FELJTON – Ekocid u Srbiji (2): Nestaju droplje sa banatskih pašnjaka

Velike droplje su prirodna retkost u svetu, a u Srbiji ih ima jedino u severnom Banatu. Međutim, iz Mokrina stižu upozorenja da njihov broj opada

Mokrin – Jovicu Jančića ovih dana najviše brine da li će i ovog proleća moći da uživa u šepurenju mužjaka velike droplje. Te krupne ptice se nalaze na crvenoj listi ugroženih vrsta kojima preti izumiranje. Iako su, po prirodi, vrlo oprezne, Jovica je uspevao da im se približi. – Ranije je bilo 12 mužjaka, a sada sam video samo jednog – zabrinut je Jančić.

Naš sagovornik ima salaš u okviru Specijalnog prirodnog rezervata „Pašnjaci velike droplje“, s ciljem da se očuva broj jedinki ove ugrožene vrste. Rezervat obuhvata i privatne posede drugih Mokrinčana, koji na tim parcelama ne smeju da koriste pesticide i veštačka đubriva, niti mogu da seju baš sve što požele. Takva su pravila – veli Jovica.– Ali tvrdim da se na tim pašnjacima koriste agrarne mere čak u većim količinama kako bi se dostigao nivo roda kao i na boljem zemljištu koje je van rezervata. U januaru je bilo čak i preoravanja u njegovom centru – tvrdi Jančić naglašavajući da je o svemu obavestio i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, kao i Lovačko udruženje „Perjanica“ iz Mokrina kome je povereno upravljanje rezervatom. – Rezultata, međutim, nije bilo – navodi Jovica.

S druge strane, u Lovačkom udruženju „Perjanica“ kažu da ove godine nije bilo nikakvog preoravanja: – Preoravanje tokom prošle godine je prijavljeno nadležnoj inspekciji koja je naložila saniranje tih površina. Ne možemo precizno da kažemo koliko velikih droplji imamo, jer prebrojavanje tek treba da bude obavljeno – kaže za naš list sekretar udruženja „Perjanica“ Bogica Božin.

Predsednik mesne zajednice Mokrin Goran Dumitrov strahuje da će zbog ljudske nebrige sa područja severnog Banata nestati poslednji primerci ove ugrožene vrste. Naglašava, međutim, da krivca ne treba tražiti samo na jednoj strani:– Ima ratara koji obrađuju pašnjak, ali i stočara koji bespravno koriste parcele i svi ćute o tome. Isto tako čujem da „Perjanica“ nema dosta novca za čuvare, da od izgradnje vizitorskog centra tu nije bio nijedan turista koji je platio da bi posmatrao droplje. Tokom prvog brojanja droplji, kada je počelo da se brine o njima, izbrojano je 39 jedinki. A danas, posle svih tih silnih zaštita i ulaganja, ne znam da li ih ima 20 – kaže za „Politiku“ Dumitrov.

U medijima se ranije nagađalo da su velike droplje sa naših prostora potpuno nestale. Drugi, pak, ističu da one konstantno migriraju, granice rezervata za njih praktično ne postoje, pa otuda i razlika u brojnosti populacije. Kakvo je pravo stanje na terenu, trebalo bi da znaju stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, ali nam oni nisu odgovorili na pitanja.

Prirodna retkost

Ugrožena vrsta velika droplja, poznata i kao potrk, spada u najkrupnije ptice Starog kontinenta koje umeju da lete. Stručnjaci kažu da mužjak može da dostigne dužinu od čak jedan metar i težinu od 16 kilograma. Ženka u proseku snese tek jedno jaje godišnje. Među državama koje mogu da se pohvale da ih imaju je i Srbija, gde su se droplje održale jedino na severu Banata.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s