MASOVNO IZUMIRANJE : Koje vrste će preživeti i kako će proći LJUDI?

Naučnici su nedavno otkrili da je šesto masovno izumiranje na Zemlji počelo. Paleontolozi su dugo proučavali princip po kome vrste izumiru kako bi mogli da predvide koje su najugroženije, a dosadašnja otkrića ne idu u korist ljudske vrste.

MASOVNO IZUMIRANJE - Koje vrste će preživeti i kako će proći LJUDI 1

Ograničenja raznovrsnosti

Život ne zemlji može se pratiti unazad da jednoćelijskih vrsta, nekih 3,5 milijardi godina u prošlosti. Od tada su se raznolikost i složenost povećali i evoluirali su milioni vrsta. Sve one imaju neke crte koje su karakteristične samo za njih.

Ali može li raznolikost da se povećava do kraja? Čarls Darvin je mislio da ne može i d aZemlja ima kapacitet nosivosti. On je vrste uporedio sa klinovima u panju od kojih svaki zauzima svoje mesto u ekoprostoru. Što se više povećava broj klinova, sve je teže uglaviti nove u panj, pa stari klinovi ispadaju pod pritiskom novih.

Paleontolozi su sistematički sastavili katalog fosilnih rodova kako bi uvideli po kom principu funkcioniše istrebljenje.

Masovna istrebljenja menjaju sve

U poslednjih pola milijarde godina odigralo se pet masovnih istrebljenja tokom kojih je raznolikost vrsta drastično opala. Prva dva – kraj Ordovicijuma, pre oko 444 miliona godina, i kraj Devona, pre oko 359 miliona godina, dogodila su se kada je raznolikost dostigla svoj vrhunac.

Treće masovno istrebljenje, koje se naziva „Veliko izumiranje“, desilo se pre 252 miliona godina, na prelazu između permskog i trijastičkog perioda, bilo je mnogo veće od prethodna dva. Ono je nadmašilo čak i ono što je istrebilo dinosauruse izbrisavši sa lica zemlje čak 96 odsto morskih vrsta.

Masovna istrebljenja su posledice katastrofalnih fizičkih promena u okruženju i to velikom brzinom, koja ne dozvoljava vrstama da se prilagode i evoluiraju kako bi opstale. Određene grupe su iscrpljenije od drugih i to na načine koje je teško predvideti.

Može se desiti da je neka vrsta rasprostranjenija pre istrebljenja od druge slične vrste, ali da bez obzira na prednost u brojnosti opna izumre tokom tog procesa, dok druga vrsta opstane i zbog izumiranja te vrste evoluira i iznedri još mnoge raznovrsne vrste.

Osim toga, nove vrste takođe znatno utiču na okruženje i tako kreiraju novi ekosistem.

Nešto takvo se dogodilo kada su istrebljeni dinosaurusi pre 66 miliona godina, dok su sisari uspeli da opsatnu. Zanimljivo je to što je Veliko izumiranje satrlo prethodnike današnjih sisara, terapside, dozvoljavajući arhosaurusu i dinosaurusima da se razviju.

Predviđanje pobednika

Sa tako velikim promenama na Zemlji, paleontolozi su se namučili kako bi došli do opštih pravila kojima bi mogli predvideti koje vrste će preživeti naredno istrebljenje.

Na kopnu su prognoze nepovoljne za velike životinje. Samo nekoliko životinja većih od psa preživelo je istrebljenje na prelazu između Krede i Paleogena.

U opasnosti se nalaze i vrste koje imaju ograničenu geografsku distribuciju. Ispostavlja se da vrsta ima više šanse da opstane što je geografski raširenija. Ali ni to nije sigurno, što pokazuje istrebljenje kopnenih kičmenjaka u peridou Trijasa.

Fizički događaji koji izazivaju istrebljenje, bilo da su u pitanju vulkani, asteroidi ili drugi faktori, toliko remete globalne prilike da ponekad raširenost vrste nije bitna.

Zato je veoma teško pretpostavljati i predviđati. Ovog puta aktivnost ljudi je najzaslužnija za pokretanje šestog istrebljenja, pa se ljudi nadaju i da će moći da spreče da ono krene u pravcu nepovoljnom za njih. Nažalost, rani znaci – fragmentacija staništa, nestajanje vrsta u kišnim šumama i na grebenima – nikako nisu povoljni.