Intervju: Goran Čabradi, predsednik Zelene stranke

Ekološka situacija u Srbiji konstantno zabrinjava. Zaštita životne sredine i dalje je sporedna tema u vestima ali i prioritetima Vlade Srbije i celokupnog društva. O ekologiji, zelenoj ideji, zelenoj politici i stanju životne sredine u Srbiji razgovarali smo s g. Goranom Čabradijem, predsednikom Zelene stranke.

Goran Čabradi

Kako je nastala Zelena stranka?

Zelena Stranka nastala je od opravdano razočaranih članova bivših Zelenih Srbije  koji su smatrali da se ideje zelenih ne promovišu na odgovarajući način i da ne postoji autentičnost u zastupanju zelenih politika. To nezadovoljstvo tinjalo je jedan period i u momentu poklanjanja stranke Borisu Tadiću na prošlim parlamentarnim izborima, prestala je svaka nada da se ta stranka može promeniti unutrašnjim reformama. Tada smo  ja i većina odbora i skoro svi predsednici nacionalih resora  rešili da pokušamo da započnemo stvaranje jedne istinske, autentične i od svih nezavisne stranke koja će za cilj imati da iskreno  promoviše jednu drugačiju politiku u Srbiji.

Šta najviše zamerate tzv. Zelenima Srbije i koji razlozi su Vas opredelili za napuštanje te partije i osnivanje Zelene stranke?

Ne bih se bavio više tzv. Zelenima Srbije, ako ne zamerate. Ta stranka skoro više da i ne postoji. Nedavno je jedan od poslednjih odbora te stranke a istovremeno i njihov matični odbor, tamo gde je ona nastala pre 7-8 godina, u Obrenovcu, prešao kod nas. To vam sve govori. Smatram da Srbija zaslužuje autentičnu “zelenu“ politiku, a da do sada ona nije postojala i nije na odgvarajući način predstavljena građanima. Vi kada na ulici bilo kog grada pitate nekoga  da li zna za neku zelenu stranku, gotovo sigurno ćete dobiti odgovor da ne zna. Ili ako je neko nešto načuo o tome, onda smatra da su “zeleni“ skupljači pikavaca, ili nevladine organizacije zadužene za pošumljavanje. Toliko o tome koliko se do sada neko iskreno bavio zelenom politikom do sada u Srbiji. Naša stranka je realtivno mlada, bez resursa, ali garantujem da će se to stanje vrlo brzo promeniti. Pokazaćemo građanima Srbije da “zeleni“ nisu samo partija prirode, već da su zeleni i antiratna partija, nenasilna, da se zalažu za socijalno pravednije društvo i za drugi niz tema koje nisu vezane samo za ekologiju. Naravno i zelena ekonomija ima značajno mesto u našem programu, ali to je samo jedan segment naše politike.

Da li postoji kontinuitet između nekadašnje Zelene stranke Dragana Jovanovića i sadašnje istoimene partije na čijem ste čelu?

Nažalost, ne.  Ima nekih naših članova koji su bili i tada aktivni, ali nema kontinuiteta. Razgovarali smo i na tu temu, i nameravamo da kontaktiramo gospodina Jovanovića.

Koliko članova i odbora trenutno ima Zelena stranka?

Trenutno imamo 31 opštinskih i gradskih odbora, koji broji više od 11.000 članova. Namera nam je da do kraja tekuće godine broj aktivnih odbora najmanje dupliramo, odnosno da do narednih lokalnih izbora bar u 80 do 100 gradova i opština imamo formirane organizacije. Trenutno se na tome intenzivno radi, i rezultate ćete videti vrlo skoro.

I mada to zvuči kao klasična partijska struktura – mi to nismo. Naši odbori nemaju kancelarije niti plaćene partijske funkcionere. Ovu stranku čine volonteri,  ljudi koji veruju da Srbija može biti još malo bolja i još malo organizovanije društvo i bolje mesto za život. Većina članova stranke nikada nisu bili u drugim strankama, a ovaj politički angažman posledica je shvatanja da se nažalost u ovom društvu stvari mogu menjati samo politkom. Da nam ne bude geslo: “uzmi diplomu i pali“, nego da tu mladu decu ostavimo da žive i rade ovde. 

Da li sarađujete sa zelenim partijama u Srbiji, regionu i EU?

Poslednji kongres evropskih zelenih partija održan u Zagrebu u maju mesecu bio nam je prilika da predstavimo Zelenu Stranku evropskim kolegama.

Istovremeno, sa zelenim partijama iz susedstva smo dogovorili intenzivniju saradnju, a sa nekima od njih proveli mnogo vremena u razgovorima i razmeni ideja, pre svega sa hrvatskim zelenima – ORAH i njihovom predsednicom  Mirelom Holy, kao i Zelenima Slovenije i predsednikom Igorom Juršićem i njegovim saradnicima.

Da li saraðujete sa ekolośkim nevladinim sektorom?

Zelena stranka je svesna da je saradnja sa organizacijama civilnog društva neophodna, prvenstveno saradnja javnih institucija i predstavnika države i organa upravljanja  sa ovim organizacijama.

Koliko nam je ovaj segment bitan pokazuje vam to i da je Zelena stranka jedina stranka u Srbijij koja ima obrazovan nacionalni savet za saradnju sa OCD.

Kakva je situacija u Srbiji kada je životna sredina u pitanju?

Nažalost loša. Brojni zakoni, komplikovane procedure, i nejasna kaznena politika dovodi do toga da smo crna mrlja Evrope. Iskreno, morate znati da mi nismo neki eko-fanatici, i da smo svesni da je danas ekonomija, i poboljšanje standarda građana prioritetan cilj, i da u momentu kada su usta gladna ne razmišljate puno o na primer – reciklaži.

Istovremeno, sigurni smo da i pored takve situacije ima mnogo prostora za napredak, i te dve stvari ne moraju da se potiru. Sada imate ogroman potencijal trenutne reciklažne industrije koji nije iskorišćen, i koja uz podršku države može da otvori još najmanje 30.000 radnih mesta veoma brzo.

Prema našim analizama Srbija u oblasti otpada i neiskorišćenosti reciklažnih potencijala baca godišnje preko 100 miliona dolara! A rešenja su dostupna i nisu ni skupa ni komplikovana.

Videli ste i sami da se u pregovorima sa EU procenjuje da će jedno od najzahtevnijih poglavlja za našu državu biti poglavlje 27 koje se bavi životnom sredinom. Mi kao društvo moramo da shvatimo da termoelektrane nisu jedino energetsko rešenje, a da svakako nisu budućunost ove zemlje. Moramo ulagati i u obnovljive izvore energije, i u savremene tehnološke trendove.

Inače, preti nam da postanemo smetlište evropskih prljavih tehnologija. I za to ne treba da krivimo druge, nego sami sebe.

Koji su,po Vama, najveći zagađivači u Srbiji?

Trenutno imamo mnogo crnih ekoloških tačaka Srbije (Pančevo, Bor, Vrbas, Beograd, Obrenovac itd.), ali one su posledica neodgovarajućih rešenja ovog društva. Njihovo rešavanje jeste prioritet, ali istovremeno mi moramo uspostaviti sistem koji će sprečavati ubuduće ponavljanje sličnih stvari. Vi danas imate situaciju da maltene svaki veći proizvođač u ovoj zemlji je istovremeno i zagađivač: prema izveštaju o stanju životne sredine u Srbiji nacionalne Agencije trenutno najveći emiteri čestica sumpor diokdia u Srbiji su: TENT A i B, TE Kostolac, RTB Bor, TE Kolubara, TE Morava, Sunoko, Beogradske elektrane, Knauf i Lafarge.

I na tu situaciju žmurimo na jedno oko zbog njihovog značaja, kako lokalnog tako i naconalnog.

Prosto, mi moramo kao društvo sanirati najveće crne tačke trenutno (Bor, Pančevo, Obrenovac, Vrbas), a onda napraviti model koji će ubuduće sprečiti da nam se to opet događa.

Dokle se stiglo u usklaðivanju domaćih propisa sa EU preporukama vezanih za zaśtitu životne sredine?

Videli ste i sami, poslednji izveštaj o napretku Srbije u poglavlju 27 pokazuje mali ili nikakav napredak u ovoj oblasti. Ne ispunjavaju se odredbe Arhuske konvencije i  nema odgovarajuće saradnje sa civilnim sektorom, nema usklađenosti svih neophodnih zakona iz ove oblasti. Oblast upravljanja otpadom i dalje je neadekvatno rešena i to sa velikim nedostacima u praksi, upravljanje vodama takođe. Kvalitet vode je nezadovoljavajuć na većini mesta u Srbiji, ne postoje sistemi za preradu vode, a  investicija je ogromna i teško ostvariva u kratkom periodu.

Slično je i u ostalim oblastima: zaštita prirode, industrijsko zagađenje i oblast klimatskih projekata. Napredak je mali ili gotovo nikakav.

Dug put je pred nama. I zahteva angažman svih nas i uključivanje u ove projekte, uz otvorenost vlasti za dijalog sa civilnim sektorom i ostalim partnerima.

Zašto Srbija još uvek nema ministarstvo ekologije?

To  što Srbija nema Ministarstvo životne sredine pokazatelj je naše svesti kao društva o tome, koliko je ova oblast važna i za sadašnje društvo, i za buduća pokoljenja. Kao po običaju, Srbija će to da shvati 50 godina kasnije od razvijenog sveta.

Mi kao Zelena Stranka aktivno ćemo raditi na tome, i nama je cilj da se to vrlo brzo izmeni. Efikasnost ovog društva nećete meriti manjim brojem ministarstva koja su neka mešavina svega i svačega, nego efektima koje ona proizvode na čitavo društvo. Ako ministarstvo trgovine ima posle 15 godina rezultat monopol, jednog ili dva trgovinska lanca u Srbiji-nešto tu ne valja. A cenu plaćamo svi.

Mi smo ubeđeni da će se to vrlo brzo promeniti.

Treba li Srbiji ‘ombudsman za životnu sredinu’ ako već nema ministra ekologije?

Apsolutno. Naravno sa velikim i konkretnim ovlašćenjima. Ovaj ombudsman bi bio najzaposleniji od svojih kolega. Ali svakako nam treba i ministarstvo ekologije koje će se, nadam se, formirati vrlo brzo.

Da li planirate izlazak na predstojeće izbore i da li ćete nastupiti samostalno ili u nekoj koaliciji?

Samostalan izlazak na izbore na svim nivoima nam je prioritet.

Moram napomenuti da će to biti prvi put u novijoj parlamentarnoj istoriji Srbije, da će jedna zelena stranka samostalno nastupiti i da ne bude privezak neke koalicije gde će služiti samo kao ukras. Pri tome, svaki naš lokalni odbor ima apsolutnu autonomiju i slobodu da na lokalnim izborima izabere način i put kako da se afirmiše i predstavi našu politiku svojim sugrađanima.  

Kakve rezultate očekujete da Zelena stranka ostvari na predstojećim izborima?

Cilj nam je da menjamo društvo. Nismo nerealni i ne očekujemo da će naše prvo pojavljivanje na izborima postaviti kao dominante zelene ideje na političkoj sceni Srbije.  Ali, istovremeno smo sebi postavili cilj  da bar u 50% naših odbora  imamo odbornike u lokalnim samoupravama, a  u pokrajinskom i republičkom parlamentu bar nekoliko poslanika.

Na taj način bićemo u mogućnosti da polako obrazujemo i političku elitu,a  i društvo u celini, o značaju “zelenih“ tema.

Koliko sigurnih ‘zelenih’ glasova u procentima ima u biračkom telu Srbije?

Najiskrenije, ja ne znam odgovor na ovo pitanje. Niti imamo sredstava da se bavimo takvom vrstom istraživanja, niti imamo želje za tim.  Mi ćemo pokušati da biračima plasiramo jednu novu i svežu politiku, i nadamo se da će je oni  prepoznati. Moja lična procena je da ako uspemo da to uradimo,  zelena opcija u Srbiji može imati značajnu podršku, najmanje 10% birača.

Ima li zelena ideja budućnost u ovakvoj, opterećenoj starim podelama, Srbiji?

Apsolutno. Videćete to uskoro. Mi inače imamo svakodnevno pristupanje novih članova. Pritom, mislim da smo jedina stranka koja ne obećava nikome ni posao niti privilegije.  

Znate, većina nas koji smo osnovali Zelenu stranku nismo ljudi iz sveta politike. Tu smo iz želje da probamo nešto da promenimo nabolje. I da pokažemo da se ne mora baviti politikom iz najgorih motiva. Ima nas dosta koji mislimo da je to pitanje i lične odgovornosti. Da ne sedimo samo u kućama ili po kafanama i kritikujemo kako ništa ne valja, a da nam se deca za 10-15 godina javljaju iz tuđine preko Skypa.

A na vaše pitanje da li u Srbiji ima budućnosti za zelenu politiku odgovoriću vam sledećim primerom:  pre neki dan su naši omladinci izašli na ulice sa relativno skromnim štandom u kampanji UZ ZELENO SE BOLJE VIDIŠ, čiji je cilj bila promocija naših ideja. Prekoputa nas bili su štandovi jedne druge, velike stranke, sa luksuznim promo materijalim, kojima niko od prolaznika nije prišao nekoliko sati! Mi smo za to vreme dobili više od 30  novih članova!

Zelena politika ima budućnosti u Srbiji. To je jasno. I to ćete tek videti.   

Kakav je stav Zelene stranke u vezi sa predlogom Demokratske opozicije Srbije – DEMOS za uvoðenje volonterskih javnih funkcija uključujući i poslaničke mandate, mesta članova Vlade, odbornika, gradonačelnika i članova upravnih odbora javnih preduzeća?

Ja lično mislim da to ne bi bilo dobro. Mi trebamo profesionalce, na najodgovornijim mestima. Ne volontere. Naravno ne ni političare. Lično se zalažem da najodgovornije funkcije budu i adekvatno plaćene. Tada nećete imati situaciju da nam najbolji ljudi odlaze u inostranstvo ili beže iz javnog u privatni sektor, a da vam najvažnija mesta zauzimaju profesionalni političari.  Pa  onda imamo i takav rezultat upravljanja-volonterski.

Vaša poruka za kraj?

Pozivam ovim putem sve dobronamerne da se uključe i da probamo da zajedno promovišemo drugačije vrednosti u našoj zemlji. Srbija može biti mnogo bolje mesto za život, a mi to svakako zaslužujemo.

To je naš cilj.  Da Srbija bude mnogo bolje društvo. Sa političarima koji odgovaraju svojim biračima. Ne sa biračima koji biraju političare da bi iih ovi posle zaposlili u javna preduzeća da ništa ne opet rade. A propadamo svi zajedno.

Zelena politika ima budućnosti u Srbiji. A Srbija svakako ima lepu budućnost ako budemo pametni.

Biografija

Goran Čabradi rođen je 1968. godine u Novom Sadu. Diplomirao je na građevinskom fakultetu, magistar je zaštite životne sredine koji se ceo profesionalni vek bavi problemima upravljanja komunalnim otpadom. Jedan od vodećih eksperata je u ovoj oblasti. Kao bivši potpredsednik Zelenih Srbije,  zajedno sa brojnim saradnicima i odborima, odlučio se na formiranje nove autentične Zelene stranke koja će iskreno promovisati zelene vrednosti u društvu. Politika ga zanima samo kao način menjanja društva nabolje.