Stara planina: Skup evropskih farmerki

Vest da su farmerke iz devet evropskih država stigle na čudesnu Staru planinu nije naterala predstavnike lokalnih a ni nacionalnih medija da se popnu na oko 700 metara nadmorske visine i pobegnu od 35 septembarskih stepeni. 

Centralnoevropsko okupljanje poljoprivrednica 2015. u Vrelu 2

Avionom preko Sofije, automobilima sa decom, muževima i majkama i autobusom, 25 učesnica stigle su iz Italije, Češke, Mađarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Rumunije, Makedonije i Srbije da bi razmenile svoja znanja i proizvode, naučile nešto novo na radionicama posvećenim tržištu organskih proizvoda i prodaji, i upoznale se sa kreativnim farmerkama koje se bave organskom proizvodnjom, i koje primaju vufere u svoja domaćinstva (volonteri na organskim imanjima).

– Glavno jelo našeg kraja su punjene paprike, pite i kačamak sa ovčjim mlekom. U mojim proizvodima je sve što raste na Staroj planini: samoniklo bilje, borovnice, divlja kupina, divlja malina, šipurak, divlja jagoda… Noćenje je 600 dinara, a nudim i pun pansion. Pravim i sapune, vezem – deklamuje Dušica.

Centralnoevropsko okupljanje poljoprivrednica 2015. u Vrelu 4

Vesna Vider, inženjer pejzažne arhitekture prevalila je 530 kilometara sa severa Bačke, i na nekoliko dana ostavila svoju bio-baštu Perenus u selu Male pijace, kako bi se pridružila uspešnim poljoprivrednicama. Predstavljanje koje je u sali izvela pred učesnicama, ponovila je i meni za laptopom.

– Pre 15 godina život me je iz Novog Sada odveo na salaš između Subotice i Kanjiže, gde živim sa suprugom Bencom. Iako oboje radimo u oblasti zaštite prirode, hteli smo još bliskije da živimo sa prirodom. Bavila sam se proizvodnjom kontejnerskih sadnica, začina i lekovitog bilja i drugih trajnica. Počela sam na klasičan način i posle prešla na organski uzgoj pod slamom, sa korišćenjem komposta koji pravim od košene trave, otpadaka iz kujne i bio-mase iz jezera. Imam i dosta cveća, ali i povrća poput paradajza, crnog i belog luka, spanaća, blitve, pasulja, šarenog kukuruza, bundeve – priča  Vesna.

Centralnoevropsko okupljanje poljoprivrednica 2015. u Vrelu 3

Sociološkinja Orsolya Kovacs dugo je radila u nevladinim organizacijama, a danas je slobodna umetnica koja sarađuje sa malim zajednicama na jugu Mađarske. U leto 2014. godine sa svojim momkom preselila se u selo Tésenfa sa oko 180 stanovnika, gde su kupili staru, skoro uništenu kuću od blata i 45 ari zemljišta. Iako su je obnovili, ona kaže da njihova avantura tek počinje, pogotovo jer su zasadili povrće i planiraju da iskoriste mogućnosti ruralnih zajednica. Članovi su WWOOF zajednice i jedva čekaju da ugoste volontere iz celog sveta.

Italijanka Edi Francesca Rossato i Snježana Kokanović iz Bosne i Hercegovine uveliko su članice te organizacije, a volonteri ih čak „menjaju“ na farmama dok su one na Staroj Planini.
– Do pre pet godina vodila sam farmu sa suprugom, ali kada je otišao, sve radim sama. Živim blizu Parme, imam konje, zečeve i kokoške i uzgajam organsko povrće. Otvorila sam i mali hotel u kojem ljudi koji vole prirodu mogu da odsednu. Ovo je prvi put da učestvujem na nekom skupu poput ovog i srećna sam što sam ovde – kaže Edi, ljubiteljka konja i trener jahanja.

Njena zemljakinja Deborah Armiento, diplomirana biološkinja, dobitnica je glavne nagrade na Nacionalnom takmičenju za najboljeg poljoprivrednika. Posle radnog iskustva u Milanu, preselila se u selo i otvorila farmu na kojoj sa porodicom živi u skladu sa Majkom Prirodom i očuvanjem biodiverziteta.
La Zucca di Cenerentola (Pepeljugina bundeva) prostire se na 1,7 hektara i tamo rastu voće, povrće i aromatično bilje. Kod Debore nema hemijskog tretmana i đubriva, a navodnjavanje je putem kišnice.

– Obožavam bundeve i imam kolekciju od 60 jestivih. Negujem retke vrste, a sveže ili zapakovane proizvode prodajem on-line ili direktno na farmi. Pravim i senf, džemove bez šećera, sirupe, sokove, kao i sveže testenine od organskog brašna mlevenog kamenom – pojasnila  je.

Centralnoevropsko okupljanje poljoprivrednica 2015. u Vrelu 6

– Umesto da jurimo ljude koji ne žele da rade za novac, nama je, dok smo na putu, lakše da nam volonteri, koji su odgovorniji, održavaju imanje. Moj suprug je, dok je bio u gipsu, prihvatio sedmoro vufera, ali ih je, pošto nismo znali gde da ih smestimo, kao diplomirani arhitekta, lako organizovao. Tako su ljudi koji u životu ekser nisu zakucali, sagradili dodatnu kuću za 21 dan – priča Snježana, koja uzgaja i pšenične klice, pšeničnu i ječmenu travu, proklijali kukuruz i pravi melem od masti mangulice i rakiju od tri vrste pečuraka: sibirske čage, brezove gube i reišija.

Dok je ona na radionicama, na imanju Snježane Kokanović u zaseoku Čardaklište, u selu Ina, nedaleko od Srpca, o mangulicama, konjima i drugim životinjama, sa njenim suprugom vode računa trojica volontera iz Australije, dvoje Francuza i jedan Irac.

Sve ove žene su toliko svestrane i vredne da je nemoguće pobrojati čime se sve još bave: proizvodnjom meda, kozjeg sira, branjem lekovitog bilja, pravljenjem sirupa od bosiljka, izradom sapuna…

Koliko je ovaj susret bio pun pogodak, videlo se dok su razmenjivale semena i pričale o tome šta su sve naučile i gde će se ponovo okupiti. Neki su odmah sa reči prešli na dela, pa su Kristina i njen suprug Marian iz Češke nakon Stare planine produžili do Dragane i Nenada iz Grocke, da vide njihove pčele i upute se u proizvodnju meda.

Izvor:  www.pricesadusom.com

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s