Biomasa donosi profit


Autonomna pokrajina Vojvodine ne raspolaže dovoljnim količinama nijednog od konvencionalnih energenata, a korišćenje raspoloživih obnovljivih izvora energije je potpuno marginalizovano. Da bi se stanje u ovoj oblasti značajno unapredilo, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine svoje aktivnosti usmerava i na promociju obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, kao i na saradnju s potencijalnim investitorima koji nameravaju da svoja sredstva usmere u energetski sektor. Na inicijativu Sekretarijata ustanovljena je manifestacija Dani energetike koja se krajem oktobra održava na Novosadskom sajmu. Održano je šest tematskih konferencija među kojima i jubilarni, 10. naučnostručni skup „Energija i agroprocesing“, u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, Vojvođanskog društva za poljoprivrednu tehniku, Departmana za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i direkcije USAID u Beogradu.
Tematski je skup bio naslovljen „Povećanje profitabilnosti proizvodnje u poljoprivredi i prehrambenoj industriji korišćenjem biomase kao energenta“. Da su organizatori odabrali aktuelnu temu, potvrdilo je svojim prisustvom preko 300 učesnika koje je pozdravio predsedavajući skupa profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Miladin Brkić. Rad skupa pratili su predstavnici firmi zainteresovanih za investiranje u nove pogone, firmi za proizvodnju energetske i procesne opreme, poljoprivrednih preduzeća i zadruga, trgovačkih firmi, farmeri, predstavnici opštinskih lokalnih samouprava, Ministarstva za dijasporu, privrednih komora, agencija za energetiku, agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, regionalnih razvojnih agencija, članovi Saveta za korišćenje biomase i otpada u energetske svrhe na teritoriji AP Vojvodine i predstavnici javnih komunalnih preduzeća, agrozavoda, poljoprivrednih stanica. Prof. dr Brkić je pojedinačno pozdravio pokrajinskog sekretara za energetiku i mineralne sirovine Radoslava Strikovića, prorektora Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Radovana Pejanovića, direktora USAID agrobiznis projekta džima Hernea i direktora Departmana za poljoprivrednu tehniku prof. dr Mirka Babića i time ujedno najavio njihovo obraćanje učesnicima skupa.


Domaći potencijali

Jubilarni skup otvorio je Radoslav Striković, zadovoljan kako je rekao, što je Sekretarijat u mogućnosti da podrži rad onih koji se bore da biomasa ima sve veće učešće u dobijanju toplotne i električne energije. Napomenuo je, međutim, da nema očekivanih investicija u korišćenje biomase. Doskora je prepreka bio nedostatak zakonske regulative. Sada imamo sve važne zakone na osnovu kojih bi mogla da se realizuje primena biomase u toplotne svrhe. Sada bi i uloga banaka trebalo da bude drugačija i svakako određenija. Bilo je i stihijskih poteza, ima ih i dalje. Pogoni za peletiranje i briketiranje biomase podižu se bez prethodnih konsulatcija, na područjima na kojima investitor ne zna ni setvenu strukturu. To je dovelo do toga da od preko 30 pokrenutih pogona za proizvodnju briketa radi svega pet-šest. Zato je apelovao da se budući investitori konsultuju u Sekretarijatu gde će im se ukazati na moguće propuste i greške.
– Moja je želja, i to ću podržavati, da investicije u energiju iz biomase budu iz domaćeg kapitala. Ubeđen sam da bi najveći deo budućih investicija mogao da se realizuje korišćenjem domaćih stručnih, proizvodnih i izvođačkih materijalnih potencijala. Ovde smo da radimo na buđenju sopstvene svesti i da taj resurs energije koji naš čovek ima usmerimo za dobrobit njega, firme i države, rekao je Striković.
Novosadski univerzitet je ugledna naučnoobrazovna institucija s tradicijom od preko 50 godina, ima 14 vrlo uspešnih fakulteta i dva instituta, oko 50.000 studenata i preko 3.500 istraživača. U ime svih njih, učesnike skupa „Energija i agroprocesing“ pozdravio je prof. dr Radovan Pejanović. Istakao je da se na Univerzitetu s pažnjom prati ovaj naučnostručni skup na kojem kao autori učestvuju ugledni profesori s dva velika fakulteta, Poljoprivrednog i Fakulteta tehničkih nauka. Univerzitet je institucija u kojoj se razvija nacionalno znanje, moćni resurs koji je u modernoj ekonomiji i društvu jedan od ključnih nosilaca i činilaca razvoja. Novosadski univerzitet, napomenuo jer prof. dr Pejanović, kotira se na uglednom mestu u evropskim razmerama, aktivan je u Dunavskoj strategiji 2020 Evropske unije za koju su izdvojena ogromna novčana sredstva za razvoj raznih projektata, posebno iz energetike i proizvodnje hrane na kojima su angažovani naučnici iz naše države i Univerziteta u Novom Sadu.
Glavni program USAID je podrška i unapređenje poljoprivrede. Pozdravljajući učesnike skupa, džim Herne je rekao da se programom obezbeđuju mnoge vrste pomoći u agrobiznisu širom Srbije kao i tehnička asistencija obuke za nastupanje na domaćem i inostranim tržištima. Jedan od dva sektora u koje je usmerena podrška jeste unapređenje korišćenja energetskih resursa u procesu proiozvodnje električne energije. Već 18 meseci USAID na stočarskoj farmi na jugu Srbije pomaže u organizaciji iskorišćenja otpada preradom u digestoru. Projekat će, kako je najavio Herne, biti završen u prvim mesecima naredne godine.
Jubilej naučnostručnog skupa dokaz je da tematika proučavanja korišćenja obnovljivih izvora energije zaslužuje veoma važno mesto u aktivnostima Departmana za poljoprivrednu tehniku, ocenio je prof. dr Mirko Babić. Skoro 40 godina profesori i saradnici bave se istraživanjem i razvojem u ovoj oblasti. Poslednjih godina na Departmanu se u obrazovanju ulažu veliki napori da bi se studenti s raznih smerova obavestili i naučili o obnovljivim izvorima energije, bez obzira na njihovu užu stručnost. Korišćenje obnovljivih izvora energije opravdano je ekonomski, ali i ekološki.

Kalkulacija potvrđuje profitabilnost

U uvodnim napomenama, profesor Poljoprivrednog fakulteta dr Todor Janić rekao je da biomasa može da bude alat koji će povećati dobit u poljoprivredi restrukturiranjem energetskog sektora u ovoj privrednoj grani. Na nivou Republike može se računati na 15 miliona tona biomase iz agrosektora, ali sva količina se ne može primeniti, a jedan od razloga je što ne može da se pretoči u energent koji bi koristili mobilni agregati. Biomasa nastaje periodično, ali svake godine i po tome može da se poredi s konvencionalnim gorivima. Ona međutim nastaje na mnogo malih površina i za njeno čuvanje potrebna su ogromna skladišta. Ali, zato ima dovoljno gorivih komponenata i zahvaljujući svojim fizičko-hemijskim karakteristikama vrlo korektno može da se koristi u stacionarnim postrojenjima za dobijanje toplotne i sve češće električne energije. Biomasa je dobar energent za toplovodna i vrelovodna postrojenja i za proizvodnju pare, ali je vrlo važno da se odabere pravilna tehnologija. Dr Janić je posebno naglasio da za svaku vrstu i formu biomase, kao i tehničku snagu postrojenja, postoje favorizovane konstrukcije. Kod nas još uvek preovlađuje pogrešno mišljenje da u nabavljenom kotlu može da se koristi bilo koja biomasa, da se dobijaju loši rezultati eksploatacije i da biomasa nije dobar energent.
Govoreći o profitabilnosti, dr Todor Janić je podsetio na vrtoglav rast cena tečnih goriva i nagovestio da će biti još progresivniji. Prirodnom gasu, plemenitom gorivu za korišćenje u postrojenjima koja nisu skupa takođe raste cena, ali je još uvek u granicama rentabilne primene. Od 2000. do 2011. godine cena biomase porasla je sa jedan na četiri dinara po kilogramu. U analizi dobijanja toplotne energije sagorevanjem prirodnog gasa i biomase u postrojenju snage četiri megavata, razlika u jediničnoj ceni teoretski raspoložive toplotne energije je 4,56 puta manja u korist biomase. Ta razlika je nastala na osnovu razlike u cenama i dr Janić je napomenuo da se ta razlika smanjuje na 3,86 dinara zbog bolje efikasnosti postrojenja na gas. Za dobijanje stvarne razlike u ceni ukalkulisani su i troškovi održavanja postrojenja koji su za prirodni gas dvostruko manji. Tako se došlo do razlike u ceni od 3,75 dinara. Da bi istakao koliko je ona značajna, dr Janić je napomenuo da u Nemačkoj 40 odsto malih i srednjih preduzeća želi da investira u unapređenje energetske efikasnosti i uvođenje obnovljivih izvora energije. Pri tome, u svakom šestom pogonu investicije iznose preko milion evra.
Na skupu je izloženo 12 referata i to o mogućnosti izgradnje postrojenja za dobijanje toplotne i električne energije prema potrebama investitora iz dijaspore, povećanju profitabilnosti na farmama korišćenjem biomase za proizvodnju biogasa, biogas tehnologija u sektoru klanica, povećanju profitabilnosti proizvodnje u staklenicima i plastenicima korišćenjem biomase i geotermalne vode za grejanje, smanjenju troškova zagrevanja objekata na nivou lokalnih samouprava korišćenjem biomase, kotlovima za sagorevanje poljoprivredne biomase i proizvodnju toplotne energije i tržišnoj vrednosti biomase koja se koristi u energetske svrhe.
Rad skupa direktno je prenošen internet vezom na šest kontinenata u realnom vremenu. Tako su skup pratile radne grupe formirane u lokalnim samoupravama u Srbiji i u velikom broju Evropskih zemalja, SAD i Rusiji.

Zakonski propisi

Uvodne napomene i podneti referati bili su osnov za donošenje zaključaka jubilarnog skupa „Energija i agroprocesing“. U njima se između ostalog navodi da je neophodno doneti zakon o proizvodnji i korišćenju biomase u energetske svrhe. Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku predlaže se ubrzavanje donošenja zakona, zakonskih propisa i pravilnika o intenzivnijoj upotrebi biomase u toplotne svrhe, kako bi se podstakli pojedini činioci, skratila procedura donošenja energetskih i drugih dozvola za izgradnju energetskih postrojenja na biomasu. Takođe su potrebne i podsticajne mere za efikasnije korišćenje biomase u toplotne i druge energetske svrhe.
Naša država nema pravnih, niti tehničkih propisa da bi korišćenje biomase u energetske svrhe bilo optimalno. Polovinom ove godine donet je jedinstven Zakon o energetici, koji nema propratnih akata. Naše propise treba unaprediti i prilagoditi propisima Evropske unije, navedeno je u zaključcima.
U praksu treba uvoditi učestvovanje u evropskim CDM projektima i „karbon kredite“ i nagrađivati preduzeća i pojedince koji smanjuju ispuštanje ugljen-dioksida, naročito metana u atmosferu. Neophodno je i kažnjavati one koji previše zagađuju životnu i radnu sredinu.
Republičkoj vladi preko nadležnih institucija treba sugerisati da se smanje porezi i carine za nabavku i ugradnju opreme za korišćenje biomase u energetske svrhe. Preko je potrebno da se formira tržište upakovane biomase u obliku bala, briketa i peleta, kao što je to pre osam godina učinila Evropska unija. Predlaže se da se tržište biomase formira u okviru Produktne berze u Novom Sadu, kako bi se moglo trgovati po realnim cenama.
Potrebno je graditi kvalitetnije i pouzdanije kotlove s automatskim loženjem i automatskom regulacijom i kontrolom procesa sagorevanja biomase. Izbor konstruktivnih karakteristika kotlovskih postrojenja treba uskladiti sa specifičnim fizičkim i termičkim karakteristikama biomase. Potrebno je uvesti obavezu testiranja energetske efikasnosti i emisije gasova termičkih postrojenja, na bazi harmonizacije naših standarda sa standardima zemalja Evropske unije.
Utrošak energije na postrojenjima za sušenje, hlađenje, skladištenje i doradu poljoprivrednih proizvoda je prilično visok. Neophodno je ovu potrošnju racionalizovati na postojećim postrojenjima ili graditi nova ekonomičnija postrojenja i sve više koristiti biomasu kao energent, jer se korišćenje konvencionalnog goriva ne isplati.
Veliku potrošnju energije za zagrevanje staklenika i plastenika klasičnim energentima treba zameniti alternativnim, obnovljivim i čistim energentima kao što su biomasa i geotermalna energija.
Među zaključcima je navedeno i to da stručnjacima poljoprivredne tehnike treba omogućiti da polažu stručni ispit iz svoje struke da bi mogli da dobiju licencu za projektovanje termotehničkih i procesnih postrojenja u poljoprivredi manjih snaga (do 1 megavata), pošto je tokom proteklog vremena nastala anomalija da država Srbija budžetski školuje profil stručnjaka za poslove eksploatacije i konstruisanja tehnike u poljoprivredi, a tim istim inženjerima propisi ne omogućavaju da dođu do licence za projektovanje.

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s