Organska hrana: Nova šansa Srbije

Velike mogućnosti organske proizvodnje nedovoljno su iskorišćene u našoj zemlji. Upravo male površine na kojima se proizvodi organska hrana daju veliku šansu za mala gazdinstva

 Organska proizvodnja daje prostor za napredak

Organska proizvodnja daje prostor za napredak

ORGANSKA proizvodnja velika je šansa za Srbiju, tim pre što mogućnosti koje imamo u ovoj grani poljoprivrede nismo još dovoljno iskoristili, odnosno, daleko smo od nivoa EU, ocenjeno je na Poljoprivrednom sajmu.

U Srbiji je, u sistemu organske proizvodnje, kako je objasnio dr Milan Adamović, naučni savetnik u Centru za razvoj novih materijala za poljoprivrednu i ekologiju, samo 0,3 odsto površina, u EU ovaj procenat znatno viši i dostiže četiri odsto, dok je u svetu, procenat oranica u sistemu organske proizvodnje oko jedan odsto.

– Upravo te male površine na kojima se proizvodi organska hrana, daju šansu Srbiji da uhvati korak sa svetom, a to je šansa pre svega za mala gazdinstva, pošto je organska proizvodnja pogodna upravo za male posede – rekao je Adamović, na konferenciji za novinare, koju je, podovom konkrusa za najbolji projekat iz oblasti organske proizvodnje hrane „Milion dinara za najbolju ideju“, organizovala NLB Banka iz Beograda. – Organskom proizvodnjom kod nas se bavi oko 4.000 poljoprivrednika.

Uz ovo, kako je naveo Adamović, imamo pet centara za razvoj, a na fakultetima se osnivaju odseci, i pripremaju specijalistički kursevi za ovu granu poljoprivrede.

– Sve ovo daje nam vrlo dobre šanse da napredujemo – rekao je Adamović. – Uz ovo, mora se napomenuti da Ministarstvo poljoprivrede daje za gajenje organske hrane 40 odsto više subvencije, u odnosu na konvencionalno gajene useve i stoku, tako da je i to dodatna pogodnost.

Barajevo: Organskom hranom čuvaju zdravlje

Na obroncima Kosmaja supružnici Zorana i Miodrag Radivojević uzgajaju organsku hranu. Pre osam godina biznis započeli na porodičnom imanjuc. U farmu uloženo 50 hiljada evra

 U farmu uloženo 50 hiljada evra

IZMEĐU Lipovačke šume i obronaka Kosmaja u Barajevu, gde pogled puca na Bukulju sa desne strane i Avalu sa leve, i gde se ukršta ruža vetrova, na osam hektara plodne zemlje je farma porodice Radivojević. Sa njihove farme “Laf” je samo tokom protekle godine na trpeze ljubitelja organske hrane “servirano” 25 tona povrća, pet tona voća i 20 tona žitarica.

– Čista priroda, bez hemije i pesticida – govori gazdarica imanja Zorana Gajić, pokazujući nepregledne zasejane njive i staklenike u kojima uzgajaju – zdravlje!

Zorana, magistar političkih nauka, uključena je u državne razvojne programe, a u svet “organike” zakoračila je, kaže, na nagovor supruga Miodraga Radivojevića, penzionisanog mašinskog inženjera.

– Alergična sam na pesticide – govori. – Mnogo toga nisam smela da jedem. Maštala sam da zagrizem jagode. Njima se na našoj farmi najviše obradujem.

Farmu su pre osam godina podigli na Miodragovom porodičnom imanju. Uložili su oko 50.000 evra i u ekološkom okruženju uzgajaju razne biljne kulture – povrće, voće i grožđe, začinsko i lekovito bilje, žitarice. Gaje i koke nosilje, (ne seku im kljun), piliće, ovce i pčele.

I svoju decu, a imaju ih zajedno šestoro, Zorana i Miodrag uče da se zdravo hrane. Svesni su da se u Srbiji o organskoj hrani malo zna.

– Ljudi obično misle da se radi o tradicionalno uzgajanom voću ili povrću iz “neprskane bašte” – kaže Zorana.

– Organska proizvodnja je kontrolisana i sertifikovana i mnogo je više od “neprskanog”. To je kompletan lanac ishrane, koji obuhvata kontrolu kvaliteta zemljišta, vazduha, vode, semena, dobrobiti životinja, načina uzgajanja povrća, žitarica, voća, o integrisanom i dokumentovanom sistemu proizvodnje hrane. Zasad, u Srbiji takvu hranu proizvode, prepoznaju i jedu uglavnom “posvećenici”.

Povrće i voće pakuju u papirne kese, jaja u kartonske kutije, zimnicu u staklene tegle. Koriste se prirodni i ekološki materijali. Važno je i to da se organska hrana ne meša sa konvencionalnom da se ne bi zagadila hemijom, kojom je konvencionalna hrana tretirana.

Dok smo obilazili hektare posejane organskim semenom, kontrolor Goran Pivnički ocenjivao je kvalitet svakog proizvoda. Svi su, kaže, zaslužili novi sertifikat i zakonom propisan znak.

– U redovnim kontrolama utvrđujemo da li je proizvodnja u skladu sa propisima – kaže Pivnički.

– Tek kada se uverimo u ispravnost, izdaju se sertifikati da su određeni proizvodi organski, te se onda ti proizvodi u prometu mogu obeležiti i nacionalnim znakom na kome piše “Organski proizvod”.

Sve što su zaradili, Radivojevići su, kažu, uložili u farmu.

– Mnogo toga smo se odrekli, ali verujemo da će nam se ljubav i novac višestruko vratiti. Posao nije lak, traži mnogo pažnje i odricanja i kad upeče vrelina, i po mećavi, i kada sneg obeli. Pristojno živimo, uvereni da ulažemo u budućnost naše dece.

JAJE 35 DINARA
Proizvodnja organske hrane kod nas je od tri do pet puta skuplja nego “obična”. Kilogram graška košta 500 dinara, rukole 2.000, vezica rotkvica je 80, jaje je 35, a kilogram piletine 600 dinara.
– Želja nam je da što više ljudi može da jede našu hranu, ali je za mnoge u Srbiji ona luksuz – kaže Zorana.
– Najčešće se kupuje za decu. Bake kupe po komad šargarepe ili dva jajeta za unuke. Kupuje se i za bolesne.

Leskovac: U planinu na dedovinu

Na jugu Srbije raste interesovanje za organsku poljoprivrednu proizvodnju. Mali posedi idealni za gajenje hrane bez herbicida. Na ceni aronija, lešnik, raž…

 Polaznici obuke

LESKOVAC – U poslednje dve godine u organsku proizvodnju u Srbiji ulaze privatne firme i kompanije koje gazduju velikim površinama, ali i mali proizvođači iz seoskih područja, koji vide šansu da tako povećaju cenu i obezbede siguran plasman.

Jovica Stevanović iz Trgovišta, na svom imanju u planinskom delu ove opštine, već je započeo ovu proizvodnju. Ističe da jedino organskom poljoprivredom može da se zaštiti od ozbiljne konkurencije u konvencionalnoj proizvodnji.

– Radi se o čistoj sredini što je moja ključna prednost. Počeo sam prelazak na organsku proizvodnju na imanju od 6,5 hektara, a još dva hektara sam uzeo u zakup. Nameravam da gajim aroniju i da se bavim ratarstvom, pre svega traženim ražom i ječmom, kao i stočarstvom kako bih obezbedio organsko đubrivo i zatvorio krug u ovoj proizvodnji – priča Jovica.

On je jedan od učesnika sedmodnevne obuke za organske proizvođače u organizaciji Centra za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga. Njegov kolega Novica Mihajlović namerava da obnovi dedovinu u planinskom selu u okolini Bujanovca. Na oko 4,5 hektara proizvodiće lešnik.

– Lešnik je deficitaran. Čak 90 odsto uvozimo. Sa etiketom organska proizvodnja, imaću veću cenu, a velike količine omogućiće mi plasman u trgovinske lance, jer planiram da ga pakujem – priča o svojim planovima Novica.

ŠUMSKI PLODOVI ORGANSKI proizvodi postižu za 30 do 50 odsto veću cenu. U Srbiji je oko 12.000 hektara pod organskom proizvodnjom, a da bi dostigla evropski prosek od tri procenta ukupnih obradivih površina, moraju biti deset puta veće. Ipak, ako se upoređuju količine organskih proizvoda, situacija je mnogo bolja, jer je Srbija značajan proizvođač u oblasti prikupljanja šumskih plodova.

Prelazni period sa konvencionalne na organsku proizvodnju traje dve godine za jednogodišnje i tri godine za višegodišnje vrste povrća. Postupak. do izdavanja sertifikata kontrolišu organizacije akreditovane kod nadležnog ministarstva.

– Suština organske proizvodnje je saradnja sa prirodom. Ne koriste se nikakva hemijska sredstva za zaštitu i ishranu bilja, a jug Srbije može mnogo da pruži u ovoj oblasti. Napredak je posebno vidljiv u poslednjih godinu dana – objašnjava Nenad Novaković, predavač sa Otvorenog univerziteta u Subotici.

Biljana Stanković, direktorka regionalnog razvojnog centra, kaže da zahvaljujući kontinuiranoj podršci Austrijske razvojne agencije, pokušavaju da ukažu na prednost organske proizvodnje i da je podstaknu u nerazvijenim područjima.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s