Što pre urediti oblast GMO, možda organizovati i referendum


Većina učesnika skupa o genetski modifikovanim organizmima (GMO) u Skupštini Srbije zatražila je 6. februara da država što pre jasno uredi oblast GMO, a ako je nužno raspiše i referendum na kome bi se građani izjasnili da li su za gajenje i promet GMO u Srbiji. U raspravi je naglašeno da se bez konsultacija s javnošću Zakon o GMO ne sme menjati. S druge strane, ukazano je i da se ne može pobeći od tehnološkog razvoja, kao i da se mnoge bolesti leče terapeutskim proteinima dobijenim iz GMO.

Predsednica Odbora Skupštine Srbije za zaštitu životne sredine Milica Vojić Marković izrazila je tokom drugog javnog slušanja o uticaju GMO na životnu sredinu i zdravlje ljudi očekivanje da će biti organizovan referendum o GMO. Podsetila je da su u poslednjih mesec dana predstavnici Srbije potpisali sa zemljama Dunavske regije dokument kojim se osigurava da se ne gaji GM soja, dok je grad Čačak proglasio svoju teritoriju slobodnom od GMO.

Markovićeva koja je poslanica Demokratske stranke Srbije, istakla je da je, međutim, zabrinjavaju navodi u javnosti da je nadležno ministrastvo poslalo izmene Zakona o GMO u Brisel, bez konsultacija sa javnošću u zemlji, a kojima bi se dozvolio promet GMO u Srbiji.

Predstavnica ekološkog pokreta Bels Aleksandra Knez Milojković ocenila je da važeći Zakon o GMO nije restriktivan, jer dozvoljava određeni procenat kontaminacije, zbog čega, kako je istakla, zakon ne treba liberalizovati već ga učiniti restriktivnijim.

Predstavnica Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad Nevena Nagl upozorila je na relativno visok stepen ugroženosti semenskih useva polenom GMO, navodeći da je semenski biljni materijal važan i za biodivrezitet zemlje, ali i za njen ekonomski razvoj.

Istovremeno je predstavnica Srpskog lekarskog Društva Zlata Jovanović Ignjatić kazala da je stav tog udruženja da ne bi trebalo dozvoliti GMO u Srbiji pre nego što se na osnovu dugogodišnjih studija nepobitno dokaže da nema štetnosti od konzumiranja GMO.

Profesor poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić ukazao je na veliku toleranciju Ministarstva poljoprivrede za sve koji su kršili zakon o GMO, zbog čega se ranijih godina dešavalo da i pored zabrane postoji nekoliko hiljada hektara pod GMO usevima.

Ševarlić je naglasio i da bi Srbija, ukoliko dozvoli promet i uzgoj GMO, „samo po osnovu razlika u ceni između genetski modifikovane i konvecionalne proizvodnje bila na gubitku od pola milijarde evra godišnje“.

„Trenutna razlika u koštanju konvencionalno proizvedene soje i GMO soje iznosi 90 evra po toni, što znači da godišnji dobitak samo na toj kulturi, srazmerno površinama na kojima se soja gaji u Srbiji, iznosi oko 55 miliona evra“, kazao je on.

Naglašeno je da je zabrana GMO pitanje nacionalne bezbednosti i da Ministarstvo trgovine ne može samo da odluči o ulasku u Svetsku trgovinsku organizaciju u zamenu za dozvolu prometa GMO. Učesnici skupa su istakli da u Srbiji postoje očuvani bioresurse sa potencijalnom za proizviodnju organske hrane koja je nekoliko puta skuplja na svetskom tržištu.

Doktor Aleksandar Trbović iz Srpskog lekarskog društva istakao je da nije lako odgovoriti da li su GMO štetni po ljudsko zdravlje, a problem predstavlja i to što su dosadašnji ogledi uglavnom rađeni na životinjama.

On je podsetio da je Američka agencija za hranu i lekove pre nekoliko godina zauzela stav da su sastojci GMO slični onim koji nisu genetički izmenjeni, što je dovelo da pobornici GM hrane smatraju da je ona bezbedna, dok protivnici tvrde da dodavanje gena u hranu treba da se reguliše kao bilo koji drugi hemijski dodatak ishrani.

Trbović je naveo da su istraživaja u Rusiji, Francuskoj, Kanadi, Velikoj Britaniji, sprovedena poslednjih godina pokazali su da GMO soja, kukuruz i neke druge vrste imaju štetne posledice i izazivaju alergijske reakcije, oštećuju bubrege i jetru, a u trećoj generaciji životinja nad kojima je vršeno istraživanje dovode i do steriliteta.

„Bitno je da Srbija zauzme stav kako će to da reguliše“, rekao je Trbović, koji je objasnio da do genetskih promena može doći ukrštanjem na osnovu prirodnog odabira, dok genetski inženjering predstavlja ukrštanje nezamislivo za prirodne okolnosti, kao kada bi ukrštali psa i paradajz.

Predstavnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Aleksej Tarasjev ukazao je da se problem GMO ne može posmatrati jednodimenzionalno i da pre ozbiljne debate treba utvrditi sve činjenice vezane za savremenu biotehnologiju. Tarasjev smatra da se treba kloniti katastrofičnih formulacija i neprovrenih informacija koje mogu da dovedu do konfuzije u javnosti.

On je naveo da za svaku primenu GMO, koja je moguća u raznim oblastima, trebalo posebno razmotriti, a pre svega stručna javnost se mora konsultovati oko svega.

Profesorka Veterinarskog fakulteta Mirjana Vučinić kazala je da je bitno da javnost zna da se mnoge bolesti leče terapeutskim proteinima dobijenim iz GMO. „Proizvodnja takvih supstanci ne predstavlja opasnost i ako ih ne proizvodimo bićemo u prilici da ih uvozimo“, rekla je ona i dodala da se genetska modifikacija koristi u lečenju bolesti poput hemofilije, leukemije, hepatitisa C.

Direktor Instituta za molekularnu genetiku i genetsko inženjerstvo Ljubiša Topisirović ocenio je da je pitanje upotrebe GMO višeznačno, jer dotiče zdravlje ljudi, životnu sredinu, etiku, ekonomiju, religiju.
„Ne može se pobeći od tehnološkog razvoja“, kazao je on, ali je naveo da je zbog toga nužno da se ispita svaki pojedinačan slučaj upotrebe GMO.

Advertisements

Jedno mišljenje na „Što pre urediti oblast GMO, možda organizovati i referendum

  1. Sva reagovanja jako podsećaju i na problem sa kojim se susreće Udurženje BIOGEN pri demistifikaciji problema vezanog za nojonizujuća zračenja i potencijalno štetne posledice po ljudsko zdravlje. Uvek smo bili „pametniji“ od pametnih. Dok ceo svet merama predostrožnosti postižu mnogo više od „lečenja“ problema onda kada se on ispolji. Mi jo[ uvek vodimo kilometarske polemike ne ;ineí , ili bolje rečeno, čineći neke poteze tek kada nam neko naloži kao obavezu, ili pod silom diktata ili uslova za nešto. Mnogo nam vremena treba i potrošenih poslaničkih dnevnica da donesemo zaključke za zdravlje, radije brinemo o lečenju nego sprečavanju, odnosno izlečenju.
    GMO – nevidljivi deo nečega, zračenje mobilnih telefona i delova sistema -nevidljivo za ljudska čula pa po nekim „naučnicima i stručnjacima“ NIJE BITNO ili … biće bitno kad nam to drugi kaže … aratos nam pameti i znanja kao i svih diploma i doktorata…. NE POSTOJE ISTAŽIVANJA, MNOGO SU SKUPA … PITAMO SVE POLSANIKE NAUKE , DA LI JE SKUPLJI I JEDAN LJUDSKI ŽIVOT I JEDAN GRAM ZDRAVLJA KOLIKO J ESKUPLJI OD PREVENTIVE
    ALI DA LI TO IKO RAZUME I DA LI NA TO BILO KO , mislimo , ONI KOJI BI TREBALO, RAZMIŠLAJJU O SUTRA …KOD NAS IZGLEDA UVRAZILA SE TEZA :“JOŠ NIJE VREME, TREBA TO DOBRO ISPITATI“
    JOŠ JEDNOM , ARATOS VAM TAKOVE BRIGE I LJUBAVI
    MI BIRAMO HOĆEMO LI BITI „ĐULIĆI“ ILI „UVEOCI“
    „Čika Jovo, džaba vaših pouka i saveta, DANAS…ma ko ovo i čita i obraća pažnju“ . samo formalnosti skupštinsek procedure i … biće kako interesi nalažu, ali … ne građana . Želimmo i iskreno se nadamo da nismo u pravu. Srbijo, poslanici, naučnici i ini odgovrni , razuverite nas i pokažite da Vam je stalo do nas… građana.

    Sviđa mi se

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s