Slobodan Cvetković, savetnik za obnovljive i alternativne izvore energije u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

Sa aspekta zaštite životne sredine, prelazak na obnovljive izvore energije omogućiće smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i proizvodnje pepela, koja je jedan od ključnih problema u Srbiji – samo u termoelektranama se godišnje proizvede 5 miliona tona pepela. Zakonski okvir za obnovljive izvore energije je praktično zaokružen a u pripremi je i nacionalni akcioni plan za tu oblast koji bi trebalo da bude usvojen do juna sledeće godine. Prelazak na obnovljive izvore energije će u izvesnoj meri uticati na povećanje cene električne energije, ali će vlasti praćenjem tog uticaja i određenim socijalnim merama, s jedne strane, i fid in tarifama, s druge strane, nastojati da zaštite i najsiromašnije stanovništvo i proizvođače. Iako skuplja, ovako proizvedena energija je dugoročno gledano jednako isplativa kao energija iz fosilnih goriva jer ne nosi dodatne troškove koji nastaju zbog uticaja na zdravlje stanovnika, zemljište ili ekosistem.

 

Koliko je prelazak na obnovljive izvore energije značajan za zaštitu životne sredine i suzbijanje klimatskih promena u Srbiji?

Ako analiziramo trenutnu situaciju u Srbiji, najveći izvor za proizvodnju energije je ugalj – 62% električne energije proizvodi se iz uglja. Srbija najveći deo svoje energije proizvodi iz fosilnih goriva. Prelazak na obnovljive izvore sa aspekta životne sredine je značajan zbog toga što oni ne emituju ugljen-dioksid (CO2) i ostale gasove sa efektom staklene bašte i nema značajne emisije pepela. Srbija ima veliki problem sa emisijom pepela iz termoelektrana. Godišnje nastane oko 5 miliona tona samo u termoelektranama.

(Kod obnovljivih izvora energije) Nemamo devastaciju zemljišta koje nastaje korišćenjem fosilnih goriva i odlaganjem takvog pepela na deponijama. Njihovom primenom se poboljšava životna sredina smanjenjem emisije štetnih gasova i štetnih otpadnih materija, a s druge strane povećava se energetska sigurnost. Srbija oko 40% svoje energije uvozi.

Da li je poteban obazriviji pristup u podsticanju obnovljivih izvora energije, poput biogoriva, ako se ima u vidu mogućnost seče šuma i slično?

Srbija vrlo malo koristi biogoriva u sektoru transporta. Značajne količine ogrevnog drveta se koriste za grejanje – dobru zvaničnu statistiku u oblasti energetike nemamo, ali veliki broj stanovnika u Srbiji koristi to i tu se vodi računa. Srbija šume vode računa o tome koje drvo se koristi, kako se seče, međutim, kao u svakoj zemlji imate problem ilegalnih seča šuma, tako da nismo imuni na te bolesti.

Ali ono što je jako bitno – Srbija će tokom pristupanja EU uvesti sisteme sertifikacije šuma, odnosno znaće se odakle gorivo dolazi. Vlada će na osnovu novog zakona o energetici donositi kriterijume održivosti u vezi sa biogorivom pa će se tačno znati koje površine se neće moći koristiti za proizvodnju biogoriva, a koje će moći, kao i udeo kultura, odnosno žitarica, koje mogu da se upotrebe za proizvodnju biogoriva. Što se biogoriva tiče, mi tu nećemo imati problema, pošto u Srbiji postoji velika količina neobrađenog zemljišta. Postoji negde oko 100.000 hektara takozvanog marginalnog zemljišta koje može da se iskoristi za proizvodnju biogoriva korišćenjem brzorastućih kultura iz kojih bi se proizvodio biogas.

O tome će se voditi računa i mi smo tome u novom zakonu o energetici prišli vrlo pažljivo – da cena i proizvodnja biogoriva ne utiče značajnije na cene hrane, odnosno da se nauštrub cene i proizvodnje hrane ne proizvodi biogorivo, da tu imamo balans. Vlada će za svaku godinu donositi kriterijume koji su u skladu sa novom Direktivom (EU) o obnovljivim izvorima energije koji definišu tačno koji su to prostori, kako se biogorivo proizvodi i od kojih kultura.

Da li se u Srbiji čine dovoljni koraci da se podstakne prelazak na obnovljive izvore energije, posebno ako se ima u vidu da je to uslovljeno energetskim i ekonomskim okolnostima?

U poslednjih nekoliko godina, pre svega ako uzmemo stanje u 2008, u Srbiji su učinjeni značajni koraci u promovisanju i unapređenju korišćenja obnovljivih izvora energije. Srbija je možda najviše učinila od zemalja u okruženju u vezi sa unapređenjem zakonodavnog okvira za obnovljive izvore energije. Tako da mogu da kažem da je kompletan zakonodavni okvir zaokružen a donošenjem podzakonskih akata iz ovog novog zakona energetici bukvalno bismo zatvorili taj segment zakonske potpore za unapređenje obnovljivih izvora energije.

Mi trenutno radimo na nacionalnom akcionom planu za obnovljive izvore energije, koji bi trebalo da bude gotov do juna naredne godine, gde ćemo tačno znati koliki će biti udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji i njihov udeo u sektoru transporta, kao i iz kojih vrsta izvora će se ta energija proizvoditi, odnosno mere za dostizanje tih ciljeva. To pripremamo zajedno sa Ministarstvom (infrastrukture) i energetike koje je nosilac aktivnosti. Postoji međuministarska radna grupa koja radi na tom programu uz pomoć holandske vlade koja nam izdašno pomaže svojim iskustvom kako bi to dostigli.

Imamo uslove i očekujemo, tako da kažem, jedan investicioni bum u ovoj oblasti, pre svega u razvoju vetroparkova, biogasa. Takođe, program ostvarivanja Strategije (razvoja energetike) predviđa i koršćenje biogoriva. Tu ćemo sagledati mogućnosti korišćenja biodizela i bioetanola u skladu sa evropskom praksom ali vodeći računa o interesima Srbije i tome šta je moguće u ovom trenutku na domaćem tržištu.

Srbija namerava da podstakne prelazak na obnovljive izvore energije, ali se pojavljuje taj ekonomski element, odnosno pitanje neekonomske cene električne energije. Koliko u takvim okolnostima može da se podstakne taj prelazak, ako se zna da je takva proizvodnja skuplja?

Tu moramo dva aspekta da razdvojimo. Prvo, moramo da razdvojimo da li je mehanizam podsticajnih cena koje daje Srbija dovoljan da nadomesti taj gubitak dok se drugi odnosi na pitanje da li će stanovništvo štedeti električnu energiju ako ona poskupi. To su dva uzajamno povezana dela jer ako imate cenu električne energije koja je veća, normalno je da će stanovnštvo voditi računa kako troši i iz kog izvora troši, a s druge strane fid in tarife su koncipirane baš na toj ekonomskoj ceni bez obzira da li je ona mala ili nije. Imate negde slučajeve gde je cena po fid in tarifi četiri i možda više puta veća od trzištne, recimo za solarne elektrane.

Kada govorimo o ceni električne energije, uglavnom se misli da je ona socijalna i do sada je bila mera sprovođenja socijalne politike ali ako pogledate osnovne ciljeve energetike, baš što se tiče cena električne energije, oni govore da cena električne energije mora da bude takva da proizvođaču pruži mogućnost da investira i održava stanje ali zahteva i da energija bude dostupna najsiromašnijim slojevima stanovništva. To je pitanje modeliteta kako će vlada to da uredi – da li socijalnim kartama ili nekim drugim metodama. Onaj ko ima, taj će platiti ekonomsku cenu a vlada mora da subvencioniše, odnosno namera je da se subvencioniše one koji nemaju.

Uslovi su takvi da će rasti cena električne energije jer je energenata manje, cene energenata rastu, proizvodnja iz takvih izvora je skupa tako da će naredni period obeležiti ekonomska cena električne energije. Ali, ne treba očekivati drastičan porast cene električne energije.

Drugi deo odnosi se na uticaj obnovljivih izvora na električnu energiju. Kada smo radili projekciju fid in tarifa, otprilike je bilo da bi do 2018. godine cena električne energije trebalo da za negde 5% poraste primenom obnovljivih izvora energije. Svakako će to imati uticaj, ali donošenjem fid in tarife, sagledavanjem tih cena – jer ćemo sagledavati kakav će uticaj udeo obnovljivih imati na krajnju cenu energije, vodićemo računa da ne ugrozimo pre svega najsiromašnije slojeve a da to ne utiče na poslovanje privrednih subjekata i ambijenta.

Da li postoje podaci o učešću obnovljivih izvora energije u proizvodnji i potrošnji energije?

Što se tiče udela obnovljivih izvora u ukupnoj finalnoj potrošnji energije taj udeo je negde između 11 i 13%. Te podatke treba uzeti sa rezervom jer mi nemamo statistiku uređenu prema evropskoj metodologiji, sa Eurostatom. Imamo završni, eneregtski bilans Republike Srbije koji vodi (Republički) zavod za statistiku. Međutim, metodologije nisu bile usklađene, odnosno Zavod za statistiku sada usklađuje te metodologije sa Eurostatom i imaćemo zvanične bilanse koji će biti usklađeni sa tom metodologijom – tačno ćemo znati koliki je udeo obnovljivih izvora energije i šta se tu računa. Taj problem energetske statisitke nam je unazad, možda i nekoliko decenija, bio problem da tačno znamo šta imamo u sektoru energetike.

U čemu je potencijal Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije?

Najveći potencijal predstavlja svakako biomasa, 62% , zatim sledi solarna energija, male hidroelektrane, geotermalna energija i vetroelektrane. Svakako treba u značajnoj meri unaprediti biomasu. Ona predstavlja najveći resurs koji će se eksploatisati jer je i logično da se okrenemo biomasi u širem smislu.

Koji su najveći izazovi Srbije u obnovljivim izvorima energije?

Tu je pre svega stvaranje ambijenta za investiranje u ovu oblast. Morate da zaokružite, da pospešite brzo dobijanje dozvola, da nemate imovinsko-pravni problem, da pospešite donošenje prostornih planova koji definišu ulaganje u ovu oblast. Takođe, drugi segment je sistem podsticajnih mera a treći je edukacija na svim nivoima i jačanje svesti o značaju obnovljivih izvora energija kroz zapošljavanje i ekonomske instrumente, jer ćemo pre svega na taj način pridobiti stanovništvo. Takođe, tu ne treba zaboraviti i izgradnju novih prenosnih kapaciteta, jer vi morate da omogućite pristup proizvođača iz obnovljivih izvora energije mreži. Ne treba zaboraviti i mogućnost sagledavanja domaće proizvodnje opreme za obnovljive izvore energije. Jedan od problem sa kojima se suočavamo je nedovoljan broj zaposlenih stučnjaka iz ove oblasti. Potrebno je od države do gradskog nivoa školovati ljude, otvarati prostore za nove studijske programe na fakultetima.

Koji su to najvažniji ciljevi koje će Srbije morati da ostvari u skladu sa integracijom u EU u oblasti zaštite životne sredine a koji se negde dotiču obnovljivih izvora energije?

Ono što je vrlo značajno je da će sa danom preuzimanja sprovođenja ove nove Direktive o obnovljivim izvorima energije Srbija tačno dobiti svoje ciljeve koje mora da ostvari. Datum preuzimanja tih obaveza biće definisan u pregovorima sa Sekretarijatom Energetske zajednice. Da li će to biti 2012 – to je sada pitanje modaliteta pregovora, ali ono što je bitno istaći – tada će se tačno znati koji će biti udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj finalnoj energije koju koristi Srbija. Takođe, znaće se udeo obnovljivih izvora energije u sektoru transporta.

Ovde ne govorimo o smanjenju ugljen-dioksida kao obavezi, to je uređeno nečim drugim. Ali ovde treba istaći da ćemo, ako dostignemo taj stepen obnovljivih u finalnoj proizvodnji i potrošnji energije i saobraćaju, značajno smanjiti emisiju gasova staklene bašte, pre svega, ugljen-dioksida i metana.

Da li postoje podaci o količini štetnih gasova koji se emituju u Srbiji?

Srbija je napravila i predala prvi okvirni izveštaj o promeni klime Međunarodnom komitetu UN za klimatske promene gde je tačno data količina emisije gasova sa efektom staklene bašte. Tu su urađene procene koje su to emisije i to je radio tim eminentnih stručnjaka sa Beogradskog univerziteta.

Srbija ne spada u velike zagađivače, odnosno emitere, ako govorimo o nekom globlanom nivou emisije gasova staklene bašte. U ukupnoj emisiji gasova staklene bašte Srbija učestvuje sa negde 0,17%. To je na nivou Norveške, Bugarske, Mađarske i drugih zemalja u okruženju. Ali tu moram da istaknem da Srbija ima značajne rezerve (za emisiju gasa). Kjoto protokol podrazumeva smanjene emisije u odnosu na nivo 1990. godine a kod nas se desio veliki pad industrijske proizvodnje tako da mi imamo znatne rezerve u tim kapacitetima u odnosu na (nivo) 1990. Jer, Srbija nija zemlja Aneksa 1 koji sadrži striktne obaveze u pogledu smanjenja emisije CO2.

Međutim, verovatno će se u toku pregovora sa EU jednog trenutka pojaviti i pitanje obaveza u delu emisije CO2. Mi sada nemamo tu striktnu obavezu smanjenja C02 u određenim procentima i imamo mogućnost korišćenja Mehanizma za čisti razvoj (CDM) koji daje mogućnost zemljama Aneksa 1 da investiraju u treće zemlje u cilju smanjenja emisije C02. Na taj način Srbija poboljšava svoju energetsku strukturu a to se onda računa kao kvota za koju je zemlja koja je investirala, smanjila emisiju C02.

Srbija je ratifikovala Kjoto protokol i pripremila ono što je potrebno da se primeni u Srbiji. Za Mehanizam čistog razvoja formirano je nacionalno telo kod koga se konkuriše za dobijanje projekata koji podležu CDM-u. Takođe, donet je pravilnik i napravljen i predat prvi izveštaj Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama, tako da smo u punoj meri najveći deo obaveza uspeli da pretočimo u zakonsku regulativu koja u značajnoj meri pokazuje da Srbija poštuje odredbe Konvencije o klimatskim promenama i Kjoto protokol.

U kojoj meri su nacionalni propisi u oblasti klimatskih promena usklađeni sa zakonima EU?

U EU imate takozvani klimatski paket koji obuhvata niz mera koje treba da ostvarite i tu spada paket za povećanje energetske efikasnosti, povećanje udela obnovljivih izvora energije i smanjenje CO2. Ako govorimo o tome, moramo da razmotrimo celokupnu zakonodavnu regulativu. Što se tiče energetske efikasnosti, ona je sastavni deo ovog zakona o energetici. Vlada je pripremila i sada je donet nacrt zakona o racionalnoj upotrebi energije. Vlada je usvojila prvi Akcioni plan za energetsku efikasnost koji podrazumeva da Srbija svake godine do 2018. štedi po 1,5% energije. Do kraja godine se očekuje usvajanje zakona o racionalnoj upotrebi energije tako da ćemo taj deo regulisati kao deo opšteg paketa. Takođe, deo koji se tiče obnovljivih izvora energije smo zaokružili zakonom o energetici a unapredićemo ga donošnjem podzakonskih akata.

Ministarstvo životne sredine priprema nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa čiji su značajan segment obnovljivi izvori energije i koja će definisati načine na koje ćemo koristiti obnovljive izvore a da ne škodimo životnoj sredini i da uvećavamo ekonomski i energetski potencijal. Takođe, ne treba isključiti i upravljanje otpadom – donet je zakon o tome. Treba uključiti i zakon o šumarstvu kojim smo izbegli mogućnost devastacije poljoprivrednih površina.

Da li uvođenje zakonske obaveze za rešavanje pitanja otpada doprineti većem korišćenju obnovljivih izvora energije?

Svakako. To pruža značajne mogućnosti. Pod biomasom se podrazumeva biorazgradljiva frakcija komunalnog otpada. Takođe, možete da koristite biorazgradive ostatke koji ostanu u restoranima, megamarketima. Donošenjem zakona o upravljanju otpadom, definisali smo procedure upravljanja, sakupljanja, transporta i skladištenja. Takođe, uredbom o termičkom tretmanu otpada mi smo definisali tehnologiju, lokacije, uslove emisije iz takvih postrojenja. Donošenjem zakona o zaštiti vazduha i uredbom o graničnim vrednositma mi smo tačno propisali kakve su mogućnosti za emisiju i sagorevanje u takvim prostrojenjima.

Drugi deo odnosi se na pitanje upravljanja i korišćenja animalnog otpada. Taj deo se nalazi u ingerenciji Ministarstva poljoprivrede koje je donelo pravilnik o upravljanju animalnim otpadom koji definiše kako da se preduprede sve štetne posledice koje bi mogle da nastanu, što daje značajnu mogućnost za korišćenje animalnog otpada za proizvodnju obnovljive energije. To pre svega podrazumeva proizvodnju biogasa i biodizela. Na taj način smanjićemo lagerovanje tog opasnog otpada nastalog u veterini i poljoprivredi koji se lageruje na divljim deponijama i uvesti ga u legalne tokove korišćenja obnovljivih izvora energije.

Takođe, otpad koji nastaje u drvno-prerađivačkoj industriji pruža značajnu mogućnost za proizvodnju peleta. Dajemo i značajnu mogućnost korišćenja deponijskog gasa za proizvodnju električne energije.

Velike hidrocentrale doprinose povećanju udela obnovljivih izvora u proizvodnji energije ali istvoremeno i štete životnoj sredini. Kako se sa stanovišta životne sredine gleda na velike hidroelektrane?

Hidroelektrane predstavljaju značajan resurs za proizvodnju električne energije i to pre svega jefitine. To je, s jedne strane, ekonomski i energetski značaj, ali s druge strane imate i ekološku štetu. Sada se radi o tome u kojoj ćete meri da prihvatite posledice po životnu sredinu, to je ono gde treba naći balans. Vi nemate idealno rešenje u pogledu energetike koje će da zadovolji sve – da ne bude štetno a da bude jeftino. Vi svakako imate degradaciju životne sredine ali na svakoj je državi da odluči do koje granice će prihvatiti devastaciju životne sredine.

Što se tiče životne sredine, najveća posledica velikih hidroelektrana je uticaj na biodiverzitet i pejzažne karakteristike određenog predela. Takođe, tu je određen uticaj na sistem vodoprivrede. Što se tiče emisije CO2, kod velikih hidroelektrana imate problem nanosa, odnosno taloženja nanosa iz gornjih slojeva toka u donji gde dolazi do prekrivanja određenih slojeva biodiverziteta i nastanka anerobnih uslova. Onda iz takvih polja imate emisiju metana, ali u daleko manjoj meri nego što je emisija kod ostalih (fosilna goriva) tako da o nekoj velikoj emisiji gasova staklene bašte ne možemo da govorimo.

Da li postoje neka druga postrojenja u oblasti obnovljivih izvora energije koja značajanije utiču na životnu sredinu?

Kada govorimo o uticaju, vi nemate čist ekološki objekt. U manjoj ili većoj meri vi ćete zagađivati životnu sredinu. Kako to sagledavate – to je takozvna teorija životnog ciklusa, pa ćete reći koliko trošite energije pri proizvodnji, koliko emitujete bilo čega pri proizvodnji, distribuciji, održavanju i na kraju tu je i uticaj na zdravlje stanovništva.

Ako poredite proizvodnje električne energije po na primer kilovatčasu iz uglja ili hidorpotencijala ona je daleko niža od proizvodne cene iz obnovljivih izvora, ali zato, ako napravite računicu o uticaju na zdravlje, rekultivaciji terena, izmeštanju određenih staništva, videćete da to dolazi u jednu sličnu ravna i zato su obnovljivi izvori prihvatljivi. Možda na prvi pogled izgledaju skuplji ali je zato njihov uticaj manji na zdravlje ljudi, na ekosistem. Primena obnovljivih izvora energije je i ekonomski opravdana na ovaj način. Ona je po jedinici proizvoda nešto skuplja al,i ako napravite procneu uticaja na ceo životni ciklus, videćete da je daleko povoljnija nego ostali izvori energije.

Ali uvek, sa svakim izvorom energije imate neki problem. I kod solarne, fotonaponske energije, koja je čista, imat problem zbog fotonaponskih elementa koji koriste poluprovodnike koji postaju opasna materija kao otpad nakon upotrebe.

Jedno mišljenje na „Slobodan Cvetković, savetnik za obnovljive i alternativne izvore energije u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

  1. PARS MOTOGENERATOR
    PARS motogenerator je uredjaj kojim se Tesline ideje i radovi obogacuju novim modernism tehnickim resenjem.
    Ovaj uredjaj u jednom masinskom sklopu sadrzi dva dela. Jedan je elektromotorski deo I drugi motoelektricni deo.
    To je uredjaj sa dva statora jednim rotorom izmedju njih. Prvi stator sadrzi elektromagnete specijalne konstrukcije koji inicira rotaciju rotora sa stalnim neomagnetima. Drugi stator sa specijalnim namotajima u kojim sa indukuje EMS rotirajucih stalnih magneta.
    Logistika odnosno kontrola I regulacija celokupnog rada PARS motogeneratora izvrsava elektronski modul programiran specijalnim softverom.
    Ulaznu energiju celokupne masine obezbedjuje akumulatorska baterija 12V20Ah koja se tokom rada dopunjuje.
    Namena PARS motogeneratora je ostvarenje korisnog rada razna kretanja odnosno rada pri cemu se proizvodi elektricna rnrgija ja potrebne elektricne energije.
    Autor PARS motogeneratora,
    Dr Slavko Radosavljevic, dipl. Ing.
    Mob 0644928081 – Viber
    SKYPE slavko.radosavljevic
    slavkoinvent@gmail.com

    Sviđa mi se

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s