Ševarlić: Izmena Zakona o GMO donosi gubitke privredi

Miladin ŠevarlićSrbija bi, ukoliko izmeni Zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO) i dozvoli njihov promet i uzgoj, godišnje direktno gubila najmanje 500 miliona evra, izjavio je profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Miladin Ševarlić. Prema njegovim rečima, dozvola za uzgoj GMO za posledicu bi imala ekonomsku zavisnost Srbije. Istovremeno iz Brisela stiže vest da Evropska komisija ne planira da narednih meseci odobri gajenje novih genetski modifikovanih kultura dok se ne dođe do sporazuma o propisima kojim će se članicama EU dozvoliti da same odluče da li će proizvoditi GM kulture.

Ševarlić je agenciji Beta kazao da bi, ukoliko se dozvoli uzgoj GMO, troškovi za nabavku semena kukuruza za 1,2 miliona hektara bili 100 miliona evra godišnje, a za nabavku semena soje, koja se seje na oko 200.000 hektara, oko 25 miliona evra.

„Gubitak bi bio veliki i u razlici u ceni koju možemo da ostvarimo sa sadašnjom konvencionalnom proizvodnjom i one koja može da se dobije na berzi za GMO proizvode“, kazao je on.

Ševarlić je naveo da je trenutna cena konvencionalno proizvedene soje na berzi 550 evra po toni, a GM soje 460 evra po toni i da to čini razliku od 90 evra po toni.

Kako je dodao, sa godišnjom proizvodnjom na 200.000 hektara i prinosom od tri tone soje po hektaru, Srbija bi u zavisnosti od opredeljenja šta će da gaji, gubila ili dobijala 54 miliona evra.

„Kako raste otpor prema GMO, ta razlika u ceni će biti sve veća“, rekao je on 25. januara za Betu i podsetio da je početna razlika u ceni bila 30 evra po toni.

Prema njegovim rečima, dozvola za uzgoj GMO organizama bi stvorila ekonomsku zavisnost, jer bi se vremenom uništila domaća proizvodnja autohtonih sorti i hibrida.

Ševarlić, koji je i predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije, smatra da ipak „postoji mogućnost odbrane“ i ukoliko se Zakon o GMO promeni, i to tako što bi sve lokalne samouprave u Srbiji proglasile svoju teritoriji bez GMO, što je u skladu sa zakonodavstvom EU.

On je podsetio da su mnoge regije Italje, Austrije i Slovenije proglašene područjima bez GMO.

Ševarlić je kazao da će i Skupština Grada Čačka, na sednici 30. januara, razmatrati njegov predlog da Moravički okrug postane prvi region u Srbiji koji bi bio bez GMO.

„To bi imalo nemerljive ekonomske efekte. Čin proglašenja teritorije bez GMO podiže svest potrošača i proizvođača o značaju zdrave hrane, povećava tražnju domaćih proizvoda, razvija domaću poljoprivredu i agro institute“, rekao je on i dodao da su za takav proces već zainteresovane i opštine Knjažewvac i Osečina.

Profesor poljoprivrednog fakulteta smatra da bi Srbija, ukoliko sa Svetskom trgovinskom organizacijom (STO) sporazumno ne reši pitanje uvoza i distribucije GMO, trebalo da raspiše referendum ili da traži iste uslove koji važe u EU.

Ševarlić je naveo da ohrabruje činjenica da je Evropska komisija  pokrenula akciju da se u aprilu svi građani Evropske unije izjasne da li su za GMO, što će, kako je istakao, poslužiti kao plebiscitaran pristup vođenju agrarne politike Unije u domenu GMO.

Za sada bez dozvola za nove GM kulture u EU

Evropska komisija ne planira da narednih meseci odobri gajenje novih genetski modifikovanih kultura jer želi da se najpre postigne sporazum o nacrtu zakona kojim će se vladama članica EU dozvoliti da same odluče da li će proizvoditi ili zabraniti GM kulture.

Taj nacrt zakona Komisija je predložila 2010. godine kako bi odblokirala proces odlučivanja o GM kulturama. Međutim, protivljenje Francuske, Nemačke i Velike Britanije onemogućilo je sporazum o predloženoj regulativi koju mora da odobri većina vlada EU i Evropski parlament da bi dobila zakonsku snagu.

„Razmotrićemo to pitanje sa vladama te tri zemlje i videti da li možemo ponovo da otvorimo pregovore o predlogu“, najavio je portparol evropskog komesara za zdravlje Frederik Vinsent (Frederic Vincent).

Važećim propisima EU predviđeno je da GM kultura koja dobije dozvolu može da se uzgaja širom Unije ako zemlje nemaju „specifične naučne razloge“ da zabrane njenu proizvodnju.

Sada su u EU za gajenje odobrene samo dve GM kulture a skeptični potrošači i grupe za zaštitu čovekove okoline snažno se protive proizvodnji GM kultura.

Poređenja radu, u SAD je odobreno uzgajanje više od 90 GM sorti a u Brazilu oko 30.

U Evropi dozvolu Komisije za uzgajanje trenutno čeka sedam GM kultura – šest sorti kukuruza i jedna soje, koje su dobile pozitivne procene rizika od tela EU nadležnog za bezbednost hrane. Te kulture razvile su vodeće multinacionalne kompanije u agrobiznisu, uključujući Monsanto, Dau Agrosajens (Dow AgroSciences) i Sindžentu (Syngenta).

Vinsent je kazao da je malo verovatno da će Komisija narednih nedelja predložiti da se daju dozvole sa sedam novih GM vrsta ali je i odbacio mogućnost zamrzavanja dozvola za uzgajanje GM kultura u EU.

Direktor Grinpisa EU (Greenpeace) za poljoprivredu Marko Kontiero (Marco Contiero) naglasio je da testovi u EU trenutno nisu dovoljno dobri da bi mogla da se oceni bezbednost GM kultura za životnu sredinu i zdravlje.

„Zbog toga su evropske zemlje 2008. godine pozvale Komisiju da popravi sistem autorizacije. Logičan sledeći korak bio bi da se zamrzne odobravanje GM kultura i reformiše proces procene rizika. Nažalost, do sada su napori Komisije usmereni u reforme bili suviše bojažljivi i njeno odbijanje da proglasi apsolutno zamrzavanje novih odobravanja zasnovano je na strahu od biotehnološke industrije“, ocenio je Kontiero.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s