BORBA ZA ISTINU: Kako je poznata blogerka pobedila prehrambenu mafiju?

Maja Petrović poznatija kao „vitka gurmanka“ jedna je od najčitanijih blogerki u regionu * Ova blogerka našla se nedavno na udaru prehrambene mafije koju je pobedila na sudu * Prenosimo ceo slučaj sa portala www.vitkigurman.com

Detalji suđenja: zbog čega sam bila tužena i šta se dešavalo na sudu?

Borba za stvari u koje verujemo obično nije laka. Ja verujem da Srbija treba da bude kao i sve normalne zemlje – a u normalnim zemljama je zakonom zabranjeno da glumac obuče beli mantil i glumi lekara koji preporučuje neki proizvod.

Zato što Srbija nema normalan zakon, ovde se ne brani da to uradi glumac. Ne brani se čak ni da to uradi lekar.

Tako smo i došli u situaciju da državni službenik sa VMA upotrebi sve svoje titule i ime zdravstvene institucije u kojoj radi – da bi time stao iza proizvoda multinacionalne kompanije.

Ovaj slučaj smo imali od aprila 2013. kada je dr Tatjana Mraović počela da za kompaniju Dijamant reklamira margarine. Za razliku od margarina sa trans mastima za koje se danas zna da su dokazano opasni i štetni – dr Mraović je reklamirala margarine bez trans masti. Proizvod koji je još uvek potpuno neistražen.

Kompanija Dijamant je ovakvim postupanjem želela da oko neistraženih masnoća, proizvedenih u fabrici, stvori iliuziju “funkcionalne hrane”. Funkcionalna hrana je hrana koja ima pozitivna dejstva na organizam i utiče na sprečavanje bolesti, lečenje, poboljšanje zdravstvenog stanja i sl.

Kako za margarine bez trans masti nisu imali ni jedno jedino kliničko istraživanje – a nemaju ga ni danas kad pišem ovaj tekst, niti takvih istraživanja ima na svetskom nivou – odlučili su se da im to i ne treba. Zašto bi ih uopšte imali?

U ovoj zemlji ima i komotnijih rešenja. Uzeće promo-lice da sakriju činjenicu da nemaju saznanja kako njihov proizvod utiče na ljudski organizam. A to promo-lice su odabrali odlično: lekar nutricionista s VMA.

Jun 2016.

Tekst o svemu ovome napisala sam U JUNU 2015. koristeći jezik koji i inače koristim na internetu. Kao i svaki drugi tekst pisan za internet, sadržao je i linkove ka drugim tekstovima koji dokazuju veoma argumentovane tvrdnje koje iznosim. Nisam se zapravo ni prvi put bavila tom kampanjom, uradila sam to ranije, ali bez pominjenja imena kompanije i promo-lica. U nekoj glupavoj nadi da će se sami urazumiti i prestati sa tim katastrofalnim ponašanjem. Džabe…

  • Parafrazirano iz zapisnika sa glavnog pretresa, 01.07.2016.
    • Advokatica tužilje: “Tvrdite da vaš tekst nije imao za cilj da vređa ličnost tužilje, već da vam je smetala kampanja. Ako je tako kao što kažete i vaš tekst je stvarno bio kritika kampanje – da li ste se žalili još nekom?”
    • Tužena, Maja Petrović: “Naravno da jesam! Pisala sam i VMA i Lekarskoj komori, kao i Udruženju za zaštitu potrošača. Nisu reagovali. Zato sam sa Udruženjem za zaštitu potrošača imala i raspravu koju mogu da dokumentujem. Prvo na Tviteru a zatim i u privatnoj prepisci na mail-u. Finale priče je najzanimljivije. Samo mesec dana pre podnošenja tužbe protiv mene – deo kampanje u kojoj je tužilja učestvovala morao je da bude promenjen zbog kršenja čak 2 zakona i 1 pravilnika (link)

Novembar 2015.

Čitateljka mi javlja da je neko napravio sajt na kome neovlašćeno prikuplja moje lične podatke i pokušava da dođe do moje adrese stanovanja. Odlazim na taj sajt i pronalazim prezime Mraović i shvatam da sajt ima veze sa dr Mraović s VMA. Ipak ne znam ko stoji iza njega. Muž? Brat? Sin? Ludi rođak iz 5. kolena? I šta hoće? Da me tuži? Izgrdi? Siluje? Ubije?

Ne znam. Ali na sajtu stoji da se neovlašćeno prikuplanje mojih podataka radi kako bi se podnela tužba.

Istina je da taj sajt nije urađen zbog podnošenja tužbe. Kada podenesete tužbu, tužilac je (ako je počinilac nepoznat ili je nepoznata adresa) dužan da ga nađe po službenoj dužnosti. Zamislite da svako diže sajt i neovlašćeno prikuplja podatke drugih građana? Egzotična ideja. Skoro isto toliko egzotična kao i deja da su neki neispitani industrijski proizvodi funkcionalna hrana 😉 🙂

Lako mi je da se sada našalim, ali tada sam ovo doživela kao čistu pretnju od strane Mraovića. Više nego jasno zastrašivanje.

Uz to, Mraovići pokušavaju da moj sajt bespravno ugase. Za gašenje sajta poreban je sudski nalog, a ne lični zahtev. Mraovići prete i firmi koja je tada hostovala moj sajt, a zatim pokušavaju da pišu i “nadprovajderima” u inostranstvu. Optužuju me u tim dopisima za “govor mržnje”. Naravno, pošto nema pomena o govoru mržnje, a postoje procedure za sve pa i za gašenje sajtova – ovaj pokušaj im propada.

Pored zastrašivanja, neovlašćenog prikupljanja podataka, postoji dakle i pokušaj nanošenja materijalne štete.

Zato 27.11.2015. odlazim u MUP u 29. novembra i prijavljujem slučaj. Pitala sam i inspektora koji me je primio kako da se pobrinem za ličnu bezbednost? Rekao je da “ovakvi najčešće nisu nasilni”, a ja njemu da mi ostaje samo da se nadam da ima bogato iskustvo i da je u pravu. Neko vreme sam se suzdržavala da izađem iz kuće, ili se kretala u pratnji prijatelja, ili samo po danu sa kačketom i naočarama za sunce…

U rešenju, koje sam kasnije dobila od tužilaštva, stajalo je da imam osnova za privatnu tužbu. Nisam uradila ništa.

  • Parafrazirano iz zapisnika sa glavnog pretresa, 01.07.2016.
    • Advokat Uroš Nedeljković: “Da li ste pokušali da ostavite komentar na blogu?”
    • Tužilja, dr Tatjana Mraović: “Ne! Ja svoju pravdu tražim isključivo na sudu. “

Kraj aprila 2016.

Zvoni telefon i glas s druge strane se predstavlja kao sudija “D” iz Prvog suda u Beogradu. Pita me zašto se nisam odazvala sudskom pozivu koji mi je poslat na “XYZ” adresu. Kažem zato što nisam u životu čula za tu ulicu, a kamo li tamo živela. Pita me za moju pravu adresu, a mene još uvek nije prošla uznemirenost koji sam doživela u novembru. Tražim njegov telefon, jer želim da proverim s kim pričam.

Proveravam broj na internetu i da – to stvarno jeste Prvi sud. Za svaki slučaj ga zovem preko centrale i kada sam verifikovala pozivaoca, dajem mu svoju pravu adresu.

Dakle, kao što sam rekla gore – nije bilo nikve potrebe za javnim i neovlašćenim prikupljanjem mojih podataka, jer tužilaštvo to radi po službenoj dužnosti. Zato i danas smatram da je sajt koji su tužilja i njen suprug podigli služio za pretnju i zastrašivanje.

Taj sajt koji su Mraovići podigli se zove obmane.com i još uvek je aktivan.

Tužbu, poslatu poštom, zbog praznika primam tek nakon prvog maja i saznajem da već 15. maja treba da se pojavim u sudu. Kratko vreme za pripremu odbrane…

Prvo ročište – 15. maj 2016.

Čim je tužba stigla odjurila sam u Advokatsku kancelariju Nedeljković kod Uroša Nedeljkovića i Gordane Konstantinović. U ovom trenutku ne znam ništa o ovom stvarima i nemam ideju šta me čeka. Kad se setim tog prvog susreta i poslednjeg ročišta, shvatam koliko je posla bilo oko toga da me pripreme i nauče sve što moram da znam…

Prvo što učim je da se radi o krivičnoj tužbi. To znači da ako me proglase krivom, do kraja života će mi pisati u evidenciji da sam krivično osuđivana. Kao što to piše silovateljima i ubicama.

Saznajem još toga… Kod tužbi za uvredu je važno da one zastarevaju nakon 3 meseca od dana saznanja za učinjenu uvredu. Tužilja tvrdi da je za tekst pisan 9.6.2015. saznala tek krajem oktobra – a prva tužba (na pogrešnu/izmišljenu adresu) je podneta 5. januara 2016. Sve vreme moji advokati izražavaju sumnju da se vodi postupak koji je već zastareo i sumnjaju da je do saznanja došlo ranije.

  • Parafrazirano iz zapisnika sa završnog suđenja, 21. septembar 2016.
    • Advokat Gordana Konstantinović, završna reč: “U samoj tužbi piše da je okrivljena uznemirila tužilju pisanjem načelnici VMA. Okrivljena je načelnici pisala 9.6.2015. godine, na dan kada je objavila i tekst. Prema tome ostaje nejasno zašto i da li načelnica ovo skoro 5 meseci krije od tužilje, koja tvrdi da je za tekst saznala tek krajem oktobra 2015.?”

Prvo ročište je bilo kratko: predstavljanje, čitanje tužbe i obavezan pokušaj pomirenja.

Advokatica tužilje traži da skinem tekstove s bloga, napišem javni demant i izvinjenje. Odbijam jer je uz tužbu podnet samo jedan tekst i ne razumem na šta se odnosi množina? I naravno, ne mogu da se izvinim zbog netačnih optužbi.

Zbog veoma očiglednog napada na slobodu mišljenja i govora, predstavnik OEBS-a dolazi na suđenje i nastavljaju da ga prate.

01.07.2016. glavni pretres za krivičnu tužbu uvrede

Za razliku od onoga što su mnogi pisali, ovo nije bio spor oko (ne)zdravosti margarina, niti je to bila tema suđenja. Ja sam tužena da sam privatnu tužilju uvredila – tj. da je moj tekst bio napisan sa ciljem da se vređa ličnost tužilje.

Ono čime sam se ja bavila na sudu bilo je samo i jedino dokazivanje da je moj tekst bio napisan jer sam imala kritiku na konkretno delo tužilje i konkretne reči iz tog dela (kampanja). Dokazivala sam da sam se bavila argumentovanom kritikom, a ne vređanjem ličnosti.

I nije mi ovo bilo teško da dokažem jer me ličnost tužilje i dan danas ne zanima. Ne zanima me kako je završila fakultet i gde. Ne zanimaju me njeni odnosi s pacijentima i kolegama. Ne zanima me ni kakav je majka ni supruga, niti prijateljica. Ne zanima me njena veropovest, fizičke karakteristike i boja glasa. Ne zanima me ni jedna jedina stvar koja se odnosi na nju i njenu ličnost. Kako tada, tako i danas.

Zanima me samo šta je govorila u jednoj konkretnoj kampanji. A oni koji redovno prate blog će ovo već prepoznati kao moj uobičajeni način ponašanja.

Ja nisam vređala nju. Ni tada, a ni sada po odluci suda. Ali da vidimo da li je neko vređao mene?

Kampanja u kojoj je učestvovala je mene vređala na 3 nivoa: kao građanina, potrošača i inteligentno biće. Vređali su me time pune 3.5 godine. A vi sami odlučite i recite da li su vređali i vas?

  • Parafrazirano iz zapisnika sa glavnog pretresa, 01.07.2016.
    • Advokat Uroš Nedeljković – pita tužilju da li svi lekari dele njeno mišljenje i preporučuju margarine? Nakon odgovora tužilje da se ne slažu svi lekari sa njom oko toga da su margarini bez trans masti zdravi, pita: – “Pošto znamo da nema kliničkih istraživanja, a neka malobrojna pokazuju da su čak štetni je obaraju proizvodnju insulina, na osnovu čega ste vi formirali svoj sud da oni jesu zdravi?”
    • Tužilja, Dr Tatjana Mraović (ne demantuje navod da nema pozitivnih kliničkih istraživanja): “Na osnovu mišljenja tehnologa iz fabrike.”

Glavni petres je dugo trajao – blizu 3 sata. Ipak, nakon njega, kada sam rekla sve što sam imala, osećala sam se bolje nego nakon prvog ročišta.

21.09.2016. – finalno ročište

Spemali smo se za svedoka – supruga tužilje. Baš onog koji je podigao sajt protiv mene, zbog koga sam po pljusku i grmljavini u novembru 2015. odjurila u MUP uplašena za svoju bezbednost. Svedok se nije pojavio i odustali su od njega. Zato je ročište bilo kratko. Advokatica tužilje je dala završnu reč, zatim je tu učinila i moja odbrana – a na kraju i ja.

  • Ponovila sam šta su stvarni razlozi zbog kojih sam napisla tekst. Vi koji pratite blog i upoznati ste s mojim stavovima, to već odlično znate. Sada je to trebalo ponoviti sudiji.
  • Sudija “D” nije tražio da izađemo napolje i odmah je izrekao presudu: NISAM KRIVA. Tužilja treba da isplati sve troškove postupka.

Oktobar 2016. do 23. maja 2017.

Podneta je žalba na odluku prvostepenog suda. To znači da ako se na apelacionom sudu usvoji ta žalba – idemo sve ponovo. Ponovo prvostepeni sud, ponovo ista priča, ponovo suđenje…

23. maja, nakon puno meseci čekanja, dobila sam odluku da je gotovo. Apelacioni sud smatra da je prvostepeni doneo ispravnu presudu kada me je oslobodio. Gotovo je! Posle više od godinu dana pretnji, zastrašivanje, nepravednih tužbi, vucaranja po sudu zbog nečega za šta nisam bila kriva… 

Da li je vredelo?

Stres, stres i još puno stresa. Užasno je biti pred sudom.

Verovatno je još gore jer sam znala da sedimo u pogrešnim stolicama. Ježila sam se zbog saznanja da optuženička klupica zapravo nije trebala da bude mesto gde ja sedim – već da tu klupicu treba da ravnopravno podele idejni tvorci i akteri te sramne kampanje.

Nisam mogla da spavam, nedeljama sam vodila razgovore sa sudijom u svojoj glavi. Pričala sam s njim kad jedem, kad perem kosu, kad treniram u teretani, odgovarala na njegova vituelna pitanja… Uticalo je negativno na sve aspekte života.

Ne činjenica da sam na sudu, koliko saznanje da sam sve vreme bila u pravu. Ponašanje lekara, pogotovo onih koji rade u državnoj službi, i njihove eventualne komercijalne odnose s kompanijama trebalo bi da reguliše zakon, a ne buka na internetu od strane pojedinca i njegovih istomišljenika (koliko god bila tačna i ispravna).

Ipak, izašla sam na crtu nečemu što i dan danas nazivam najjezivijom kampanjom u srpskim medijima ikada.

Čisto zlo od zamisli i prakse, servirano u udarnim terminima i na stranama čitanijih magazina. Objave na najvećim portalima neoznačene kao PR tekstovi, lažiranje informacije o svetskim istraživanjima – i naravno, doktorka s državne institiucije pod ugovorom s njima.

Do sada sam koristila reči “saradnja”, ali je na suđenju tužilja eksplicitno rekla da su imali (ili još uvek imaju?) “ugovor”. Pa eto, da se ispravim.

*    *    *

Ostajem pri stavu da je ovo kampanja koje bi kompanija Dijamant trebalo da se stidi dok postoji. A očekivalo se da ćutimo i gutamo je, kao da smo mešanci između guske i ovce.

Na kraju, OK – pobedila sam. Skupo me je koštalo kad pričamo o mom vremenu i živcima. Ali sam uspela.

I dobila sam skoro od čitateljke komentar na blogu kako ne ličim na “staru” sebe, kako se samo bavim kuvanjem… Odgovorila sam da sam učinila mnogo. Ozbiljno i nedvosmisleno – mnogo. Zaslužila sam ne kratak odmor, nego odmor dokle god mi se tako hoće. Odmor dok se ne dogodi nešto što stvarno traži moju pažnju i dobar deo moje energije.

Do tada, “energetski disbalans” izazvan maltretiranjem koje sam prošla mora da se sanira. Kroz kreativan rad i uživanje. Kroz sjajnu hranu i fotografije hrane. Upravo ono što najviše volim…

 The End