Kragujevac: Zelena oaza u centru grada

Arhitekte Marija i Petar Simović iz Kragujevca na vrhu stambene zgrade neobičnog dizajna stvorili su zelenu oazu. U njoj se nalaze lavanda, timijan, origano i nekoliko vrsta sukulenata. Tako, svaka porodica može da ima baštu na dohvat ruke, da se aktivno bavi uzgajanjem biljaka, a da živi u klasičnoj stambenoj zgradi.

Šta se gaji na krovu?

Ovaj nov koncept kod nas još uvek nailazi na otpor, a izuzetno je potrebna podrška investitora. Ovaj dvojac naišao je na razumevanje i spremnost da se dupleksi obogate baštama.

„Ovog puta nismo hteli da opteretimo baštu sa krupnim i visokim zelenilom, zato što to zahteva veću količinu zemlje, pa smo se odlučili za suprstrat debljine 10 centimetara i vrste kao što su mahovina, prkosi, čuvarkuće i pojedine vrste začinskog bilja. Ideja je da to postane zeleni tepih“, kaže Marija.

Da li su zeleni krovovi budućnost koja se u Srbiji useljava na mala vrata, zavisi od spremnosti ljudi da prihvate takve ideje. Marija objašnjava da je zemlja vrlo zahvalna kada je mržnjenje u pitanju, te da je bolja je od kristalnog materijala, kao što je ploča, koja bi u pucala od zime. Smatra da bi ovaj koncept trebalo primenjivati na svim mestima gde je to moguće:

„Ove bašte, takođe zahtevaju održavanje. Najveći problem je što ljudi nemaju poverenja u ravne krovove. Izbegavaju se takva krovna rešenja zbog prokišnjavanja. Međutim, treba da znaju da postoje precizno definisani sistemi koji rešavaju problem prokišnjavanja i dozvoljavaju ozelenjavanje. Samo je pitanje razvijene svesti“.

Četvorostruko više zelenila na krovu nego na placu

Prednosti zelenog krova su individualni i društveni. Onima koji stanuju u zgradi povećava kvalitet života, a istovremeno u lokalnu zajednicu se uvodi nova zelena površina u gradskim sredinama, kojom će lakše prebroditi period dok ne odu u prirodu. Ovaj koncept se uklapa i u ideju o energetski efikasnim zgradama.

Petar Simović kaže da je na ovom placu u centru Kragujevcu bila porodična kuća izgrađena između dva svetska rata, koja je zauzimala najveći deo placa.

U dvorištu je nekada bilo 10 kvadratnih metara zelenila. Sada je sa zelenim krovovima imamo ukupno 150 kvadrata zelenih površina“, kaže Petar Simović.

Biljana Nenković