Antropozof iz Vršca lider u proizvodnji zdrave hrane

Zoran Petrov,antropozof iz Vršca pre pet godina se vratio iz Norveške i otvorio drugu po redu biodinamičku farmu u Srbiji.Naime,još daleke 1992.godine grupa ekologa-antropozofa sa Milicom Radulović i Laslom Feherom na čelu osnovala je prvu biodinamičnu farmu u ondašnjoj Jugoslaviji pod nazivom Sunčani salaš u Čavolju kod Subotice koji je funkcionisao uspešno i kao komunitarna zajednica sve do rata na Kosovu i bombardovanja Srbije od strane NATO pakta.

 Biodinamička farma

Biodinamička farma

Na 25 hektara Petrov uzgaja krave, svinje, živinu… i proizvodi organski zdravu hranu Farma “Janova”, u Velikom Središtu, kod Vršca. Nepregledna ravnica sa jedne strane, a sa druge najviši vrh Vojvodine. Tu, između njih, krave sa obešenim zvoncima oko vrata mirno pasu. Prostranstvom se prolamaju samo zvuci pomenutih zvonaca, cvrkut ptica i vetar koji šiba kroz grane starih jablanova. Alpski prizor, usred Vojvodine. Raj na zemlji, u kom uživaju čak i životinje, jer se slobodno kreću po imanju od 25 hektara i hrane svime što nađu.

Upravo tako je Zoran Petrov,antropozof  koji je po struci doktor tradicionalne kineske medicine, zamišljao svoj povratnički život u rodnom Vršcu, u koji se pre pet godina vratio iz Norveške. Tu je osnovao biodinamičku farmu, u kojoj proizvodi organsku hranu, pre svega životinjskog porekla.

– Oduvek sam voleo poljoprivredu, ali ranije nisam imao mogućnosti da se time bavim. Sada, kada sam se sa porodicom vratio u Srbiju, bez dvoumljenja sam ušao u ovaj posao, koji osim početnog kapitala, iziskuje samo dobru volju, strpljenje i posvećenost poslu – kaže Zoran.

ZDRAVLjE KAO MOTIV Motiv za pokretanje ove sve popularnije vrste poljoprivrede, Zoranu je bilo njegovo petoro dece, jer je pre svega njima želeo da obezbedi zdravu hranu. Na farmi rade dvojica radnika, od kojih je jedan stalno zaposlen. – Ova farma je zatvoren sistem i to nas razlikuje od konvencionalnih farmi. Sva hrana koja nam je potrebna za funkcionisanje proizvodi se isključivo na našoj farmi, od hrane za ljude i životinje do prihrane za zemlju. Koristimo isključivo svoja semena, ne kupujemo ih, jer se u biodinamičkoj proizvodnji trudimo da koristimo autohtone sorte i rase – objašnjava ovaj antropozof.

Na svom imanju Zoran sada ima oko 40 krava, svu vrstu živine, svinje mangulice, nekoliko koza i magarca. Među njima, mnoge vrste su autohtone, poput krava buša i banatskog gološijana, kokoške koja se danas može naći samo u Vojvodini i jednom delu Francuske.

– Birali smo da životinje budu naše stare rase, jer su one otporne na bolesti i naviknute da sunce prži, a zima smrzava – kaže naš sagovornik.

On dodaje da u Norveškoj nije bio u mogućnosti da pokrene ovakav posao, jer najmanja farma tamo ima površinu od 100 hektara. Osim toga, smatra da je Srbija idealno mesto za pokretanje ovakve proizvodnje, jer ima veliki potencijal.

– Ovo je naša nafta. Srbija ima beskrajne mogućnosti za uzgajanje organske hrane. Smatram da bi trebalo da se fokusiramo na to da proizvodimo onoliko hrane, koliko je potrebno za naše stanovništvo, a sve što pretekne da izvezemo. – priča nam Zoran.

U narednom periodu, ovaj farmer planira da poveća broj krava muzara, kako bi Vrščane snabdevao najkvalitetnijim organskim mlekom. S obzirom na to da u tom gradu mlekara više ne postoji, smatra da će to biti unosan posao, pogotovo što je cena mleka koje on proizvodi skuplja od konvencionalnog najviše za deset dinara, a o kvalitetu ne treba raspravljati.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s