Porez na energiju najznačajniji ekološki porez

Ekološki porezi doneli su 2011. godine Evropskoj uniji (27 članica) 302,9 milijardi evra, što odgovara 2,4% bruto domaćeg proizvoda (BDP) i 6,2% ukupnog prihoda od poreza i socijalnih doprinosa, pokazuju podaci Eurostata. Ti porezi plaćaju se na energiju, transport, zagađenje i resurse pri čemu takse na energiju donesu tri četvrtine ukupnog poreskog prihoda od ekoloških taksi. Teret ekološkog poreza na energiju manje-više dele evropska domaćinstva i biznis dok se kod poreza na transport domaćinstvima naplati 68% a biznisu 17% ukupne sume. Na nivou EU najveći značaj ekoloških taksi je u Bugarskoj, gde udeo tih poreza u ukupnim porezima i doprinosima premašuje 10%.

Prihod od ekološkog danka u EU rastao je između 2001. i 2007. godine, pre nego što su se osetili efekti finansijske i ekonomske krize u vidu usporavanja privrednih aktivnosti koje je dovelo do pada poreskih prihoda. U 2010. se prihod od ekološkog poreza vratio rastu i 2011. godine je bio za pet milijardi evra veći od dotadašnjeg maksimuma iz 2007.

 U novom Eurostatovom izveštaju navodi se da je prihod od ekološkog poreza u EU rastao između 2001. i 2007, kao i 2010. i 2011, ali da taj trend nije ispraćen gledano prema BDP i ukupnom prihodu od svih poreza i doprinosa.

 Naime, između 2001. i 2003. godine prihod od ekoloških taksi prema BDP je gotovo stagnirao, između 2003. i 2008. je smanjen, s obzirom da je prihod od ekoloških poreza rastao sporije od ekonomskog rasta, u 2009. je povećan, u 2010. blago smanjen a u 2011. blago povećan.

 Istovremeno je prihod od ekoloških taksi kao udeo u ukupnom prihodu od poreza i doprinosa opadao svake godine između 2001. i 2011. izuzev 2009. godine.

 Prihod i stope ekoloških poreza razlikuju se od zemlje do zemlje a poređenja, ukazuju analitičari Eurostata, ne treba uzeti „zdravo za gotovo“ jer, npr, niži prihod od ekološkog poreza može da bude posledica relativno niske stope tog nameta ali i visoke stope koja je proizvođače i građane naterala da menjaju navike.

 Takođe viši prihod od ekoloških poreza može da znači da građani i biznis iz jedne zemlje kupuju proizvode koji se oporezuju u drugoj zemlji, gde je poreska stopa niža (primer su prelasci granice radi kupovine jevtinijeg benzina ili dizela).

 Značaj ekoloških taksi, sudeći prema statistikama, najveći je u Bugarskoj koja je 2011, kao i godinu dana pre toga, imala najveći udeo ekoloških poreza u ukupnim porezima i doprinosima – 10,6%.

 Relativno veliki značaj ekoloških poreza beleži se i u Holandiji, Sloveniji, Malti i Letoniji.

 Gledano prema BDP, u Danskoj je značaj ekoloških taksi najveći jer čini 4,1% BDP, a na začelju su Španija, Litvanija, Francuska, Rumunija i Slovačka.

 Takse po tipu

 Evropske statistike razlikuju četiri tipa ekoloških taksi – na energiju, transport, zagađenje i resurse.

 Takse na energiju, uključujući na gorivo, imale su 2011. godine najveći udeo u ukupnom prihodu od ekoloških poreza EU, od 74,7%. Ti porezi posebno su značajni u Litvaniji, Luksemburgu, Češkoj i Rumuniji, gde čine do 90% ukupnih ekoloških poreskih prihoda, dok u Danskoj i Irskoj predstavljaju manje od 60% a na Malti i u Holandiji 51% ukupnog prihoda od ekoloških taksi.

 Takse na transport daju drugi po veličini doprinos ukupnom prihodu od ekološkog poreza, 20,9% u 2011. na nivou EU. Njihov je značaj veći na Malti, u Danskoj i Irskoj – između 35,5% i 44,4% ukupnog ekološkog poreza, a osetno manji u Litvaniji i Estoniji – manje od 3%.

 Takse na zagađenje i resurse u 2011. su predstavljale relativno mali deo (4,4%) ukupnog prihoda od ekoloških poreza u EU.

 I tu su vidljive razlike među članicama – samo u Holandiji i Estoniji te takse donose više od 10% ukupnog prihoda od ekoloških poreza dok manje od 1% daju u Austriji, Rumuniji, Luksemburgu i Portugaliji. U Grčkoj i na Kipru pak nije prikupljen ni evro na ime ekoloških poreza na zagađenje i resurse.

 Teret dele domaćinstva i biznis

 Raspoloživi podaci pokazuju da su gotovo polovinu ukupnih ekoloških poreza na energiju platila domaćinstva (48,4%), sektoru biznisa naplaćeno je 47,6% a 3,3% nerezidentima.

 Gledano prema privrednim granama, u većini evropskih zemalja rudarstvo, prerađivačka industrija, snabdevanje strujom, grajdevinarstvo i usluge isključujući transport doprinose sa između 25% i 45% ukupno prikupljenom ekološkom porezu na energiju dok je učešće poljoprivrede, šumarstva i ribarstva manje od 6%.

 Kada je reč o ekološkom porezu na transport, domaćinstvima se u proseku naplati 68% ukupnog a biznisu 17% pri čemu je značaj domaćinstava za prihod od tog tipa ekološkog poreza najmanji u Bugarskoj, Litvaniji i Češkoj.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s