Gas iz uljnih škriljaca: Evropa i hoće i neće, Balkan hoće

Industrije i vlasti na Zapadnom Balkanu bi htele da krenu u vađenje gasa i delimično nafte iz uljnih škriljaca, uključujući Srbiju, koja ima najveće rezerve, a u Evropskoj uniji su zemlje i institucije prilično podeljene. Prema istraživanju, u EU 74% građana i deo stručnjaka strahuje da bi to, uz sadašnju tehnologiju, izazvalo pravo „trovanje“ prirodne sredine i opasne posledice po zdravlje ljudi.

U Evropskoj uniji zasad se nigde ne vadi gas iz stena ispod zemlje, Francuska i Bugarska su jedine to zakonom zabranile, ali istraživanje nalazišta su već dozvolile Poljska, Velika Britanija, Mađarska, Španija i Litvanija, sklone da to učine su i Češka i Rumunija, uz učešće velikih petrolejskih evropskih i američkih kompanija.

Srpska ministarka za energetiku Zorana Mihajlović je nedavno izjavila da će Srbija uložiti velike napore da dođe do dodatnih izvora energije, uključujući eksploataciju uljnih škriljaca.

U igri je ogroman ekonomski zalog, jer se gas iz uljnih škrilaca već godinama vadi u Americi i tako dobijen gas je čak tri puta jeftiniji od onog koji se sad ekploatiše, što bi za Evropu, u sadašnjoj krizi, značilo da bi evropski proizvodi zahvaljujući jeftinijoj energiji bili znatno jeftiniji i konkurentniji na svetskom tržištu.

Razlog je takođe, a to pogotovo traže zemlje EU koje ponekad potpuno zavisne od uvoza ruskog gasa, da se izvori snabdevanja energijom znatno prošire, diversifikuju.

U Odboru za prirodnu sredinu u Evropskom parlamentu, koji je preporučio zemljama i institucijama EU da zbog opasnosti po čovekovu okolinu, ne odobre vađenje gasa ubrizgavanjem vode, peska i hemikalija, čime se velikim pritiskom razbijaju stene na velikim dubinama ispod zemlje, rekli su agenciji Beta da su „sateliti velikih svetskih kompanija uglavnom snimili nalazišta uljnih škriljaca u celoj Evropi, uključujući Balkan“.

Odbor za industriju Evropskog parlamenta je, međutim, bio za to da se, uz „sagledavanje svih argumenata“, to konačno ipak odobri.

Stručnjaci Evropske komisije zasad nisu dali „zeleno svetlo“, a evropski komesar za prirodnu sredinu Janez Potočnik je, uz priznanje da je „pritisak lobija ogroman“, ovih dana izjavio da „nije cilj da se u EU zabrani hidraulično cepanje stena (za vađenje gasa), već da se stvore uslovi da se to čini na bezbedan način i bez štete.

Demonstracije u Francuskoj ovog vikenda protiv i samo eksperimentalnog istraživanja nalazišta uljnih škriljaca, koje vrši jedna velika američka kompanija, uz proteste što je francuski Državni savet zbog „neusklađenosti s propisima EU“ stavio van snage u parlamentu izglasani zakon o zabrani genetski modifikovanog kukuruza američke kompanije Monsanto, pokazali su koliko je evropska javnost uznemirena mogućnošću da se ugrozi čovekova okolina.

Poslednjih nedelja su, uz polemiku u medijima i samim institucijama EU, ne slučajno televizije nekoliko zemalja prikazale kako se gas iz uljnih škriljaca već vadi u Americi i kakve to, uz ekonomske i komercijalne nesumnjive koristi za kompanije, posledice ima po ljude i okolinu.

Pored ostalog je belgijska televizija u reportaži prikazala na više mesta u SAD svedočanstva stanovnika u neposrednoj blizini mesta eksploatacije uljnih škriljaca tehnologijom ubrizgavanja pod velikim pritiskom vode i hemikalija na dubine od 2.000 ili 3.000 metara ispod zemlje, teško zagađivanje slojeva zemlje i podzemnih tokova vode.

Posledice su da je voda zagađena, ne može se piti, niti koristiti za domaćinstva, ljudi i stoka poboljevaju, zemlja je puna štetnih tvari, a kad su predstavnici velikih kompanija koje eksploatišu uljne škriljce došli da ubeđuju tamošnje stanovništvo da nema nikakve opasnosti, ponuđeno im je da popiju čašu ovde iz lokalnog vodovoda i nijedan predstavnik tih kompanija to nije prihvatio.

Većina članica EU okleva da odobri eksploataciju nalazišta uljnih škriljaca, uključujići Nemačku čije vlasti oklevaju.

Nemačka industrija je „za“, nemačka javnost nije, ali su oči mnogih evropskih vlada uprte u Berlin, jer ako bi Nemci dali „zeleno svetlo“, mnogi bi imali argumente da usliše molbe svojih industrijalaca i ekonomskih interesa i takođe odobre vađenje gasa iz uljnih škriljaca.

Evropska komisija bi u oktobru trebalo da utvrdi „zakonski okvir“ za istraživanje i moguću eksploataciju nalazišta uljnih škriljaca u EU.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej je snažno naklonjen odobravanju takve eksploatacije, a predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je prilično uzdržan, petrolejsko-gasni lobi vrši strahovit pritisak i tu ima najveću podršku Poljske među zemljama članicama da se krene „američkim putem“.

Ipak, Evropska komisija je u poslednjem istraživanju poslednica po životnu sredinu podvukla da uz sadašnju tehnologiju vađenja gasa iz uljnih škriljaca postoji „velika opasnost površinskog i podzemnog zagađenja“ i ukazala da je u Americi to već unelo „otrovne hemikalije i zapaljivi gas u podzemne rezerve vode u SAD“.

Takođe je ukazano na opasnost oslobađanja radioaktivnih materija i ostataka teških metala.

U suštini, traži se znatno savršenija tehnologija i obezbeđenje za prirodnu sredinu, a zemlje članice EU će ionako konačno biti te koje će odlučiti hoće li ili ne krenuti u vađenje gasa iz uljnih škriljaca.

Francuski predsednik Fransoa Oland je izjavio da „dok sam ja predsednik, u ovakvim uslovima u Francuskoj neće biti eksploatacije uljnih škriljaca“.

Šef Međunarodne agencije za energetiku sa sedištem u Parizu, Fatih Birol, smatra da će gas iz uljnih škriljaca „razbiti ulogu velikih energetskih sila s širim geopolitičkim posledicama“.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s