Zagađenje vode i razgradnja pesticida

Zagađenje vodeZagađenje vode izuzetno je ozbiljan problem koji, sudeći po tome kako se ophode prema vodi, neki uzimaju zdravo za gotovo. Voda je na zemlji život za ljude, biljke i životinje. Simbolika je prirodnog staništa i gospodar planete zemlje, jer čini 70% ljudskog organizma. Od 3% sveže vode na zemlji, samo je 1% čista i nama dostupna voda. Jednoj petini čovečanstva je uskraćeno korišćenje čiste vode, samo zato što je siromašno i ne može da prečisti zagađenu vodu, dok mi koristimo rasipnički vodu koja zadovoljava sve kriterijume kvaliteta.

Svake godine potrošnja raste, a zagađenje vode poprija sve ozbiljnije razmere. Nepravilnog odlaganje smeća, te veće korišćenje veštačkih đubriva, hemikalija i pesticida doprinose da zagađenje vode konstantno napreduje.

Stanje voda u Srbiji

Ukupne količine voda koje otiču iz Srbije iznose oko 175 milijardi m3/godišnje. Tako se naša republika ubraja u areale bogate vodom. Od te količine, samo 9% potiče sa sopstvene teritorije i one se prikupljaju tokom godine neravnomerno i u prostoru i u vremenu. Drugim rečima, Srbija ima najmanje vode na prostorima i u vremenu kada je ona najpotrebnija i kada je najveća potrošnja. U kanalima za navodnjavanje se nepravilno doprema i rasipnički troši na njivama. Istovremeno je zaslanjena natrijumovim solima ili zagađena teškim metalima i nepoznatim hemikalijama. Stoga treba zaštititi površinske i podzemne vode od opasnih zagađivača, uključujući i pesticide. Ovde se u prvom redu misli na padavine, izvore vodotokova, reke, akumulacije i preko zemljišta kontrola podzemnih voda.

Rečni tokovi su često nekontrolisani i ponekad zagađeni opasnim materijama sa površinskih voda, te je kao takva neosporno neupotrebljiva za piće. Poljoprivredna zemljišta prekrivena agrohemikalijama i kontaminirane površinske vode ugrožavaju podzemne vodotokove, koji se koriste u industriji i za vodosnabdevanje stanovništva. Bolje, ali ne i potpuno, su zaštićene arterijske vode, duboko u zemlji i prekrivene velikim nanosima gline u priobalju reka i u ravničarskom delu Vojvodine.

Vrste i količine agrohemikalija u vodi

Izuproturon i atrazin, kao herbicidi su značajno prisutni u atmosferi samo tokom sezone tretiranja, dok se linden i ostali ugljovodonici detektuju kao insekticidi u zemljištu, kišnici i u vodenim tokovima tokom čitave godine i mnogo godina iza primene. Tako su najveće koncentracije od 1 mg/l vode izuproturona i atrazina otkrivene u kišnici. Organofosforni insekticidi su najčešće detektovani pesticidi u vazduhu i kišnici, u koncentracijama od nekoliko miligrama do nekoliko stotina mg/l i to tokom čitave godine. Za ostale preparate sa nižim pritiscima para postoji korelacija između njihove detekcije u kišnici i njihove sezone primene u poljoprivredi. Tako su izoproturon i atrazin utvrđeni u kišnici u vreme aplikacije ili tokom dva meseca u ekvivalentnoj količini primene. Nizak nivo pesticida, pogotovu najviše i najčešće korišćenih herbicida se detektuje u vodama, no i pored toga postotak iznad 1 mg/l nije dozvoljen u vodi. Glavna poenta je da se zaštite vodene sredine u cilju minimiziranja pesticidnog inputa u vodi. Uobičajeno je da se registruje godišnje prisustvo oko 200 pesticida u niskom nivou u vodenim sredinama, uglavnom u površinskim, svežim i podzemnim vodama. Izuzimajući incidentalna zagađenja, koncentracije retko prelazi 0,1 mg/l. U Engleskoj i Velsu se najčešće otkriva prisustvo diurona ( 0,1 mg/l), herbicida koji se koristi za poboljšanje nepoljoprivrednog zemljišta. Herbicidi koji se apliciraju na zemljištu (alahlor, atrazin, simazin, cianazin, metribuzin, metahlor, EPTC) se detektuju u najvećim količinama u proleću, tokom primene i nakon spiranja ili ispiranja iza aplikacije i značajno manje u drugim delovima godine.

Pesticidne supstance i mere zaštite

Bolji poljoprivredni menadžmet može da smanji količinu i ulazak herbicida u površinske vode, čime se izbegavaju potrebe za vodene tretmane i utrošak dodatnih sredstava. Tako se reducira ispiranje atrazina za 29% ako se zemljište ne obrađuje u prvoj godini ili čak za 100% ako obrada izostavi u narednih 3-4 godina, čime se onemogućuje bilo kakvo spiranje vodom. Bez obrade zemljišta se smanjuje spiranje herbicida za 70% u odnosu na oranje plugom ili se na neobrađenoj njivi reducira ličing (spiranje) u 29 od 32 slučajeva. Konzervirana obrada takođe smanjuje pesticidno ispiranje.

Za potrebe poljoprivrede u svetu je 1995. godine utrošeno pesticida u vrednosti od 29 miliona dolara. Oko 450 pesticidnih supstanci se koristi svakodnevno, od čega se sumnja da je 120 prisutno u vodi, ali se jedva 20 detektuju u površinskim i podzemnim vodama u većim koncentracijama 0,1 mg/l, kao rezidue u izolacionim zonama ili u međuusevima. Prva mera zaštite je izbegavanje kontaminacije driftom ili predoziranjem pesticida na mestima aplikacije. Najbolja solucija je formiranje zaštitne zone širine 150 metara za tretmane iz vazduha ili 6-8 m za tretmane traktorskim prskalicama. Na ovaj način se samo 1% drifta pada dalje od bufer zone i to je dovoljno da se izbegne zagađenje vode i načine neželjeni efekti na osetljive biljne vrste. Drugi vid zaštite je sprečiti ulazak pesticida u prostore vododsnabdevanja preko izolacionih kanala ili rinfuzno dovođenje voda preko vodovoda iz glavnog zemljišnog izvora. Najjednostavniji način zaštite voda je sprečiti ili preko procesa kontrole izbeći da se problemi ponove, kao što su korišćenja prevelikih količina, zabrana prosipanja i ispiranja pesticida, kontrola ispravnosti kontejnera ili da se preostale količine sprejeva upotrebe na korektan način. Zagađenja mogu nastati i kod normalnih i dozvoljenih količina upotrebljenih pesticida ako iza primene dođu velike kiše i poplave na teško saturisanim i glinovitim zemljištima. Stoga praktična kontrola pesticide uključuje:

– Izbegavanje primene opasnih agrohemikalija pre nicanje useva,

– Dvostepena setva useva u blizini vodenih izvora, čime se obezbeđuje zaštitni biljni pokrivač i maksimalno zaštitno obezbeđenje protivu erozije i ispiranje zemljišta i pesticida,

– Izbegavanje primene agrohemikalija na saturisanim zemljištima ako se očekuju kiše i

– Obavezno korišćenje izolacionih zona duž vodotokova.

U svim slučajevima se na osnovu uzoraka analiziraju izvori, koriste preventivne mere protiv zagađenja i stalno kontrolišu razvođa vodotoka sa ciljem da se adekvatno razblaže rezidue ispiranja u malim i velikim ušćima. Ukoliko je veliki broj polja pod monokulturom uzvodno i neposredno pri prijemu vode, u tom slučaju nema vremena za razblaženje herbicida, koji se ispiraju u velikim količinama. Jedini izlaz je smanjenje tih površina sa istim usevima na kojima se koriste više i veće količine pesticida. Kao veoma efikasna mera je kontrola polja u blizini bunara. Mere u tom slučaju su da su polja što dalje od izvora korišćenja hemikalija u silažnim usevima ili uvesti alterantive, kao što je korišćenje pendimetalina, koji je skuplji od srodnih herbicida ali manje ispirljiv.

Sistemi obrade utiču na ispiranje

Dobra poljoprivredna proizvodnja može da reducira ispiranje herbicida u površinske vode, na taj način se umanjuju šanse prisustva u pijaćoj vodi više od standarda i izbegavaju se nepotrebni tretmani vode. Konzervativni sistemi obrade reduciraju ispiranje pesticida, jer ostaci useva smanjuju eroziju i spiranje nepoželjnih supstanci. Na površinama bez osnovne obrade smanjuje se u proseku ispiranje za 70% u odnosu na oranja sa plužnom daskom, a ponekad se i potpuno eliminiše ispiranje herbicida zbog kompletne infiltracije. Vegetativne zaštitne zone reduciraju ispiranje agrohemikalija i povećavaju infiltraciju vode. Efektivnost herbicidne pokretljivosti u tampon zonama je zavisna od prethodne vlage, volumena ispiranja i koncentracije herbicida. Izolacione zone smanjuju ispiranje oko 48% od ukupnog herbicidnog sadržaja, s tim što se kreće od 9 do 91%. Pod prirodnim uslovima, obično slabe kiše padaju iza primene, spiraju rezidue sa useva u zemljište pre nego se dogode pljuskovi ili olujne kiše. Konzervativna obrada, setva bez oranja i međurednih kultivacija takođe redukuju ispiranje herbicida zbog povećane infiltracije vode. Korist od ovakve obrade traje nekoliko godina, jer se operacijama plitke obrade pre i posle setve ne eliminiše poboljšanje infiltracije ostvarene redukovanom obradom ili dugogodišnjim ugarom. Bez obrade zemljišta smanjeno je ispiranje herbicida atrazina i cijanizina u Misuriju za 91-94 % i 65-67% u Ajovi. Na zemljištima gde je limitirana infiltracija zbog plužnog đona ili visokog sadržaja gline i humusa konzervirana obrada ne povećava infiltraciju i ne smanjuje herbicidno ispiranje.

“Klopka” za pesticide

Izolacione zone imaju značajnog uticaja na povećanje infi ltracije vode i neka vrsta su “klopke” za rastvorene pesticide. Ovaj fenomen objašnjava reducirano ispiranje atrazina na bufer trakama ovsa širine 22m za 65-91%, na travnoj traci trifl uralina za 86-96%, 2,4-D za 70% i metalohlora 50-75%. Analogno tome, na padinama nagiba 6-10% redukovano je ispiranje izoproturona za 98% na 6 metarskoj traci i 100% na 12 m izolacionoj zoni, odnosno difluenikana za 90% na 6 metarskoj traci I 99% na 12 metara tampon zoni raži.

Tampon i zone šipražja ne samo da ublažuju odnošenje herbicida, nego i sprečavaju prodiranje herbicida i nitrata iz đubriva u površinskkom sloju zemljišta i u vodama. U praksi se zaštitne zone sastoje od 4-5 reda brzo rastućeg drveća koje se uzgaja u blizini bankina vodotoka, potom dva reda šipražja i trake višegodišnjih trava 7 m u blizini polja useva. Tako se u tampon zoni 3x9m smanjuje potpun volumen vodenog ispiranja od 50% na pšenici i 57% na zubači. Obratno jeZagađenje vodene sredine sa atrazinom, smanjeno je ispiranje 57% na pšenici i 30% na zubači. Smanjena pokretljivost herbicida nastala je zbog infiltracije vode i adsorbcije herbicida. Tako se aplicirane količine herbicida atrazina, metalohlora i cianizina na traci zubače reduciraju za 26,4 zatim 27,4 i 25,6% pri koncentraciji 0,1 mg/l i 49,8 zatim 46,8 i 46,6 pri koncentraciji 1 mg/l vode. Zaštitne trake vezuju i zadržavaju herbicide, oko 20% atrazina i cianizina i 25% metalohlora u površinskom sloju zemljišta pomoću čestice koloidne gline i organske materije.

Efikasnost ostatka useva u reduciranju ispiranja herbicida zavisi od vremena, mesta i useva. Tako usevi na zabarenim i slabo propustljivim zemljištima posle pljuskova i dugotrajnih kiša usporavaju I smanjuju kretanje herbicida, neposredno iza aplikacije. U prirodnim uslovima, smanjenje ispiranja herbicida se kreće 42-70% na gruboj obradi, 69% na čizel oranju i 70% na neobrađenom zemljištu. Tampon zone konstantno smanjuju ispiranje herbicida u zavisnosti od tipa zemljišta, sadržaja vode u zemljištu, volumena oticanja, širini i vrsti vegetacione zone. U proseku se na tampon zonama reducira ispiranje herbicida za oko 48%.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s