Zdravlje nema cenu…


Uskoro će rano povrće (pa i voće): Hitamo mu u zagrljaj, baš kao i šarenim „pijačnim“ odeljenjima u supermarketima tokom zime. Mi znamo da su povrće i voće izvor vitamina, minerala, organskih kiselina… Međutim! Šta ćemo sa njegovim neželjenim sadržajem?

Problem su rezidualni teški metali (iz veštačkog đubriva) i pesticidi, čije su komponente, tzv. organsko-fosforna i hlorna jedinjenja, potencijalni kancerogeni. Interesantan je podatak da rotkva, cvekla i šargarepa koje su gajene sa veštačkim đubrivom mogu imati uvećanu količinu nitrata, koji u organizmu prelaze u jako opasne nitrite, a oni pak u crevnoj flori reaguju sa aminima, stvarajući nitrozamine, koji indukuju nastanak kancera.

Pogotovu hrana iz plastenika, koja je izložena intenzivnijem UV zračenju, kao i hormonskim preparatima zbog oprašivanja, mora biti podvrgnuta kontroli pre prodaje. Rano voće, pre svega jagodičasti proizvodi, veoma brzo sazrevaju, tako da se ne vodi računa o karenci (vremenu prestanka dejstva zaštitnog sredstva). Tako su jagode najčešći izvori pesticida, što kod jednog dela dece i ljudi izaziva alergije.
Posebnu pažnju i kontrolu treba primeniti i kod šampinjona, jer za njihovo gajenje koristimo neke ne tako bezazlene insekticide.

Glava: Zbog vezivanja joda, nitriti mogu uticati na poremećaj rada tiroidne žlezde. Višak nitrita izaziva i glavobolje.
Dojka: Delovanje pesticida i insekticida je slično estrogenskom djelovanju, pa se sve više istražuje njihov uticaj na porast incidencije raka dojke.
Krv: Apsorbovani nitriti se brzo oksidišu u nitrate koji su uključeni u oksidaciju hemoglobina, čime utiču na malokrvnost.
Ćelije: Pesticidi najčeće utiču na neželjene promene u ćelijama, dok nitriti utiču na smanjeni dotok kiseonika. Takođe štetno deluju i na DNK.
Hormonski sistem: Pesticidi imaju ne samo estrogensko, već i antiestrogensko delovanje, remeteći hormonalnu ravnotežu organizma.

Zaključak:

Pošto većina otrova u kiseloj sredini biva transformisana u gas ili se rastvara u tečnost, preporučuje se držanje  povrća i voća u zakiseljenoj vodi (limuntusom) dva do tri sata. Zatim se voće ili povrće ispira mlazom hladne vode. Nije čudo što se zeleno povrće uglavnom konzumira sa domaćim sirćetom, čime se sprečava malokrvnost  koju izaziva loša transformacija nitrata i nitrita.
Ako puno jedemo povrće, ali ne i organski gajeno, moguće je čak i to da zbog velike količine toksina, koji remete naš hormonski sistem, povećamo težinu. Pažljivije perite povrće i, ako je moguće, pređite na ono gajeno na prirodan način.
Ako vam se čini da je ovo bezrazložno dizanje panike, setite se da pesticidi i ostale hemikalije ubijaju bube i druge žive organizme, pa nije teško zaključiti da mogu štetiti i čoveku!

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s