Taraš: Proizvodnja hrane na „starinski“ način

Buđenje ekološke svesti i najpre proizvodnja hraneza vlastite potrebe po principima organske proizvodnje u četvoročlanoj porodici Šokšić iz Taraša kraj Zrenjanina, pre osam godina značili su nove početke – prelazak sa konvencionalne na organsku proizvodnju. Krompir, kupus, cvekla, bundeva, šargarepa, spanać, beli i crni luk, zelena salata i pšenica nalaze se u planu setve na površini od sedam hektara.

Gordana Šokšić

„Proizvodnja zdrave hrane je zapravo životna filozofija. Za mene predstavlja i zadovoljstvo, ali i veliku odgovornost. Kada smo počeli da se okrećemo ovoj proizvodnji 2008. godine bila sam zaposlena u jednoj zrenjaninskoj firmi i egzistencija moje porodice je bila obezbeđena. Sada je ova proizvodnja naša osnovna delatnost i ne smemo dopustiti da se dogode propusti ili greške“, kaže Gordana Šokšić.

Cene nepromenjene, tražnja uvećana

Proizvodnja ovih vrednih ljudi u potpunosti se odvija na otvorenom polju. Najzastupljeniji su krompir i kupus. Šokšići kažu da je krompir zaštitni znak njihovog gazdinstva, što i ne čudi jer je Taraš nadaleko čuven po proizvodnji ove povrtarske kulture. Posebnu pažnju posvećuju plodoredu, a to znači da se jedna kultura na istom mestu može uzgajati tek posle treće ili četvrte godine.
Organski orasi i ludajeNa ovaj način zemlja se štiti od iscrpljivanja, a održava se balans hranljivih materija.

Plodored je posebno značajan za organsku pšenicu koju smo ove godine imali na dva katastarska jutra. Sejali smo integralno hlebno žito i opredlili smo se za domaću sortu NS40S. Otkupna cena je 35 dinara za kilogram. Cene povrća su uglavnom nepromenjene u odnosu na prethodnu godinu. Kilogram krompira prodajemo za 100 do 120 dinara. Prodaja cvekle počela je sa 30, a maksimalna dostignuta cena je 100 dinara za kilogram. Sada je aktuelna prodaja kupusa po ceni od 80 dinara za kilogram, a za koliko novca će se dalje prodavati sada ne znamo. Nama je važno da je ove godine značajno porasla tražnja za organskim povrćem.“, objašnjava Gordana i dodaje da je veoma nezahvalno pričati o cenama proizvoda iz organske proizvodnje.

Na zelenim pijacama povrće je skuplje od onog iz konvencionalne proizvodnje. Ali, proizvođači veći deo svoje robe prodaju trgovinskim lancima po znatno nižim cenama. Ukoliko se dogodi da je godina teška zbog loših vremenskih prilika, kao što je to sada slučaj, profita je malo, uglavnom se pokrivaju troškovi. Gordana ovu proizvodnu godinu ocenjuje kao tešku jer je suša u mnogome uzela svoj danak. Pri optimalnim uslovima ovo poljoprivredno gazdinstvo proizvede tri vagona krompira po hektaru, sada je to umanjeno za desetine procenata. Ipak, kvalitet se ne dovodi u pitanje.

Tajna uspešne organske proizvodnje je preventiva

Od zaštitnih sredstava Šokšići upotrebljavaju ona koja je dozvolilo resorno ministarstvo. Ali, suština njihovog uspeha je rad na preventivi. Mi prosto ne dozvoljavamo da se pojave bolesti. Kao što sam rekla, vodimo računa o plodoredu, koristimo dobro i otporno seme. Uglavnom ostavljamo svoje seme, mada nešto i kupimo. Treći bitan faktor uspešne proizvodnje je dobra priprema zemlje. Jako je važno da zemljište u sebi ima puno hraniva. To garantuje da će biljka biti snažna i zdrava. Kao đubrivo se koristi biljni otpad odnosno zelena masa, ali bez stajnjaka nema ravnoteže u zemljištu“, kaže Gordana.

Lepo vreme nakon obilnih kiša koristi se upravo za razbacivanje stajnjaka. Kako u ovom domaćinstvu nema stočarske proizvodnje, stajnjak se kupuje. Da bi obezbedili dovoljne količine ovog hraniva, Šokšići moraju izdvojiti nešto više od 500 evra.

Za uspešan plasman treba biti najbolji u svim segmentima

Povrće proizvodimo na staromodan način. Onako kako se to radilo pre 50 i 100 godina. Motika je osnovna alatka i ona iz mode nije izašla. Ali, kada je reč o trgovanju, tu je priča drugačija. Sve se radi elektronskim putem. Proizvođač mora da bude u toku, da prati dešavanja na tržištu i da se bori za njega. Biti najbolji u svim segmentima od kvaliteta proizvoda, preko pakovanja do dobre marketinške aktivnosti, suština je uspešnog plasmana. Jako je važno imati unapred ugovorenog kupca. Mi sarađujemo sa dva trgovinska lanca, kaže naša sagovornica.

A kada se priča o samom procesu proizvodnje i osnovnoj alatki koja u njemu učestvuje, izgleda da motika baš i nije primamljiva i ne budi veliko interesovanje. Šokšići kažu da uprkos velikoj nezaposlenosti u našoj zemlji, veoma teško nalaze sezonske radnike. Oni najčešće na njihove njive dolaze iz okolnih mesta. Dnevnica je 1.500 dinara, radi se 10 sati. Na imanju rade dva stalno zaposlena radnika koji domaćinima predstavljaju veliki oslonac jer sad već poznaju čitav proces proizvodnje.

Mlade snage podržavaju ono što su roditelji započeli

Supružnici Šokšić su uspeli da svoju ljubav prema zemlji, biljkama i zdravom načinu proizvodnje prenesu i na svoje sinove. Obojica su studenti Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i roditeljima mnogo pomažu u radu, a saveti su uvek dobro došli. Bračnom paru Šokšić posebno je važno da njihovi sinovi, ukoliko ne budu mogli negde da se zaposle, uvek imaju mogućnost da nastave ono što su oni započeli, da rade na vlastitom imanju i na taj način obezbede sebi egzistenciju.Obrazovanje, stručno znanje i praktične veštine sigurno vode ka prosperitetu„, sa ponosom ističe majka Gordana.