GMO: Priča o blistavim umovima, gramzivosti i ljutitoj Majci Prirodi

Rizici vezani za gajenje genetski modifikovanih biljaka još nisu u potpunosti poznati i do detalja razjašnjeni. Proces nastanka genetski modifikovanih biljaka može izazvati nepredviđene mutacije, odnosno trajne promene primenjenih gena, i te promene se mogu nastaviti tokom perioda komercijalne upotrebe. Takve promene mogu da izazovu stvaranje opasnih toksina, alergena i drugih materija koje nikada nisu bile prisutne u organizmu, niti se zna kako deluju
(foto, protestna šetnja u Beogradu protiv GMO)

Planeta Zemlja je planeta ograničenih resursa koje treba pametno koristiti, obnavljati i umnožavati ih ukoliko je to moguće. Pesnik bi dodao – ukoliko se ne radi tako Planeta Zemlja će, zajedno sa Majkom Prirodom, pokazati zube i krenuti da uništava svoje uništitelje.

Ovo je priča o genetski modifikovanim biljkama.

Šta nam daju planeta zemlja i majka priroda /1/

Od 13 milijardi hektara zemljišta na Planeti Zemlji, prema podacima FAO (The Food and Agriculture Organization of the United Nations), samo 11% se može koristiti za poljoprivrednu proizvodnju, 28% je izloženo prekomernoj suši, 22% su plitka zemljišta, 10% su podvodna zemljišta, 6% su površine pod večitim ledom i 23% je izloženo štetnim hemijskim jedinjenjima.

Ukupna površina i stepen korišćenja zemljišta
u različitim delovima sveta (u milionima ha) (FAO, 2006)

Geografska
oblast

Ukupna površina
zemljišta

Obradivo
zemljište

% od ukupne
površine

Afrika

3.100

158

5,2

Azija

2.740

519

18,9

Australija i N. Zeland

820

32

3,9

Evropa

480

154

32,1

Severna Amerika

2.110

239

11,3

Južna Amerika

1.750

77

4,4

Zemlje bivše SSSR

2.240

227

10,6

Ukupno

13.150

1.406

10,6

 

Uobičajeno je da se kao parametar koji pokazuje bogatstvo u obradivim površinama jedne zemlje uzima obradiva površina po stanovniku. Prema podacima FAO svetski prosek je 0,46 hektara obradive površine po stanovniku. Znatno iznad proseka su Afrika sa 1,27 i Amerika sa 1,59 hektara, Evropa sa 0,78 hektara ubraja se u siromašniji region, a najsiromašnija je Azija sa 0,22 hektara po stanovniku.

Od ukupne flore u svetu procenjuje se da se do 50.000 vrsta biljaka može koristiti u ishrani. Smatra se da se direktno za ljudsku ishranu koristi samo oko 5.000 vrsta, a pri tome tri osnovne jestive biljke, kukuruz, pšenica i pirinač zadovoljavaju čak 60 % ljudskih potreba u energiji i proteinima. Danas je u svetu poznato više od 1.000 vrsta koje se kao povrće koriste za ishranu u svežem, suvom, kuvanom, prerađenom ili konzervisanom stanju, ali u širokoj upotrebi su samo oko 50 vrsta.

U čitavom svetu smatra se da oko 67.000 vrsta štetnih organizama napada gajene biljke. Od tog broja oko 900 vrsta pripada insektima i grinjama, 50.000 vrsta patogenim mikroorganizmima i oko 8.000 vrsta korovskim biljkama. Svetski gubici u gajenim kulturama od ovih štetočina su za veliki broj kultura nešto ispod 50% ukupnog svetskog prinosa, osim za voće gde su gubici oko trećine.

Šta je možda potrebno čovečanstvu, a možda i nije

Prve genetski modifikovane biljke komercijalno su počele da se gaje 1995. a 1996. godine u celome svetu genetski modifikovane biljke bile su posađene na 1,7 miliona hektara, da bi 2012. ukupna površina sa zasađenim GM biljkama porasla na 170 miliona hektara.

Najznačajnije kompanije koje se bave biotehnologijom i proizvode genetski modifikovana semena, takozvani ’’Šest velikih’’, poređani po veličini i značaju su: Monsanto, DuPont, Syngenta, Bayer, Dow i BASF. Monsanto je najveća i najjača korporacija, može se čak reći da je praktično postala monopolista u ovoj oblasti.

gmo tab1 povrsine

Po podacima FAO, 1990. broj gladnih u svetu iznosio je milijardu ljudi (23,3 %), a 2012. smanjio se na 868 miliona (14,9%). Pozivajući se na ove podatke, zagovornici GMO tvrde da se još uvek ne proizvodi dovoljno hrane da se prehrani svo stanovništvo Planete Zemlje, u čemu ih podržavaju deo političara i velike korporacije i banke.

Prema rečima nekadašnjeg direktora MMF-a Dominika Štros Kana (Dominique Strauss-Kahn) očekuje se da će se broj gladnih povećavati, mada se ne precizira zašto. Činjenice govore suprotno – na osnovu statistike UN može se izračunati da ima dovoljno hrane da se svakom čoveku na Planeti Zemlji osigura najmanje dva kilograma dnevno, i to: nešto preko jedan kilogram žitarica, mahunarki i orašastih plodova, oko pola kilograma voća i povrća i još oko pola kilograma mesa, mleka i jaja – sasvim dovoljno da većinu ljudi na planeti učini gojaznim! Zaključak je da hrane ima i više nego dovoljno, ali je neravnomerno raspoređena. Prema tome, mit zagovornika GMO o spasavanju čovečanstva od gladi pada u vodu. Takođe se može postaviti pitanje zašto cene hrane stalno rastu ako su svi ekonomski pokazatelji u smislu pojeftinjenja proizvodnje na strani GMO, a površine pod ovim kulturama se konstantno uvećavaju? Odgovor na ovo pitanje niko ne daje /2/.

Majka priroda ne voli da joj se neko meša u posao

Ako se izuzmu pionirski radovi sa kraja devetnaestog veka, genetika, nauka o nasleđivanju i promenljivosti osobina, je počela naglo i uspešno da se razvija pronalaskom DNK.

DNK (dezoksiribonukleinska kiselina) je materija specifična za svaku živu jedinku na planeti. Ona je osnovna materija nasleđa, odnosno prenošenja osobina sa roditelja na potomke. Smeštena je unutar ćelijskog jezgra u strukturnim jedinicama zvanim hromozomi. Na svakom od hromozoma se nalazi jedan specifičan deo koji se naziva gen. Svaki gen definiše jednu od osobina koju je živa jedinka nasledila od svojih roditelja. Genetski modifikovani organizmi (GMO) ili transgeni organizmi sadrže strane gene – gene nekog drugog organizma.

Nauka o genetici je nesretno počela. Engleski naučnici Frensis Krik (Francis Crick) i Džejms Vatson (James Watson) dobili su 1962 godine Nobelovu nagradu za otkriće DNK, iako je DNK otkrila engleska naučnica Rosalind Frenklin (Rosalind Franklin) koja je umrla 1958. od raka u 37. godini. Krik i Vatson su iskoristili njenu ideju i rezultate njenih istraživanja i dalje ih razrađivali, dok nisu stigli do Nobelove nagrade i u istoriji ostali zabeleženi kao geniji koji su otkrili DNK.

Vratimo se na proizvodnju hrane. U zadnjih sto godina tehnologija proizvodnje hrane je uznapredovala, zahvaljujući pre svega razvitku nauke, pa su se i prinosi na globalnom nivou povećali. Veliku prekretnicu u proizvodnji hrane značilo je uvođenje herbicida u poljoprivredu. Herbicidi su uništavali korovske biljke koje su smetale da posejana kultura napreduje. Međutim Majka Priroda svakome pruža šansu – posle izvesnog vremena korovske biljke bi ojačale i postojeći herbicidi su postajali suviše slabi. Ali i nauka je radila svoje pa su napravljeni novi herbicidi koji su delovali, ali opet samo izvesno vreme dok se korov ne navikne na njih… Ova „mrtva trka“ trajala je sve dotle dok primenjeni herbicid nije postao toliko jak da je uspešno uništavao i korov i posejanu kulturu. Tada su genetičari stupili na scenu, genetski su modifikovali kulturu koja se sejala tako da je ona postala otporna na primenjeni herbicid. Ukratko, korova nema, a genetski modifikovana kultura buja.

Ali vreme je pokazalo da se Majka Priroda ne slaže sa ovakvim razvojem događaja /1/, /3/, /4/.

Zemlja na kojoj je sejana genetski modifikovana kultura postaje nepogodna za ponovno sejanje prirodnog semena. Genetski modifikovana kultura postala je ustvari “super korov“ koji ne dozvoljava drugim biljkama da rastu gde je on uzgajan. Biolozi dokazuju da će, ako se nastavi sa gajenjem samo GM biljaka koje su otporne na herbicide, doći do osiromašenja biljnog i životinjskog fonda (biodiverziteta). Na njivama koje su tretirane herbicidima bi tada uspevale samo GM biljke dok bi sav ostali biljni svet, a time i prateći životinjski, nestao. Obrazovale bi se tzv. sterilne njive, ili drugačije – zeleni asfalt. Kao primer navešćemo Argentinu u kojoj je 2000. godine na posejanu GM soju potrošeno preko 100 miliona litara herbicida na bazi glifosata. Zbog toga je biodiverzitet bio značajno ugrožen te se pretpostavka da GM kultura uništava zemljište – potvrdila i u praksi.

gmo istrazivaci monsanta

Istraživači Monsanta ne terenu

Nepoznati rizici

Osim gena, koji ih čine otpornim na herbicide, u GM biljke se ugrađuju i drugi geni, na primer bakterijski gen, pomoću koga biljke mogu da stvore otrov koji će ih braniti od štetnih insekata, pa gen koji utiče da se rast biljke poveća itd. Kombinacija u primeni različitih gena ima neprebrojivo mnogo.

Rizici vezani za gajenje genetski modifikovanih biljaka još nisu u potpunosti poznati i do detalja razjašnjeni. Proces nastanka genetski modifikovanih biljaka može izazvati nepredviđene mutacije, odnosno trajne promene primenjenih gena, i te promene se mogu nastaviti tokom perioda komercijalne upotrebe. Takve promene mogu da izazovu stvaranje opasnih toksina, alergena i drugih materija koje nikada nisu bile prisutne u organizmu, niti se zna kako deluju. Takve promene, takođe, utiču i na promene deklarisanih osobina genetski modifikovanog semena, tako da kroz nekoliko godina ono može postati neotporno na sušu, recimo, ili neke insekte i mikroorganizme koji su možda, takođe, mutirali.

Ovo je i najopasniji deo genetskog inženjeringa – trenutni nivo nauke najčešće nije u stanju da predvidi kako će se Majka Priroda umešati u nasilno, veštačko genetsko menjanje živih organizama. Iz komercijalnih razloga ne vrše se dugačka i temeljna ispitivanja novih genetski modifikovanih organizama. Dok se za nove lekove vrše ispitivanja koja traju i po deset ili petnaest godina, za nove genetski modifikovane organizme ispitivanja traju oko tri meseca pa se, ako je u tom periodu bilo sve u redu, odmah puštaju u promet iako se zna da mutacije, možda i opasne, mogu krenuti i posle više godina ili u određenim povoljnim uslovima koji se mogu nepredviđeno pojaviti.

Navešćemo samo nekoliko primera.

Još 1994. postavilo se pitanje sigurnosti upotrebe genetskog materijala koji je poznat kao 35 S (CaMB) promoter i dobija se iz virusa mozaika karfiola, jer postoji upozorenje biologa da ovaj promoter može da se rekombinuje sa drugim virusima i da tako nastanu novi virusi čije bi osobine bile nepoznate. To je bio osnovni razlog što je jedan broj naučnika u svetu zahtevao da se sve genetski modifikovane kulture koje sadrže 35 S (CaMB) promoter povuku sa tržišta i da se zabrani njihovo korišćenje. To nikad nije učinjeno. Treba znati da je 35 S (CaMB) promoter komponenta 80% genetski modifikovanih useva.

U Engleskoj 1998. izbio je skandal koji je dobio svetske razmere kada je dr Arpad Pustoi (Pusztai) iz Rovet (Rowett) instituta u Aberdinu u Škotskoj, na televiziji BBC govorio o promenama na unutrašnjim organima pacova koji su hranjeni genetski modifikovanim krompirom. Nekoliko dana posle emisije dr Pustoi je otpušten sa posla a grupa koja je ispitivala bezbednost genetski modifikovane hrane je rasformirana. Šuškalo se da je lično iz kabineta tadašnjeg premijera Tonija Blera stiglo takvo naređenje. Pustoi je bio izložen mnogim poniženjima, od izjava njegovih šefova da je izlapeo pa do osporavanja istraživanja, bilo da je osporavana metodologija ili istinitost rezultata, čak mu je i prisluškivan telefon. Institut Rovet zatražio je od državnog naučnog komiteta mišljenje o rezultatima istraživanja – mišljenje je bilo negativno i rezultati osporeni. Tada je Pustoi poslao rezultate svojih istraživanja u 24 nezavisne institucije koje su se bavile ovakvim istraživanjima i iz svih je dobio potvrdu o ispravnosti metodologije i validnosti rezultata.

dr arpad postai

dr Arpad Pustoi (foto, BBC)

Na urednika naučnog rasopisa “The Lancet“ vršen je pritisak od strane Kraljevskog društva i ministara Tonija Blera i da se naučni rad dr Pustoia, koji je izazvao aferu, ne objavi. Naučna javnost je ipak pobedila i rad je objavljen. Bez obzira na veliki pritisak koji je vršen od strane države na medije i stručnu javnost, poverenje javnosti u genetski modifikovanu hranu bilo je ozbiljno poljuljano. Kasnije je otkriveno da je Monsanto donirao Institutu Rovet 224.000 dolara pre Pustoiovog intervjua na BBC. Dr Pustoi se vratio u svoj zavičaj Mađarsku i nastavio uspešno da radi na istraživanjima o bezbednosti genetski modifikovane hrane (/5/, /6/, /7/).

Sledeći skandal velikih razmera izbio je 2005. Engleske novine ’’The Independent of Sunday’’ došle su na tajnovit način do podataka o eksperimentu jedne Monsantove istraživačke laboratorije. Eksperiment je pokazao opasne promene po zdravlje i život na unutrašnjim organima pacova koji su 90 dana bili hranjeni genetski modifikovanim kukuruzom MON863. Naučna javnost se digla i tražila detaljne podatke o eksperimentu. Monsanto je dugo vrdao i odbijao da to uradi, proglašavajući rezultate eksperimenta poslovnom tajnom. Zbog velikog pritiska javnosti na kraju je ipak morao da ih objavi, ali se pri tom ogradio od eksperimenta i odbacio sopstvena istraživanja kao beznačajna i slučajna. U ovoj aferi Monsanto je imao podršku Evropske uprave za bezbednost hrane EFSA (European Food Safety Authority), koja radi pri EU, i koja je odbacila sve izveštaje napisane od strane uglednih stručnjaka koji su ukazivali na opasnost od MON836, a prihvatila izveštaj koji je odbacio eksperiment kao nevalidan. EFSA je preporučila državama Evropske zajednice koriščenje ovog kukuruza /8/.

U septembru 2012. ozbiljno je uzdrmana priča da hrana od genetski modifikovanih biljaka nije štetna. Tim naučnika sa francuskog univerziteta Kan (Caen), predvođen profesorom molekularne biologije dr Žilom-Erikom Seralinijem (Gilles-Eric Séralini), objavio je u uglednom naučnom časopisu “Food and Chemical Toxicology“ dvogodišnje istraživanje o smrtonosnim efektima Monsantovog kukuruza NK603 (ili preciznije MON-00603-6)  i Monsantovog herbicida Raundap /9/.

gmo seralini

Seralini (u sredini) sa svojim timom

U dvogodišnjoj tišini ispitivane su promene na pacovima koji su konzumirali ovaj GM kukuruz – u toku te dve godine 80% životinja je dobilo tumore i poumiralo od njih. Dve godine su životni vek pacova pa je ovaj eksperiment imao i posebnu težinu. O ovom događaju pisao je i Balkanmagazin /10/. Profesor Seralini odavno je poznat kao veliki protivnik korišćenja GMO u ishrani. Bio je veoma aktivan i u gore pomenutoj aferi iz 2005 godine.

Dva zanimljiva događaja su sledila posle objavljivanja ovoga rada. Prvi je da se već pominjana EFSA oglasila i osporila metodologiju Seralinijevog eksperimenta, iz čega je izvela zaključak da rezultati eksperimenta nisu validni, odnosno da je NK603 kukuruz bezopasan, pa je, kao i u prethodnom pasusu pominjan kukuruz MN836, ostao u upotrebi u EU, što se može videti na spisku dozvoljenih i zabranjenih GMO na sajtu Evropske komisije http://ec.europa.eu/food/dyna/gm_register/index_en.cfm#top-page. Uostalom, tri godine ranije je EFSA organizovala panel stručnjaka koji su, na osnovu eksperimentalnih podataka dobijenih iz laboratorija Monsanta, zaključili da je navedeni NK603 kukuruz bezopasan pa je preporučen za upotrebu u EU. Međutim, pošto se javnost ustalasala, izašlo je na videlo da je nezanemarljiv broj članova pomenutog panela, a i članova EFSA, u sukobu interesa, odnosno da su direktno ili indirektno bili na nekom od platnih spiskova Monsanta i drugih biotehnoloških kompanija /11/, /12/. Drugi događaj je da su Rusija i Francuska, posle objavljivanja Seralinijevih rezultata, zabranili gajenje, uvoz i korišćenje GM kukuruza /13/.

Ove godine, 18. aprila izašao je u naučnom časopisu “Biosemiotic Entropy: Disorder, Disease, and Mortality“ članak Antoni Samsela (Anthony Samsel) i Stefani Senef (Stephanie Seneff) sa MIT – USA, koji se na neki način nadovezuje na rad profesora Seralinija. Autori su dokazali da glifosat, koji se nalazu u Monsantovom herbicidu Raundap, sprečava prirodno izbacivanje otrova iz ljudskog organizma. Posledice ovakvog dejstva glifosata dovode do različitih poremećaja u organizmu koje mogu izazvati gastrointestinalne poremećaje, dijabetes, bolesti srca, neplodnost, rak i Alchajmerovu bolest. Monsanto negira da je glifosat supstanca opasna po ljude /14/, /15/.

Ali ne vrši se samo genetska modifikacija poljoprivrednih kultura da bi se napravio super korov koji će, u partnerstvu sa herbicidom, bujati, rasti i rađati na zadovoljstvo poljoprivrednog proizvođača i proizvođača GM semena. Postoje genetske modifikacije i sa drugačijim ciljem.

Jedna od prvih genetski modifikovanih biljaka bio je paradajz, u koga je ubačen antisense gen, koji obezbeđuje produženo vreme sazrevanja. Ova genetska modifikacija pokazala se kao korisna jer obezbeđuje da paradajz stigne u odličnom stanju do potrošača. Doduše, GM paradajz sadži 35 S (CaMB) promoter, za koji smo kazali da može biti i opasan ako se otme kontroli. U GM pirinač ubačen je provitamin A koji pirinču nedostaje. Ovaj pirinač je zlatno žute boje pa ga zato zovu zlatni pirinač. I zlatna banana je GM proizvod u koji su ubačeni vitamin A i gvožđe. Treba imati u vidu da u nekim afričkim zemljama banane predstavljaju osnovnu hranu.

I drugi organizmi, a ne samo biljke, imaju svoje genetske modifikacije. Na primer bakterija ešerihija, kojoj su ugrađeni ljudski geni, proizvodi humane proteine neophodne za lečenje teških bolesti – insulin (za lečenje dijabetesa), interferon (protiv virusnih oboljenja), faktore koagulacije (za lečenje hemofilije) ili različite vakcine.

Poseban interes naučnika privukle su biljke i mikroorganizmi koji imaju sposobnost da upijaju i prerađuju otrovne materije iz zemljišta. To su takozvani čistaći. Takve biljke se genetski modifikuju da bi mogle da uništavaju što veću količinu otrovnih materija. Na primer GM suncokret  može da upija i prerađuje olovo iz zemljišta a neke vrste GM bakterija razgrađuju radioaktivne supstance. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu radi se na projektu GM uročnjaka (arabidopsis), biljke čije se seme iz helikoptera poseje po minskom polju, pa one biljke koje se nalaze iznad mine postaju tamnosmeđe, dok su ostale zelene /16/.

GM biljke mogle bi imati značajnu ulogu u proizvodnji biogoriva za koja se, osim bio otpada, koriste i kukuruz, uljana repica i cvekla. Međutim, kritičari ove tehnologije pozivaju EU i SAD da napuste proizvodnju biogoriva iz gajenih biljaka, jer je zemljište koje se koristi potrebno za proizvodnju hrane /17/.

Prvi put su 1972. spojeni DNK dva različita organizma što označava početak nove naučne discipline nazvane genetski inženjering. Iako je genetski inženjering star preko 30 godina on se još uvek smatra novom tehnologijom. Mogućnosti genetskog inženjeringa su neiscrpne ali se mnogi efekti, i dobri i loši, ne mogu sagledati u tako kratkom periodu. Posledice manipulisanja genima mogu se spoznati tek kroz nekoliko generacija potomaka. I tu je najveći problem. Velike korporacije iza kojih stoje velike države, žure se da što pre komercijalizuju nova otkrića, ne vodeći računa kako će novo otkriće prihvatiti Majka Priroda.

Priroda korporacijskog poslovanja je što veći profit, priroda nauke je istina i stvaralaštvo. Međutim i nažalost, u ovoj oblasti se pokazalo da nedopustivo veliki broj naučnika više voli novac nego istinu i da su u stanju da, radeći za pohlepne korporacije, odnosno ljude koji ih poseduju, rizikuju živote miliona ljudi i uništavaju Planetu Zemlju. Možda je to zato što je nauka o genetici nemoralno počela – Nobelova nagrada za DNK je zaobišla istraživača koji ju je otkrio.

Etika, moral i pare /3/

Do skora gajene biljne i životinjske vrste i rase stvarane su radom mnogih generacija u odabiranju najboljih genotipova i održavanju semena. Ovaj rad nije bio posebno plaćan – to pitanje se jednostavno nije ni postavljalo, radoznali ljudski um tražio je istinu, a Majka Priroda mu je pomagala da stvara nove vrednosti. Prema tome ispravni pristup ovom bogatstvu je da ono predstavlja zajedničko nasleđe celokupne svetske humane  populacije i da ga svako može koristiti.

Tako je bilo sve dok se nije pojavila nova naučna disciplina, genetski inženjering a tada je počelo patentiranje. Patentiraju se genetski modifikovani organizmi, patentiraju su geni, novo pronađeni ali i već poznati, ali u novim uslovima, patentiraju se živi organizmi koji normalno žive u prirodi, patentiraju su prirodne pojave, jednom rečju naučni rad na genetici u velikim korporacijskim laboratorijama polako počinje da liči na teatar apsurda. Logično bi bilo da prava intelektualne svojine budu data samo za genijalna otkrića a ne da se, recimo, primenjuju na žive organizme koji normalno žive u prirodi. Međutim, institucije koje su zadužene za patentiranje (a obično su državne), patentiraju sve i svašta i sa neobičnim kriterijumima a pravna regulativa i sudstvo (po definiciji državno) priznaje i štiti pravo vlasnika patenata.

Ova histerija sa patentiranjem donela je mnoge nedoumice i nevolje. Deo naučne javnosti i delovi društva bore se protiv ove pojave, ali ne bi se reklo da imaju uspeha, bar dosad.

Patentiranje novog genetski modifikovang organizma ima smisla ukoliko se novi GMO komercijalizuje. Međutim, postavlja se veoma važno pitanje: pošto su elementi, materijali i procedura poslovna tajna, a praksa je pokazala da su se prećutkivale supstance koje su bile opasne po zdravlje, da li je ovakvo patentiranje etičko, moralno i legalno. Možda pronalazači nisu proučili i znali za štetnost supstanci, a neki drugi naučnici bi to otkrili …

Otkrivanje novog gena, na primer, znači da druge laboratorije neće moći da proučavaju novi gen dok ne plate onima koji su ga patentirali, te se na taj način guši naučni rad u ovoj oblasti. Patentiraju se i ljudski geni – nedefinisano je šta to znači – da li neka osoba može da slobodno da svoj gen na neko ispitivanje ili mora da plati nosiocu patenta za ono što mu je Majka Priroda podarila.

Šta se dešava ako neki naučnik ugradi u patentirani GMO novi gen – čiji je sad to patent?

Zaštita patentnih prava korporacijskih, univerzitetskih, institutskih i svih ostalih laboratorija se ostvaruju na biološkom materijalu koji je dostupan ili kroz programe saradnje (materijal dobijen iz neke banke gena), ili direktno iz prirode, ili iz botaničke bašte, ili iz lekovitog bilja, ili iz okeana i međunarodnih voda… Svi ti materijali su besplatni.

Divlji srodnici biljaka koje se genetski modifikuju se najvećim delom, ako ne i u potpunosti, nalaze na teritorijama siromašnih zemalja i dostupni su za korišćenje bez nadoknade. Pretpostavimo da se gen izolovan iz divlje biljke ugradi u novu GM biljku. Novostvorena GMO kompanija patentira i prodaje državi iz koje je besplatno dobila gen. Ovo predstavlja direktnu eksploataciju i na indirektan način privatizaciju javnih resursa.

Vrh apsurda genetskog patentiranja je veliki broj parnica koje vodi uglavnom kompanija Monsanto protiv poljoprivrednika u različitim zemljama. Naime, ako jedan poljoprivrednik gaji Monsantovu GM biljku, a takvu istu biljku, ali prirodnu, gaji u blizini drugi poljoprivrednik, onda Monsanto, pozivajući se na patentno pravo, tuži drugog poljoprivrednika zbog toga što postoji mogućnost da dune vetar ili zaluta pčela, i da polen sa Monsantove GM biljke opraši prirodnu biljku i tako joj poboljša patentirane osobine.

Kao iznuđeni protivudarac, početkom 2012. godine, 83 mala poljoprivrednika u SAD, odgajivača organske hrane, iza kojih stoji oko 300.000 domaćinstava, podneli su tužbu protiv Monsanta što blizina njegovih GM kultura vrši kontaminaciju organskih kultura koje oni gaje /18/. Suđenje je u toku.

Osim toga, Monsanto ne dozvoljava da poljoprivrednik u sledećoj sezoni posadi seme dobijeno iz patentirane GM biljke, nego ga ugovorom primorava da i sledeće godine kupi seme od Monsanta i uz seme odgovarajuće herbicide, takođe Monsantove. Prvi takav proces pokrenut je u Kanadi i Monsanto ga je dobio. Po ovoj osnovi Monsanto je podneo 146 tužbi u SAD, 11 sporova je dobio, a ostali su u toku. Ne zna se koliko je podneseno tužbi u zemljama u razvoju, ali se zna da Monsanto uvek dobija spor i da su mnogi mali poljoprivrednici zbog toga bankrotirali /19/.

Da poljoprivrednici ne bi mogli da koriste u sledećoj sezoni seme GM biljke, Monsanto je u svoje GM biljke počeo da ugradjuje takozvani terminator gen koji stvara sterilno seme, odnosno seme se ne može posaditi u sledećoj sezoni nego se mora kupiti kod Monsanta.

Ima, ipak, slučajeva kada Monsanto gubi (ređih doduše) – u Brazilu je viđen da izgubi proces i plati dve milijarde dolara brazilskim poljoprivrednicima. Naime, u Brazilu je 2005. godine zakonom dozvoljena upotreba GMO, ali su poljoprivrednici sadili krijumčarenu GM soju i pre donošenja zakona, te je Monsanto naplatio i ono što je bilo krijumčareno. Brazilski sud je dosudio da je takva naplata bila nelegalna /20/, a Monsanto se žalio na presudu.

Osim velikog broja naučnika, intelektualaca i humanista u borbu za ukidanje ovako nakaradnog patentiranja svojevremeno se bila uključila i religija. U Vašingtonu se18. maja 1995. godine okupilo 200 verskih vođa, predstavnika 80 vera, u nameri da pozovu javnost, političare i korporacije na uvođenje moratorijuma na patentiranje gena i genetski modifikovanih organizama. U svom zajedničkom apelu verske vođe su napisale da se protive patentiranju oblika života što je omogućeno nedavnom odlukom američkog Patentnog biroa (US Patent Office), i da veruju da je život tvorevina Božija, a ne patent ljudskih pronalazaka. Odjek ovog apela bio bio je slab. Kasnije je crkva utihnula /21/.

Krajem devedesetih godina prošlog veka Monsanto je ušao u Indiju na velika vrata sa genetski modifikovanim semenon Bt pamuka.Uz svesrdnu podršku medija i lokalnih (a i federalnih) uprava, Monsanto je krenuo sa prodajom ovog semena za koga je tvrdio da daje veći prinos i da je otporan na štetočine i sušu. Uz seme se, naravno, prodavao i Monsantov herbicid. Međutim, pokazalo se da sve nije baš tako kao što je reklamirano, suša je ugrožavala prinos, a i cene pamuka su globalno padale. Seme GM Bt pamuka bilo je 10 puta skuplje od semena tradicionalnog pamuka a moralo je, za razliku od tradicionalnog semena, da se svake godine ponovo kupuje bilo zbog ugovora, bilo zbog ugrađenog terminator gena. U cilju da se promoviše GM seme država je zabranila distribuciju iz domaćih banki semena, tako da su polako zatrvena tradicionalna semena po indijskim selima. Da bi opstali, seljaci su počeli da dižu kredite kod banaka, sve češće nisu mogli da ih otplate, država nije ničim intervisala /22/. Od 1997. počeo je enormni rast broja samoubistava među indijskim seljacima. U periodu od 1997. do 2008. izvršilo je samoubistvo oko 200.000 poljoprivrednika, što predstavlja najveći talas samoubistava u istoriji /23/. Dr Vandana Šiva (Vandana Shiva), lider pokreta za izbacivanje Monsanta iz Indije, napisala je u svom članku „Samoubilačka ekonomija korporativne globalizacije“ iz 2004. da, umesto da siromašni seljaci imaju pristup besplatnim tradicionalnim semenima, oni moraju svake godine da se zadužuju da bi kupili seme, sve dok dug ne postane neotplativ, što ih navodi da prodaju svoje bubrege ili izvrše samoubistvo. Iako Monsanto tvrdi da nema veze sa ovim samoubistvima, mnogi analitičari tvrde da ima i danas se na to u celom svetu gleda kao na tragičnu istinu. Ovde treba imati u vidu i indijski zakon o nasleđivanju koji važi za hindu zajednicu (a njih najviše i ima). Taj zakon kaže da dug umrlog ne nasleđuju potomci. To znači da banke i Monsanto ne mogu na osnovu duga preuzeti imanje onoga koji je umro ili se ubio, već imanje nasleđuju supruga i deca bez duga /24/. Dodatni greh Monsanta i banaka je da, na imanjima koja su zaplenili, koriste dečju radnu snagu na poljoprivrednim radovima oko GM pamuka, koju plaćaju 50% od nadnice za odrasle, a radni dan im je duži. Pokušaji da se ovakva eksploatacija spreči ne nailaze na pozitivni odziv ni kod eksploatatora ni kod indijskih vlasti.

Kompanije koje komercijalno proizvode GMO, kao što su Monsanto, DuPont, Dow itd., tesno sarađuju ili su u partnerskim odnosima sa kompanijama koje se bave proizvodnjom hrane, kao što su Nestle, Pepsi, Coca-cola, Heinz… i mnoge druge, tako da zagovornici GM hrane čine veliki i moćni lobi koji skriveno upravlja mnogim polugama vlasti. Krajem 2012. u Kaliforniji se odvijala velika borba da se ozakoni takozvani “Predlog 37“, po kome bi proizvođači bili obavezni da na svim prehrambenim proizvodima stave oznaku da li su od prirodnih ili od genetski modifikovanih sastojaka, i sa kojim procentima. Kompanije koje proizvode GMO i velike prehrambene kompanije donirale su ogromne pare grupi koja se borila da se “Predlog 37“ ne prihvati. Sprovođena je velika medijska kampanja protiv ovoga predloga. Ispitivanja javnog mnjenja su pokazivala da će predlog proći sa velikom većinom, ali – predlog nije prošao! Pale su optužbe da je bilo korupcije i krađe glasova, ali “voz je prošao”…

Anti-GMO organizacijama ovo je teško palo jer se smatralo da je Kalifornija kao velika i poljoprivredna država ogledalo nacionalnog raspoloženja a, ujedno, to bi bila prva država u SAD koja bi donela zakon o obeležavanju hrane /25/. Ali anti-GMO javnost se ne predaje, nekoliko novih američkih država pripremaju glasanja za “Predlog 37“ a pokrenuta je i akcija da se na federalnom nivou ovaj predlog izglasa /26/. Anti-GMO organizacije pozivaju predsednika Obamu da podrži predlog s obzirom da je to obećao 2007. u toku svoje izborne kampanje a dosad ništa nije preduzeo da ispuni obećanje.

Ove godine odigrao se 25. maja događaj bez presedana – na šest kontinenata, u 59 zemalja i 430 gradova širom sveta održane su demonstarcije protiv GMO i Monsanta u organizaciji „Marša protiv Monsanta“ (March Against Monsanto). U ovom događaju učestvovali su i Beograđani, Novosađani i Nišlije ali mediji su ili vrlo skromno ili uopšte nisu o tome izvešavali. Pokret „Marš protiv Monsanta“ je započela Temi Kanal (Tami Monroe Canal), kada je 28 februara 2013. napravila Fejsbuk (Facebook) stranicu i počela da poziva na borbu protiv GMO i Monsanta. Pokret se veoma brzo proširio i počeo da poprima karakteristike svetskog pokreta otpora protiv „Frankeštajn semena“, kako GM semena nazivaju /27/, /28/.

gmo1 prot bgd

Protestna šetnja u Beogradu 25. maja protiv Monsanta

Kandidatkinja za Američki Kongres i bivši Majkrosoft programer Darsi Berner (Darcy Burner) shvatila je da prosečni kupac u samoposluzi nema pojma šta kupuje i da, zbog ćutanja medija i nebrige vlasti, koristi proizvode štetne i opasne po zdravlje. U jednom svom govoru ona je kazala da bi kupcima trebalo omogućiti jednostavan pristup nekom programu koji bi ih obaveštavao o svakom proizvodu, s obzirom da je “Predlog 37“ još uvek samo predlog. Ovaj govor je nekako dospeo do grupe programera, ideja im se dopala i tako je nastao projekt “Anti-Bojkot“ (Buycott) („nećemo da bojkotujemo ono što ne znamo šta je“), aplikacija koja kupcu daje informacije o proizvodu. Aplikacija je delo jednog dvadesetšestogodišnjeg programera iz Los Anđelesa, čije je ime Ivan Pardo (Ivan Pardo), i postala je dostupna za preuzimanje na ajfonu (iPhone) i Androidu početkom maja ove godine. Pametnim telefonom se skenira barkod na proizvodu u prodavnici i na telefonu se odmah pojave svi podaci o proizvođaču i proizvodu. Ide se čak dotle da se daju podaci da li je kompanija čiji je proizvod skeniran dala donaciju za lobiranje protiv “Predloga 37“ /29/, /30/.

Olga Mendez Monsanto

Olga Mendez Monsanto (Olga Mendes de Monsanto), ćerka bogatog fabrikanta šećerne trske, bila je lepa mlada dama kada se udala za Džona Frensisa Kvinija (John Francis Queeny). Džon  je još kao dečak od 12 godina počeo da radi u veletrgovini lekova, bio je vešt i pun inicijative i uspeo je da se vremenom dovoljno obogati da može da zaprosi devojku sa velikim mirazom. U Sent Luisu u Misuriju Džon 1901. godine je osnovao svoju hemijsku fabriku kojoj je po supruzi dao ime Monsanto.

Prvi posao Monsanta bio je proizvodnja veštačkog zaslađivača saharina za Coca-Colu. Vrlo brzo poslovi kompanije su počeli da se šire, proizvodnja je postala vrlo raznolika, uglavnom vezana za hemiju i hranu, kupovane su nove kompanije, prodavani delovi produkcije Monsanta, jednom rečju koristile su se uobičajene aktivnosti koje koriste kompanije da bi proširile posao. Monsanto je početkom prošlog veka, zajedno sa partnerom iz Evrope proizvodio vanilin, aspirin i salicilnu kiselinu, gumu. Čitajući istoriju Monsanta ne možete se oteti utisku da je osnovni motiv kompanije uvek i samo bio profit. Ovaj motiv je rezultirao i proizvodima koji su unapredili čovečanstvo, ali i proizvodima koji su ga nemilosrdno uništavali – jedino važno je bilo da se na proizvodu zaradi.

Monsantovi istraživači su napravili 1946, a Monstanto počeo proizvodnju deterdženata za pranje veša – kasnije je Monsanto tu liniju prodao.

Sredinom 1960. Vilijam Stendiš Nouls (William Standish Knowles) i njegov tim su u laboratorijama Monsanta sintetizovali važnu komponentu u trenutno glavnom leku za lečenje Parkinsove bolesti. Nouls je 2001. dobio Nobelovu nagradu za hemiju.

Monsanto je bio i pionir u optoelektronici. Prvi je počeo 1968. masovnu proizvodnju svetlećih ili LED dioda koje su se koristile u elektronskoj industriji.

Ovo su primeri nekih od Monsantovih proizvoda koji su koristili ili doprineli napretku čovečanstva. Na žalost, broj onih koji su štetili čovečanstvu je mnogo veći. Ovde nećemo govoriti o tome kako su Monsantove hemijske fabrike zagađivale i trovale okolinu, o prikrivanju štetnosti proizvoda, o poslovnim prevarama, navešćemo samo one velike proizvodnje koje su Monsantu donele ime „Fabrika zla“ /31/, /32/.

Monsanto se uključio 1943. u Menhetn projekat (Manhattan Project), istraživački i razvojni projekat na izradi prve atomske bombe u svetu, koja je kasnije bačena na Hirošimu i Nagasaki.

Između 1962. i 1971. godine Monsanto i Dau Kemikal (Dow Chemical) su proizvodili Ejdžent orendž (Agent Orange) za oružane snage SAD, koji je korišćen u ratu u Vijetnamu. Agent orendž je dobio ime po buradima u kojima je transportovan, a koji su imali narandžaste pruge, i bio je deklarisan kao herbicid, ali 100 puta jači od dozvoljenog, sa dodatkom veoma otrovnog dioksina. Praktično, Agent orendž je bio bojni otrov. Američke trupe su ovim herbicidom zasipali Vijetnamske šume i poljoprivredno zemljište punih devet (9) godina zato da bi gerilce isterali iz šuma (jer će lišće opasti pa neće imati gde da se kriju), a seljake sprečili da hrane gerilce (jer će herbicid uništiti useve) – ovako je američka vlada svojim vojnicima, svetskoj i domaćoj javnosti objasnila akciju prolivanja Agent orendža po vijetnamskoj zemlji i sa gnušanjem odbijala optužbe da koristi hemijsko oružje. Da bi se gerilci u potpunosti onesposobili zasipani su i delovi Kambodže i Laosa. Prosuto je 76.000.000 litara na oko 12% površine Južnog Vijetnama, odnosno na oko 10 miliona hektara. Rezultat želje američkih oružanih snaga da osuši lišće po šumama Agent orendžom bio je sledeći: 400.000 ljudi je ubijeno ili osakaćeno, 500.000 dece je rođeno sa defektima i jedan milion ljudi je imalo ozbiljne zdravstene probleme kao posledice trovanja. Tih godina stotine hiljada ljudi je gladovalo ili patilo od neuhranjenosti, seosko stanovništvo bežalo je u gradove, te se gradsko stanovništvo povećalo sa 2,8 miliona na osam miliona ljudi, od kojih je većina živela pod „nebeskim pokrivačem“. Delovi zemlje koji su zasipani Agent orendžom potpuno su uništeni, uništen je biodiverzitet, a novi se ne obnavlja jer je zemlja još uvek zatrovana /33/.

Bilo je inicijativa da se Monsanto optuži za ratne zločine ali od toga nije bilo ništa, sve se završavalo na tvrdnji o upotrebi herbicida. Ako imate jake nerve ukucajte na Guglu „Agent Orange“ i tražite, pod slike – videćete decu rođenu od majki otrovanih ovim herbicidom.

Iz Monsantovih laboratorija 1982. izašla je prva genetski modifikovana biljna ćelija. Od tada pa do kraja prošle decenije Monsanto je kupovao i spajao se sa firmama i laboratorijama koje su se bavile genetskim inženjeringom sve dok nije postao prva svetska sila u ovoj oblasti. U jednom periodu, Monsanto je krenuo da se bavi genetskim inženjeringom i na životinjama, ali je brzo odustao i tu liniju istraživanja i proizvodnje – prodao. Praktično, danas semena svih najviše uzgajanaih GM biljnih sorti u svetu dolaze iz Monsanta.

Kompanija Monsanto je oduvek tesno sarađivala sa vlastima, bilo da je u pitanju američka administracija, administracija Evropske zajednice ili vlast u zemljama trećeg sveta. Reč saradnja je u slučaju Monsanta najčešće druga reč za korupciju, jer je korupcija uvek bila upakovana u konsultantske usluge, donacije istraživačkim centrima, donacije lokalnim zajednicama i raznim uslugama različitih priroda – Monsanto se čuvao skandala ove vrste koliko god je mogao. Ipak po neki skandal je protresao svet kao onaj o korupciji u Indoneziji 2005. godine. Pronađeni su dokumenti iz kojih se videlo da je Monsanto potplaćivao visoke zvaničnike iz Ministarstva za životnu sredinu Indonezije pa je kompanija kažnjena sa 1,5 miliona dolara (što i nije neka suma za ovakvog agrogiganta) /34/.

Nezavisna javnost, kao i mnogi koji se bave istraživačkim novinarstvom i analitikom, ukazuju na veliki obim korupcije u EU.

Posle objavljivanja rezultata istraživanja profesora Seralinija, Francuska je zabranila uvoz i sadnju GM kukuruza. Bilo je logično da i ostale zemlje EU urade isto što i Francuska, ali se to nije desilo. Posle kratkog zatišja, ponovo je krenulo lobiranje za Monsantovo prisustvo u EU, iako je raspoloženje naroda širom Evrope izrazito protiv gajenja i konzumiranja GM hrane. Možda ovo nije samo posledica korupcije, možda treba imati u vidu i poruku, priloženu na Vikiliksu, američkog ambasadora u Francuskoj Krega Stejpltona (Craig Stapleton) iz 2007. godine, u kojoj je predložio Vašingtonu da SAD „kazni“ EU i države koje ne budu htele da prihvate GMO. On je išao čak dotle da je preporučio da se tim državama zapreti trgovinskim ratom u vojnom maniru /35/.

Nije iznenađujuće što ambasador SAD daje ovakve izjave. Američka vlast je oduvek stajala iza Monsanta, i u sporovima Monsanta protiv građana SAD /36/, i u forsiranju ulaska Monsanta u sve zemlje sveta. Razmera ove državne podrške može se videti na porukama koje su američke ambasade iz različitih zemalja slale centrali, objavljenim na Vikiliksu. U 210 poruka na Vikiliksu se pominje Monsanto, a u 523 – GMO. U većini poruka govori se o tome kako da se izvrši pritisak na vladu zemlje domaćina da ozakoni gajenje i korišćenje GM hrane, ili kako da se pomogne Monsantu da reši probleme “na lokalu”. Iz poruka se mogu naslutiti i kanali korupcije u zemljama domaćinima.

Monsanto je trenutno angažovan na osvajanju Afrike. U tome mu pomaže Bil Gejts koji iz filantropskih razloga želi da spase Afriku od gladi, a osim toga ima i dosta uloženog novca u kompaniju Monsanto. Međutim, ni Afrika nije oduševljena Monsantovim ulaskom, naročito je nezadovoljna Južnoafrička Unija gde i crni i beli poljoprivrednici demonstriraju protiv GMO.

Zaključak

GMO su veliki napredak za čovečanstvo. Odškrinuta su sasvim malo vrata iza kojih leži tajna života. Treba još dugo i naporno raditi da se ta vrata širom otvore.

Nauka i pohlepa ne idu zajedno – možda idu nauka i stidljivi mali interes, ali gramzivost nikako. Ova priča to i potvrđuje, korporacijski apetiti za profitom ne dozvoljavaju nauci da se razvija i svoja ispitivanja dotera do kraja. Posledice toga smo videli.

Ali, da li je u pitanju samo gramzivost nekoliko kompanija? Zašto velika država SAD gura Monsanto kao da je Monsantova markentiška služba, i to neprimereno agresivna? Evo scenarija za naučno-fantastični film: Monsanto se proširio na celu Planetu Zemlju, sve države kupuju seme od Monsanta svake godine, seme sa terminator genom. Prirodno seme je zatrveno ili ga ima u malim količinama a i zemljište više nije pogodno za prirodno seme. Monsanto odlučuje da jednoj od država ne da seme za narednu sezonu … zato što ga nema dovoljno … ili iz političkih razloga. Desiće se glad! Monsanto i slične kompanije upravljaju životima ljudi na celoj Planeti…

Ej, a gde smo mi…pardon, evo nas!

U toku bombardovanja 1999. tadašnje Jugoslavije, grupa španskih pilota je u znak protesta napustila NATO jedinice i vratila se u Španiju. Španski sedmični list „Artikal 20“, 14. juna 1999. je objavio intervju sa kapetanom Adolfo Luis Martin de la Hoz-om, koji je na kraju intervjua izjavio:

“ … Oni uništavaju ovu zemlju, bombardujući je novim oružjem, … steralizacijskim hemikalijama, prskanjem otrova na useve i oružjem o kojem mi još ništa ne znamo. Severni Amerikanci čine jedno od najvećih varvarstava koje se može počiniti protiv čovečanstva.“ /37/

I pored velike aktivnosti stručne javnosti, značajnog broja nevladnih organizacija i neformalnih grupa gradjana, kao što su Ekološki pokreti Srbije, „Stop GMO“ Srbija, Savez pčelarskih organizacija Srbije,  Savez proizvođača agroprivrede Srbije, Građani imaju moć – 99% Srbije, parlamentarne stranke Zeleni Srbije, političke organizacije Dveri i velikog broja sajtova i foruma na Internetu, u Srbiji se nedovoljno zna o GMO. Pitajte slučajnog prolaznika, pitajte seljaka, mnogi neće znati ni šta reč GMO znači, a neki će reći da su čuli za to, ali neće znati ni slova od ovoga što je ovde napisano. Za to su najzaslužniji mediji i naravno vlast, posebno oni delovi vlasti koji su zaduženi za obrazovanje, zdravstvo, poljoprivredu i ekologiju.

Na Vikiliksu, poruka poslata 6. jula 2009. u 14:14 časova iz američke ambasade u Beogradu, označena kao osetljiva, nosi naslov „Serbia: New Gmo Law Not Wto Compliant, Government Promises To Change It, In Time “ /38/. U poruci piše da je srpska skupšina u maju 2009. usvojila veoma restriktivan zakon po kome je zabranjeno gajenje, korišćenje i tranzit GMO  i da taj zakon nije kompatibilan sa STO (Svetskom Trgovinskom Organizacijom). Pošto su iz ambasade izrazili zabrinutost zbog donesenog zakona dobili su uveravanja od Ministra za poljoprivredu Saše Dragina da će sve uraditi da se zakon promeni do jula. U poruci je rečeno da ambasada ima informacije iz ministarstva da Dragin neće dozvoliti da se zakon promeni jer želi da zaštiti domaće proizvođače prirodne soje. Takođe je rečeno da su američkoj ambasadi ministri Mlađan Dinkić i Jasna Matić obećali da će pogurati promenu zakona, Dinkić je obećao i angažman premijera Cvetkovića.

Verovatno bi i predsednik Tadić, da je ostao predsednik, pogurao promenu zakona, s obzirom da je u svojoj predsedničkoj kampanji obećavao napredak u poljoprivredi uz sađenje GMO /39/.

Zakon o GMO iz 2009. godine još nije promenjen.

Od 1998. godine do 2005. uvezeno više od 500.000 tona genetski modifikovane soje. Tadašnji savezni veterinarski, sanitarni i fitosanitarni inspektor preduzimao je sve da to spreči, obaveštavao Ministarstvo zdravlja i druga resorna ministarstva i saveznu carinu. Granica je, iz mnogobronih razloga, bila porozna tako da je genetski modifikovana hrana ulazila lako u Srbiju. Po rečima prof dr Božidara Čurćića sa Biološkog fakulteta u Beogradu, Ivana Dulić-Marković, tadašnja ministarka poljoprivrede, rudarstva i vodoprivrede (takođe Dinkićev kadar), poništavala je odluke inspektora o uvozu GMO, pa je zahvaljući njoj uvezeno 220.000 tona GM soje, kao i izvesna količina GM šljiva i jabuka. Prof Ćurčić je rekao da je Ivana Dulić-Marković bila stipendista američke kompanije „Monsanto“ i o njihovom trošku više puta bila na studijskim putovanjima u Americi /40/, što je Dulić-Marković negirala /41/. I danas se krijumčari GM soja, čak i GM kukuruz ali nema pouzdanih podataka u kom obimu. Kada se otkriju GM usevi, oni se na licu mesta uništavaju. Ukoliko se gajenje i korišćenje GM hrane ozakoni u Srbiji, da li će Monsanto i kod nas da primeni Brazilski recept i naplati licencu za svu GM soju i GM voće, koji su krijumčareni ili uvezeni zahvaljujući Dulić-Marković?

U „Izveštaju o napretku Srbije za 2012. godinu“ Evropske komisije, na strani 54 piše /42/:

„Nije bilo napretka u oblasti genetski modifikovanih organizama, gde Srbija tek treba da donese zakone u skladu sa pravnim tekovinama EU. Ovo je takođe jedan od uslova da Srbija postane članica Svetske trgovinske organizacije (STO). Pripreme u ovoj oblasti su u ranoj fazi.“Ima se utisak da genetski modifikovani organizmi pokušavaju da na mala vrata uđu u Srbiju ulaskom Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju, jer je glavno pravilo STO – slobodan protok svih vrsta roba, što podrazumeva i GMO /43/. Ovaj utisak potkrepljuje i izjava tadašnjeg ministra ekonomije i regionalnog razvoja Nebojše Ćirića listu Politika /44/:

„Učlanjenje u STO nikome ne nanosi štetu. Amerika, pak, traži da se pronađe kompromis kod uvoza genetski modifikovane hrane u Srbiju, jer su u našoj zemlji uvoz i uzgajanje takve hrane zabranjeni, a Amerika je veliki izvoznik GMO proizvoda“, naglasio je ministar ekonomije. Treba imati u vidu da do sada Panel za rešavanje sporova Svetske trgovinske organizacije nije ispitao nijedan trgovinski spor u vezi sa genetski modifikovanim organizmima. 

Dr  Miladin Ševarlić, redovni profesor na  Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, je 23.09. 2012 na jutarnjem programu RTS govorio iscrpno o uvođenju GMO u Srbiju, i između ostalog, razmatrao ekonomski aspekt. Po njegovim rečima, uzgoj GM kultura uništiće semensku proizvodnju po kojoj je Srbija poznata u svetu, kao i izvoz prirodnog semena koji trenutno pretstavlja naprofitabilniji deo naše spoljne trgovine. Biće zatvoreno direktno 5.000 radnih mesta, indirektno 50.000. I najzad, godišnje će država Srbija morati da izdvaja 100 miliona evra samo za uvoz semena GM kukuruza, odnosno mnogo više ako se uračunaju i druge GM kulture /45/ .

Bogataš br. 3 na Balkanu (po Forbsu), predsednik MK Grupe Miodrag Kostić se zalaže da Srbija treba da gaji prirodne useve, ali i da dozvoli uvoz GM hrane pa tim povodom kaže /46/:

„Da li je šteta veća od upotrebe GM hrane ili da od gladi umre nekoliko miliona ljudi u svetu, veliko je i ozbiljno pitanje“. Kostić nije upoznat sa statistikama UN koje tvrde da se u svetu proizvodi višak hrane, a ni sa činjenicom da Srbija nikad nije gladovala u svojoj istoriji. MK Grupa je predstavnik firme Monsanto ali, po rečima Kostića, srpsko tržište snabdeva samo Monsantovim hemijskim proizvodima za poljoprivredu.

Naš najveći agro institut u Srbiji „Institut za ratarstvo i povrtarstvo“ u Novom Sadu, kao naučna ustanova u državnom vlasništvu je pod ingerencijom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Na osnovu izveštavanja medija ostalo je nejasno sa kime se direktor instituta prof. dr Miroslav Malešević sukobio i zbog čega, jasno je jedino da je krajem marta ministar Žarko Obradović smenio profesora Maleševića i da je na njegovo mesto došao dr Jegor Miladinović /47/. Brat novog direktora Fedor Miladinović je predstavnik prodaje u Monsantu Srbija /48/.

Početkom maja ove godine objavljena je vest da je ukupno 48 gradova i opština u Srbiji donelo je deklaraciju protiv uzgoja i prometa genetski modifikovanih organizama na svojoj teritoriji /49/.

Naši mediji veoma retko govore o GMO, a i kada govore ili preporučiju ulazak GMO u Srbiju /50/, ili navodno objektivno prikazuju suprotstavljena mišljenja ali nekako uvek dominiraju “stručnjaci” koji su za GMO /51/. Retke su emisije koje objektivno informišu. Ipak 6. februara 2013. desio se veliki medijski događaj – RTS2 je prenosio uživo drugo Javno slušanje o GMO, koje organizuje Skupštinski odbor za ekologiju i koje je otvoreno i za učesnike van parlamenta /52/. Ovo je bila retka prilika da se čuju i mišljenja ošrih protivnika GMO. Zahvaljući ovom prenosu, javnost je prvi put čula za aktivnosti naših anti-GMO organizacija. Naime, Evropska banka za obnovu i razvoj bila je odlučila da Monsantu odobri kredit od 40 miliona evra kao pomoć za proboj na tržišta zemalja Balkana i Jugoistočne Evrope, ali je odustala od toga na osnovu peticije 146 nevladinih organizacija iz celog sveta i demonstracija ispred njenog središta. Među potpisnicima i demonstantima bili su: Ekološki pokret Niša, Ekološki pokret Lazarevca, Ekološki pokret Kraljeva, Centar za ekologiju i održivi razvoj iz Subotice i Dveri.

Završićemo rečima istraživača dr Vojke Babić iz Instituta za kukuruz u Zemun Polju, koje je izgovorila u diskusiji na Okruglom stolu Genetički modifikovani organizmi (GMO), naučni i etički aspekti, proizvodnja i korišćenje“ održanom 25. aprila ove godine u organizaciji Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS) /53/:

„…ono što GMO nudi je potpuna kontrola nad određenim sektorom. Da li to Srbiji treba ili ne treba, ja mislim da ne treba, jer mi imamo jako dobro razvijeno oplemenjivanje, pre svega kada se govori o  ratarskim biljkama, pa i o povrtarskim i voćarskim …“

Preporučujemo čitaocima odličan sajt o GMO u Srbiji /54/ i već po malo antologijski animirani film sa prevodom /55/.

Jedno mišljenje na „GMO: Priča o blistavim umovima, gramzivosti i ljutitoj Majci Prirodi

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s