Ekološka tranzicija malog grada


Šta znači mali grad? Da li je to procena na osnovu broja stanovnika, njegovih potencijala, kapciteta….? Ovog puta zadržaću se na kapacitetima grada da iskoristi i pronađe sebi pravi put.

Živim u baš takvom malom gradu i najviše me pogodi kada kažu da moj grad nije lep.

Ekološki grad

Nekada je to bio grad sa rekom radnika koja je hrlila u industrijske zone. Razvijenost se merila brojem dimnjaka, količinom zagađujućih materija, koje su lebdele iznad grada. Da li je to bilo „srećno“ neznanje ili prikriveno „znanje“ u ime razvoja, možda ćemo jednog dana otkriti. Ali, kao što sve ima kraj i ovaj naš preterano naduven „industrijski balon“, sa slabom opnom, rasprsnuo se u mnoge parčiće i njegovi iskrzani krajevi rasuli su se na sve strane. Zajedno sa njima i reka radnika se rastočila.

Tranzicija

Prestala su da rade „velika postrojenja“ i u potrazi za poslom i egzistencijom počelo je da niče, bez kontrole i reda niz malih postrojenja. I opet radi one lažne sreće, uposlenosti dozvoljeno je njihovo smeštanje po stambenim četvrtima, poljoprivrednom zemljištu…. Razbacani po celom gradu, novonastali „pogoni“ za preradu metala, azbesta, plastike, praonice, klanice, …uvokli su se u šupe, podrume, privatne kuće. Ušuškani u gradsko tkivo, nesmetano proizvode buku, otpad, zagađujuće materije, koje se ispuštaju u vazduh, vodu, zemljište… Svako po malo, pojedinačno u granicama dozvoljenog. A kumulativno? A sinergično dejstvo? Ko će to da meri? Grad? Ako ima dovoljno svesti i sredstva ili iz ekoloških fondova ako su predviđena merna mesta.

Tamo, negde daleko

Uvek se postavlja pitanje, kako je u svetu. Pre mnogo godina od malih industrijskih pogona, po rubovima grada nastajali su industrijski giganti. Njihovim rastom rasla je i njihova društvena odgovornost i obaveza prema zaštiti životne sredine. Daleko od idealnog, ali je rast ekološke svesti vidan.

Kod nas, u vreme ove bolne tranzicije od velikih industrijskih pogona nastala su mala postrojenja, koja ograničena prostorom i mestom nikada neće, ne mogu a i ne smeju postati giganti, ali će zato sistematski i vizuelno i ekološki da narušavaju životnu sredinu. Velike smo povremeno kontrolisali, bili su na jednom mestu, u industrijskoj zoni, a ove male, prepustili smo samokonroli ili godišnjim merenjima (većinom u unapred pripremljenim dobrim uslovima). Još jedan problem se javlja. Zbog slabog rada velikih industrijskih postrojenja, nestabilnog tržišta, rad ovih malih postrojenja često se prekida ili menjaju delatonst. Ukoliko njihovo praćenje nije kontinuirano, a nije, podaci u većini slučajeva nisu merodavni, čak i ako postoji katastar zagađivača. Tako je razbijana i usitnjena i onako malo razvijene i ekološka svest, ostali su i ovde samo parčići povremenih unapred najavljenih kotrola, da bi opstao i taj mali privid zaposlenosti i rada.

Slika grada

Ni ranije, a ni sada se ne vodi računa o prirodnim lepotama i vrednostima. One se pominju samo u propagandne svrhe, na značajne datume. Tako je, u mom malom gradu, ostala u sećanju nekadašnja slika banje, planine i šume kroz dim fabričkih dimnjaka i prašinu iz industrijskih pogona. A sve je više potiskuje slika praznih i oronulih fabričkih zgrada, kroz koje se naziru nenegovane šume, oronuli hoteli, radionice, zgrade…. Nastavljeno je vizuelno zagađenje.

Pitanja

Postavlja se pitanje ko treba da kontroliše podizanje i puštanje u rad tih novih „pokretača“ industrijskog razvoja? Ko treba da štiti prirodna dobra, da vodi računa o pejzažnim, likovnim i vizuelnim kvalitetima grada? Odgovor je jasan. Nema dileme. To su urbanisti i ekolozi. Oni su i odgovorni i obavezni. Postavlja se još jedno pitanje. Da li je to samo njihov grad? Ne. To je i naš grad. Grad svih nas koji udišemo vazduh sa ovog prostora.

Odgovori i moguća rešenja

Kako mi, građani možemo doprineti da naš mali grad nađe svoj pravi put? Sigurno nećemo da postignemo ništa ako smo samo nemi posmatrači, koji šetaju između lepo sazidanih porodičnih kuća, gde su povremeno smeštene gomile materijala za topljenje, otpad, ili reke prljave vode koja se proteže od perionice, duž ulice pa sve do muzeja. Šta sugrađani mogu da očekuju od drugih, pa i od sebe? Dilema postoji, naročito u malim gradovima. Da li je građanin, ako prijavi nesavesnog komšiju za svesno/nesvesno ugrožavanje životne sredine cinkaroš, ljubomoran komšija ili savestan građanin? Kako to prevazići u maloj sredini, gde se svi poznaju? Veoma teško. Naročito ako je pojedinac, tada će verovatno imati oznaku cinkaroša. Ali ako je deo većine, postoji jako velika šansa da postane savestan građanin.

Zato je neophodno pozivati i animirati građane, svih generacija na udruživanju, radi razvijanja ekološke svesti i prepoznavanja prirodnih vrednosti. Ne smemo računati samo na entuzijaste i na povremene edukacije školske omladine. Neophodna je i jača i veća pomoć opštinskih organa. Potrebno je organizovati stručne i posvećene timove sastavljene od stručnjaka, predstavnika Oraganizacija civilnog društva. Ovakvi timovi daće daleko veće rezultate. Mi, svi zajedno smo taj neophodni kapacitet, koji treba da pronađe pravi put. Put održivog razvoja. A šta to znači? Definisanje problema, predlog mera, strategija razvoja koja će omogućiti privredni rast ali u toj meri da ne ugrozi životnu sredinu.

Usmereni tokovi

Šta bih rekla za predhodni razvojne periode u mom gradu, sem da je više bio stihijski nego planski. Zato na ulasku u sledeći period moraćemo da učinimo više za sebe i svoj grad. Zbog toga je neophodno da inicijativa potekne, ne samo od OCD i lokalnih stručnjak, već i od opštinskih organa, koji bi trebalo da budu sastavni deo ovakvih aktivnosti.

Da li je i ovo jedan od mnogih balona? Ne ovo je jedan od malobrojnih puteva koji će učini da moj mali grad bude lep i za život i na oko.

Vesna Janković

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s