Da li su granice propustljivije za GMO hranu ?

U NOPS-u ističu da su odškrinuta vrata za nebezbedne ali i genetski modifikovane proizvode time što je drastično smanjen broj uzoraka koji se kontroliše. – Nema razloga a ni novca za enorman broj analiza, ali svakodnevno uzimamo uzorke na prisustvo GMO u pošiljkama bilja, tvrde u Ministarstvu poljoprivrede

Da li će granice Srbije biti propustljivije za GMO hranu posle odluke države da liberalizuje kontrolu namirnica prilikom uvoza. Dok u Ministarstvu poljoprivrede tvrde da nov način nadgledanja neće ugroziti bezbednost građana i da je do sada kontrolisan enormno veliki broj uzoraka hrane, potrošačke organizacije na čelu sa NOPS-om sumnjaju da je država izašla u susret uvozničkom lobiju, nezadovoljnom zbog visokih cena koje su plaćali za uzorkovanje i kontrolu robe.

– Da li su na ovaj način odškrinuta vrata za nebezbedne proizvode, ali i GMO hranu, koja je inače zabranjena u Srbiji – navodi se u saopštenju NOPS-a.

Podsećamo, od 1. oktobra broj kontrola proizvoda biljnog i mešovitog porekla prilikom uvoza drastično je smanjen na svega 150 kontrola mesečno, dok je do sada fitosanitarna inspekcija kontrolisala svaku pošiljku i to uz mikrobiologiju i na prisustvo teških metala, pesticida, mikotoksina i prisustvo GMO… Bez dodatnih laboratorijskih pregleda ulaziće i roba proizvođača koji su u prethodnom periodu više puta kontrolisani a ustanovljeno je da nije bilo kršenja Zakona o bezbednosti hrane.

U Uputstvu o službenom uvozu hrane se navodi da će se kontrolisati oni proizvodi za koje uvoznik ne obezbedi dokaze da su pojedinačno ispitivani (izveštaj ne sme da bude stariji od šest meseci). Da li ovakva praksa može da bude kontraproduktivna, odnosno postavlja se pitanje da li su neki od proizvođača ili uvoznika povlašćeni, odnosno da li to što do sada nije bilo kršenja zakona znači zasigurno da ih neće biti.

Važno je i na koji način će se vršiti procena rizika za prisustvo GMO u hrani, sada posle odluke da se drastično smanji granična kontrola uzoraka proizvoda biljnog i mešovitog porekla?

U Upravi za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, ističu da se kontrole svih proizvoda koji mogu nastati na bazi GMO redovno rade, kao i da u Srbiji  nema nijedne sorte bilo koje biljne vrste a da je registrovana kao GMO.

– Uzorkovanje i ispitivanje GMO modifikacije se radi bez smanjenja broja uzoraka. Granična fitosanitarna inspekcija redovno i svakodnevnouzima uzorke na prisustvo GMO u pošiljkama bilja– kažu u Upravi za zaštitu bilja.

Dejan Krnjajić, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, objasnio je razlog za nov način kontrole hrane na granicama Srbije. On je rekao da je tokom 2011. godine, zaključno sa 1. septembrom ove godine, u Srbiji bilo 62.110 zahteva za uvoz hrane biljnog i mešovitog porekla, ukupno je uzeto 107.015 uzoraka i izvršeno 108.185 ispitivanja.

– Izdato je 312 rešenja za zabranu stavljanja robe u promet, od toga 212 zbog loše deklaracije, a svega 100 zbog uslovne nebezbednosti te hrane. Samo u jednom uzorku pronađeno je prisustvo GMO – istakao je Krnjajić. On je rekao da ovakvi rezultati pokazuju da je „enormno veliki broj pošiljki išao na laboratorijske analize” za šta je utrošeno oko milijardu dinara.

– U odnosu na hranu većeg rizika kao što su namirnice životinjskog porekla, mislim da su ove kontrole bile dosta intenzivne. To je donekle i opravdano jer su granični fitosanitarni inspektori posle donošenja Zakona o bezbednosti hrane preuzeli posao od sanitarne inspekcije i nisu imali adekvatne podatke koji su proizvodi rizičniji, pa je lakše bilo kontrolisati sve uzorke – rekao je Krnjajić dodajući da su se na ovaj način kršili principi međunarodne trgovine. On je istakao da će fitosanitarni inspektori, i pored interne direktive, i dalje moći na osnovu svoje procene i organoleptike da pošalju uvozne proizvode na analizu.

U NOPS-u ističu da je obrazloženje za ovakvu odluku da u budžetu nema dovoljno sredstava. Budući da naknadu za službenu kontrolu plaćaju uvoznici, a ministarstvo nema sredstava, s razlogom se pitamo kakvu hranu jedemo? Ko i po osnovu kojih kriterijuma određuje koji će uzorci (od 150 mesečno) biti uzeti na laboratorijsku analizu, ističe Goran Papović, predsednik NOPS-a.

– Ako na navedeno činjenično stanje da Srbija još nema nacionalnu referentnu laboratoriju čije je formiranje takođe predviđeno navedenim zakonom možemo konstatovati da su potrošači apsolutno nezaštićeni u pogledu bezbednosti i kvaliteta hrane na tržištu Srbije.

– Pitamo kada će nadležno ministarstvo prestati s praksom da samoinicijativno i paušalno određuje šta je najbolje za potrošače u Srbiji? Okolnosti i kriterijumi na osnovu kojih se biraju uzorci i sprovode kontrole nejasni su i nisu javni. Nova direktiva i prateće uputstvo stvaraju prostor za korupciju i široke zloupotrebe. Usled izostanka stručnog nadzora koji bi trebalo da vrši „nepostojeći savet” plašimo se da je „giljotina propisa” olakšala poslovanje i uvećala profit uvoznicima a potrošače dovela pred svršen čin kada govorimo o bezbednosti i kvalitetu hrane koju koristimo – ističe Papović.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s