Dulić: Do 2016. primena propisa o trgovini emisijama CO2


Srbija bi do 2016. trebalo da počne da primenjuje Direktivu Evropske unije o trgovini emisijama gasova s efektom staklene bašte, rekao je 29. marta ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić. On je na seminaru o klimatskim promenama održanom u Beogradu rekao da Srbija još nije u obavezi da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte, ali da je to čeka u procesu evropskih integracija. Na skupu je ocenjeno da Srbija napreduje u usklađivanju sa pravnom tekovinom EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena, ali da će potpuna primena standarda EU biti dug proces koji će zahtevati velika ulaganja. Ocenjeno je da su srpski zakoni u toj oblasti dobri, ali da izazov predstavlja njihova primena.

Dulić je rekao da Srbija planira da do 2016. počena da primenjuje Direktivu o trgovini emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Upitan koliko će privreda Srbije biti spremna za uključivanje u taj sistem, on je rekao da se mora biti svestan da će se tome vrlo brzo pristupati i da se već sada za to treba spremati.

On je rekao da je Srbija preuzela obaveze „kako je napredovalo globlano dogovaranje o klimatskim promenama“, ali da još uvek nije zemlja koja ima obavezu kvantifikovanog smanjenja emisija gasova staklene bašte.“To nas svakako čeka u procesu evropskih integracija“, rekao je Dulić na seminaru u Beogradu klimatskim promenama.

 

 Dodao je da njegovo ministarstvo sprema strategiju smanjenja emisije gasova sa efektima, po sektorima. „Suština naše borbe protiv klimatskih promena da se troši manje energije u domaćinstvima i industriji, ali i da se istovremeno više energije proizvodi iz obnovljivih izvora“, kazao je Dulić.

On je dodao da Srbiju očekuju velike investicije pre svega u obnovljive izvore energije i energetskoj efikasnosti, kao i u energetskom sektoru kada je reč o povećanju kvaliteta goriva, ali i u upravljanju otpadom. „U okviru Strategije aproksimacije (EU u oblasti životne sredine) računali smo troškove koji se tiču životne sredine, pa i klimatskih promena, i naravno pričamo o ogromnom novcu“, rekao je on i dodao da će većina tog novca biti obezbeđena iz evorpskih fondova i projekata u okviru kojih razvijenije i bogatije zemlje i pomažu manje razvijenim zeljama da uvedu tehnologije i mehanizme za smanjenje emisija.

Za Srbiju je pitanje klimatskih promena važno kada se ima u vidu da se 450.000 stanovnika Srbije bavi proljoprivredom, koja je posebno izložena klimatskim promenama, dodao je on. „Nužno je da budemo deo pokreta koji se bori protiv klimatskih promena, a one mogu da donesu primenu novih tehnologija i znanja, bolji kvalitet života i nova radna mesta, jer je potrebno uvođenje novih standarda u oblasti eneregetike, transporta, građevinarstva poljoprivrede i drugih industrija“, rekao je Dulić.

Šef delegacije EU u Beogradu Vensan Dežer ocenio je da je zakonodavstvo u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine dobro, ali da je i dalje kritičan kapacitet za njegovu primenu. On je kazao da u borbi pritiv klimatskih promena Srbija nije sama i da Evropska unija želi da joj pomogne u tome kroz različite projekte i programe.Klimatske promene, kako je istakao, ne moraju da budu samo opterećenje državi, odnosno privredi, već mogu da predstavljaju i potencijal za primenu novih tehnologija i otvaranje novih radnih mesta.

Background

Protokol iz Kjota usvojen je 11. decembra 1997. u japanskom gradu Kjotu a stupio je na snagu 16. februara 2005. godine. To je međunarodni sporazum koji se 37 industrijskih zemalja i EU obavezuje da ostvare određene ciljeve u smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Predviđeno je da se u proseku emisije gasova smanje za 5% u odnosu na nivo 1990. u periodu od 2008. do 2012.

Tržište razmene kvota ugljen-dioksida u industriji jedan je od mehanizama Protokola iz Kjota za smanjivanje zagađenja ugljen-dioksidom, gasom sa efektom staklene bašte.

Evropska unija od 2005. industrijskim postrojenjima odobrava ispuštanje određene količine ugljen-dioksida. Ta količina beleži se u registrima. Preduzeća koja ne iskoriste dodeljene količine, mogu ih prodavati onima kojima nedostaju. Preduzeća za sada ne plaćaju kvote koje im EU dodeljuje, već samo dodatne koje kupuju na tržištu. Od 2013. plaćaće i kvote od EU.

Srbija ne spada u velike zagađivače, odnosno emitere gasova sa efektom staklene bašte. U ukupnoj emisiji gasova staklene bašte Srbija učestvuje sa oko 0,17%.

Usklađivanje u oblasti životne sredine dug proces

Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević podsetila je da je Evropska komisija u Mišljenju o zahtevu Srbije za dodeljivanje statusa kandidata ocenila da bi Srbija mogla da u srednjem roku preuzme obaveze iz članstva u skoro svim oblastima pravne tekovine EU, ali da će u oblasti životne sredine i klimatskih promena za to biti potrebno više vremena i da će to zahtevati značajne investicije.

Delević je ocenila da će usaglašavanje sa EU u oblasti životne sredine trajati i dodala da se to ne može rešiti jednim zakonom.

Kazala je da je Vlada Srbije neposredno posle objavljivanja Mišljenja Evropske komisije usvojila Strategiju o aproksimaciji u oblasti životne sredine koja pruža institucionalni, ekonomski i zakonski okvir i predviđa dalje korake. Delević je dodala da će poseban izazov za Srbiju biti i izrada višegodišnjih planova za finansiranje projekata i napora u oblasti životne sredine.

Direktorka Kancelarije za evropske integracije je naglasila da članstvo u EU podrazumeva spremnost da se primene obaveze koje porističu iz njega i dodala da se u pregovorima o članstvu ne razgovara o sadržaju već o rokovima za primenu obaveza.

Ona je rekla da klimatske promene sa stanovišta pridruživanja EU imaju tri ključna aspekta – ekonomski, pravni i politički. Prema njenim rečima, sa političkog aspekta klimatske promene predstavljaju izazov miru i bezbednosti, jer mogu izazvati kretanja stanovništva zbog pogoršanih klimatskih uslova. „Cilj Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju da dve strane (Srbija i EU) u okviru političkog dijaloga približavaju stavove o važnim međunarodnim pitanjima, uključujući klimatske promene“, rekla je Delević.

Pravni aspekt podrazumeva usklađivanje sa politikama i propisima EU, a ekonomski to što će privreda dobiti potvrdu da može da se takmiči na unutrašnjem tržištu, precizirala je ona.

Dežer: Klimatske promene realnost

Dežer je dodao da su klimatske promene realnost u Evropi i svetu i da se i pored ekonomske krize borba protiv klimatskih promena mora nastaviti. On je istakao da je EU zato vrlo aktivna i na međunarodnoj sceni u borbi protiv klimatskih promena i da nastoji da uedi i svoje susede, ali i druge važne aktere poput Kine i SAD da se uključe u napore za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Šef Delegacije EU u Srbiji je podsetio na paket propisa koje je usvojila EU a koji predviđa do 2020. smanjenje emisija gasova za 20% u odnosu na nivo iz 1990, uštede enrgije od 20% i povećanje udela energije iz obnovljivih izvora od 20%.

Predstavnica Generalnog direktorata Evropske komisije za klimatske promene Lorens Graf (Laurence Graff) je, takođe, ukazala na korake koje EU preduzima na unutrašnjem i međunarodnom planu, podsetivši da je cilj Unije razvijanje ekonomije sa niskim nivom ugljenika.

Ona je rekla da su klimatske promene globalni izazov koji će uticati i na privredu i da će, što se duže bude čekalo da se nešto preduzme, ti napori više koštati.

 

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s