Filip Cepter: Sve što jedemo i pijemo je otrov!

Svetska zdravstvena organizacija je odavno znala da meso može da izazove rak, ali je to krila zbog pritisaka prehrambene industrije *  Jedemo otrovno, kancerogeno voće i povrće * Pržena šnicla je gora od cigareta

Filip Cepter

Poznati srbijanski biznismen Filip Cepter tvrdi da je Svetska zdravstvena organizacija godinama znala da su mesne prerađevine veoma kancerogene, ali je oklevala da to objavi pod pritiskom moćne prehrambene industrije.

Cepter tvrdi da on već 30 godina zna sve o štetnosti mesa, ali i o tome da jedemo otrovno, veoma kancerogeno voće i povrće i pijemo vodu punu teških metala. Jedan od najbogatijih Srba ide toliko daleko da uverava kako je jedna šnicla pržena u ulju daleko kancerogenija od sto popušenih cigareta.

I vazduh nas ubija

Pričali smo o hrani i vodi, a kakva je situacija sa vazduhom?
– Kvalitet vazduha je jako loš i situacija se iz dana u dan pogoršava. Postoje brojne studije koje dovode u vezu povećanje smrtnosti i kvalitet vazduha. Studije takođe dokazuju da vazduh u zatvorenim prostorijama može biti do 100 puta zagađeniji od spoljašnjeg. Od lošeg vazduha ne možete pobeći, on kruži planetom.

Svetska zdravstvena organizacija je nedavno objavila da su prerađevine od crvenog mesa veoma kancerogene, a vi ste o tome pričali daleko pre njih. Znali ste nešto što drugi ne znaju ili je SZO godinama od nas krila istinu?

– Ne znam zašto je Svetska zdravstvena organizacija tek sada objavila ono što je manje-više poznato odranije. Ali znam da su interesi prehrambene, hemijske i farmaceutske industrije nekima bili bitniji od zdravlja naroda i da su oni činili sve da sakriju istinu. U trci za milionskim profitom vrši se bezdušni pomor ljudi.

Hoćete da kažete da industrija mesa svesno truje ljude?

– Nema tu ničeg novog. Svi sve znaju. Bože moj, mora narod da jede, nije važno što je hrana malo otrovna i što će neko dobiti rak za par godina. Zamislite kakvog je kvaliteta meso pilića sa farme koji u životu nisu videli prirodnu svetlost, koje kljukaju koncentratima, antibioticima, hormonima rasta.

Da ne preterujete malo, nije valjda sve meso koje kupujemo takvo? Kancerogeno, otrovno, pogubno po zdravlje?

– Ono koje kupujemo u samoposlugama jeste, u ogromnom procentu. To meso koje kupujemo u prodavnicama mesna industrija koristi isključivo za pravljenje prerađevina. Pa dodaju konzervanse, pojačivače ukusa, veštačke boje i još bezbroj aditiva sa famoznom oznakom „E“.

Da li je samo meso problem? Šta je sa ostalom hranom?

Ista stvar je i sa voćem i povrćem. Znate da se jabuke prskaju otrovnim hemikalijama više od 20 puta, da paradajz iz plastenika „sazreva“ pomoću hormona. I vi to jedete i dajete svom detetu! A deca već u pubertetu nose cipele 46, ali im je imunitet „na nuli“! Pa se posle čudimo otkud sve veći broj mladih, pa i dece, koji obolevaju od karcinoma.

Tvrdili ste da je problem i u načinu na koji se obrađuje hrana?

– Apsolutno. Čovečanstvo mora da bude upozoreno i da, recimo, ulje za prženje nije ništa manje štetno od cigareta. Jedna šnicla grilovana na otvorenoj vatri ili pržena u ulju ima više akroleina i nikotina, koji su klasifikovani kao otrov, nego 100 popušenih cigareta.

Dobro, recite nam onda šta uopšte da jedemo kad je sve toliko otrovno?

– Najbolje je jesti organsku hranu, koliko god je to moguće. Što se tiče mesa, treba konzumirati isključivo ono od životinja koje se zdravo hrane. Pazite, želudac krave je prilagođen tako da vari travu i ostalu prirodnu hranu. Međutim, problem je nastao kada su velike kompanije koje proizvode kukuruz došle na ideju da je krave jeftinije hraniti kukuruzom. Tako one brže rastu i imaju masnije meso. Ali u kukuruzu ima više skroba, koji se teže vari, pa krave obolevaju. Onda im daju enormne količine antibiotika i hormona da ih održe u životu, a mi posle jedemo njihovo meso puno te hemije.

Voda je puna teških metala

Kakva je situacija sa vodom koju pijemo?

– Voda iz vodovoda je toksična, puna je teških metala koji ostaju u telu i oni akumulirani izazivaju užasna oboljenja. Voda se hloriše, a hlorna jedinjenja su dokazano kancerogena. To je samo jedan od aspekata problema česmovače, koji svako može da razume. A čak i da u vodovodnu mrežu ulazi savršeno čista voda, što naravno nije slučaj, ona prolazi kroz dotrajale vodovodne cevi, gde „kupi rđu“ i godinama taložene nečistoće. Zaključak je da je u Srbiji voda za piće katastrofalna i puna teških metala kao što su olovo, uranijum i živa, koji lagano, ali sigurno razaraju naš organizam.