FELJTON – Ekocid u Srbiji (6): Srpske ptice na italijanskoj trpezi

Dok se deo švercovanih živih ptica iz Srbije isporučuje odgajivačima i ljubiteljima ptica, drugi deo završi na trpezama širom Italije, Malte, Kipra. U Italiji, recimo, porcija nekih vrsta golubova ili prepelica košta oko 200 evra

Krijumčarenje ptica samo je deo razvijene mreže trgovine zaštćenim vrstama divlje flore i faune

Na graničnom prelazu kod Bačke Palanke policija je kod dvojice Italijana u ručnim frižiderima pronašla 120 smrznutih ptica! Za prvih sedam meseci ove godine ukupno je zaplenjeno 606 živih i mrtvih primeraka ptica i više od 200 reptila. Najmanje toliko ptica, kako kažu ornitolozi, prošvercuje se bez znanja nadležnih službi. Dok se jedan deo krijumčarenih živih primeraka isporučuje odgajivačima i ljubiteljima ptica, drugi deo završi na trpezama širom Italije, Malte, Kipra. U Italiji, recimo, porcija nekih vrsta golubova košta oko 200 evra.

Prema rečima Pavla Jovanovića, rukovodioca Grupe za sprovođenje Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune (CITES), šverc ptica samo je deo razvijene mreže trgovine zaštićenim vrstama divlje flore i faune.

– Prema procenama Interpola, godišnja vrednost ilegalne trgovine zaštićenim divljim vrstama na globalnom nivou iznosi između sedam i deset milijardi američkih dolara, što je svrstava na drugo mesto u kategoriji kriminalnih aktivnosti na osnovu profitabilnosti, odmah iza trgovine drogom. Samo na legalnom tržištu, svake godine se širom sveta kupi i proda oko 25.000 primata (majmuna), tri miliona ptica, 10 miliona koža reptila i više od 500 miliona tropskih riba – objašnjava Jovanović.

Jugoslavija je krajem osamdesetih i devedesetih godina bila crna rupa u Evropi povodom pitanja šverca životinja. Naša zemlja je 2002. godine potpisala CITES konvenciju. Ipak, Srbija je i dalje mesto porekla, tranzita, i krajnjeg odredišta krijumčarenih ptica.

U Srbiju u krivolov najčešće dolaze Italijani i love prepelice, grlice, golubove…

Ptice love na takozvane vabilice. Na njihov zvuk ptice sleću u jatima, pa lovac za dan može da odstreli i po 100 jedinki, dok u lovu sa psom najviše može uloviti od pet do deset ptica. Vabilice su zabranjene, ali ih najveći broj lovaca koristi, kažu u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

– Stranac koji želi da lovi u našoj zemlji mora da se prijavi nadležnim organima i od lovačkog društva dobije poziv za lov. Prilikom ulaska u zemlju, ako poseduje oružje i municiju izdaje mu se potvrda o unošenju i u obavezi je da sa tom potvrdom izađe iz zemlje. Ako uredno prijavi carini lovinu i ako nije reč o zaštićenim vrstama, plen može da iznese. Ako prenosi životinje, a ne prijavi ih, može prekršajno da odgovara, a ukoliko ih odstreli u vreme kada je lov zabranjen – krivično. Teško je dokazati krivično delo jer ustreljene životinje lovci drže u zamrzivačima pa je teško utvrditi da li su ubijene u toku lovostaja. Jedino kada je reč o teškom krivičnom delu i po nalogu tužilaštva vrši se istraga pa u takvim slučajevima i veterinar radi veštačenje i utvrđuje vreme smrti ptica – objašnjava Dragoljub Filipović, šef odseka za kontrolu prelaženja državne granice u Upravi granične policije.

Krijumčari ptica i ostalih divljih životinja usko sarađuju sa kriminalnim grupama i koriste već uhodane puteve krijumčara droge, oružja i ljudi.

– Prva karika u lancu šverca su lovokradice, koji se obučavaju zavisno od toga traže li se žive jedinke ili odstreljene ptice, a druga su posrednici, pa kuriri i šverceri. Na vrhu su organizator šverca i krajnji kupac. Kada krijumčareni primerci stignu do krajnjeg odredišta, važi pravilo „što je ređe to je i skuplje”. Cene su različite. Neke vrste papagaja koštaju 20 evra, a neke 20.000 evra po primerku. Primerci orlova i sokolova koje se švercuju uglavnom na Bliski istok takođe dostižu cenu od nekoliko hiljada evra – kaže Jovanović.

Živi primerci zaplenjeni na našoj granici smeštaju se u Zoološki vrt na Paliću, a ponekad i u Zoološki vrt u Beogradu ili Jagodini. Tamo nema dovoljno mesta i troškovi održavanja su veliki. U Italiji za tri prihvatna centra, specijalizovana za sve vrste životinja, godišnje iz državnog budžeta izdvaja se 700.000 evra, a kod nas ove godine samo 10.000 evra – kaže Jovanović.

– Bilo bi najbolje da su kazne za počinioce srazmerne troškovima za održavanje oduzetih primeraka, jer su sada blage. Kada je reč o našim državljanima koji su uhvaćeni u švercu životinja, procesi pred sudovima rastegnu se i po dve godine. Ukoliko je reč o stranim državljanima koji imaju krivičnu prijavu to se obično brzo rešava. U jednom od slučajeva pokušaja krijumčarenja reptila kazna je bila oko 1.500 evra i uslovna zatvorska kazna – navodi Jovanović.

Dvojica Italijana uhvaćena kod Bačke Palanke platila su, rekao je Dragoljub Filipović, samo troškove za prekršajnu prijavu oko 35.000 dinara.

Kolibri u donjem vešu

Prema rečima Dragoljuba Filipovića šverceri se na različite načine dovijaju kako bi preneli robu.

– U automobilima prave duple pregrade, kako u vratima, tako i u podu, pregrađuju kabine kamiona, pa u te šupljine smeštaju kaveze, mešaju legalan i ilegalan tovar. Kada prenose žive primerke mašta švercera nema granica. U Francuskoj Gvajani švercer je donjem vešu prenosio kolibre, a mi smo nedavno imali slučaj da je Kinez pokušao da prenese živog goluba sakrivenog u džepu. Ptice se prilikom transporta ne oglašavaju jer ih šverceri drže u tami i upakovane tako da ne pomeraju krila. Za pakovanje „žive robe” koriste čarape ili folije – kaže Filipović.

Prema rečima Borisa Dimitrijevića, inspektora u Odseku za suzbijanje prekograničnog kriminala, ptice pakuju čak i vreće i stavljaju ih na vrh gepeka misleći da tako niko neće obratiti pažnju.

– Na taj način je u maju na Gradini otkriven naš državljanin kod koga je u „mercedesu” pronađeno 550 ptica, nimfi, afričkih zeba, papagaja… od kojih je veći broj uginuo – kaže Dimitrijević.

Da se ptice prilikom nelegalnih prenosa drže u nedopustivim uslovima, potvrdio je i Pavle Jovanović iz CITES-a.

– Devet od deset krijumčarenih primeraka ne preživi put iz divljine do krajnjeg kupca, što ima negativan uticaj na opstanak njihove vrste – ističe on.

– U kategoriji kriminalnih aktivnosti na osnovu profitabilnosti šverc ptica zauzima drugo mesto, odmah iza trgovine drogom

– U Srbiju u krivolov najčešće dolaze Italijani i love prepelice, grlice, golubove

– Krijumčari ptica i ostalih divljih životinja usko sarađuju sa kriminalnim grupama i koriste već uhodane puteve krijumčara droge, oružja i ljudi

– Primerci orlova i sokolova koje se švercuju uglavnom na Bliski istok dostižu cenu od nekoliko hiljada evra

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s