Niklijada (6) : Tribina u Aranđelovcu pod nazivom „Nikl – Za i Protiv“

У четвртак, 29. новембра у 18 часова, у великој сали Дома Омладине у Аранђеловцу, одржана је трибина под називом „Никл – За и Против“, организована од стране скупштинског одбора и Општине Аранђеловац. На скупу су говорили: председник општине Аранђеловац Бојан Радовић, представник Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања Томислав Шубарановић, , професори са Рударско – геолошког факултета у Београду Раде Јеленковић, Владимир Симић и Владица Цветковић,прим. др Радомир Ковачевић са Института за мединицу рада и радиолошку заштиту Србије „Др Драгомир Карајовић“,инжењер Дејан Рајковић, као представник компаније „Србија никл“, председник општине Топола Драган Јовановић и члан Општинског већа општине Врњачка Бања Драган Говедарица. Скупу су такође присуствовали одборници Скупштине града Аранђеловца, којима је првенствено и била намењена ова дебата, али и заинтересовани грађани, како би се додатно информисали о овој теми. Локалне телевизије су испратиле медијски овај догађај. Сваки од говорника имао је по десет минута времена за излагање, а потом су уследиле реплике и питања грађана и одборника.

Nikl - Za i protiv 1
Председник општине Аранђеловац отворио је трибину и казао да је формирано радно тело како би се „информисали и формирали став на ову тему“, истакавши да нико није у старту против истраживања рудних богатстава на територији Аранђеловца и Тополе, али да се нада ће бити постигнут консензус око питања екслоатације руде никла.
Државни секретар Министарства за природне ресурсе Томислав Шубарановић инсистирао је на схватању терминологије када се води полемика о руди никла. Истакао је треба посебно одвојити екплоатацију од истраживања као два различита елемента у процесу, казавши да је истраживачка делатност добијена по важећем закону, да није штетна по околину и људе, а да, до процеса експлоатације, поред дужег временског периода, мора да дође само уз одобрење локалних самоуправа. Уколико локални представници грађана буду против експлоатације руде никла до ње неће доћи, изнео је свој став господин Шубарановић.
Професори са Рударско – геолошког факултета су са стручне стране изнели своје мишљење, објаснивши какве су методе и начини примене технологија вађења рудних богатстава и њиховог ефекта на флору и фауну.
На излагање професора Владице Цветковића репликом се надовезао председник општине Топола господин Драган Јовановић, који је изнео том приликом став, као представник грађана, да је против сваке врсте експлоатације никла на територији Шумадије. Господин Јовановић је у емотивном, и чини се, никад ватренијем говору, који је привукао највише пажње и одобравања већине присутних у сали, поменуо да је са екипом једне телевизије пре неколико дана боравио на територији општине Кавадарци у Македонији, и да је имао прилике да се лично увери у све катастрофалне последице које је експлоатација ове руде донела тамошњем становништу. Казао је да се ради о деградираном крају, уништене флоре и фауне, у којој теку „црвени потоци“, и запитао се како је могуће да у местима као што су Топола и Аранђеловац, који важе за туристичке, културне и историјске центре са пребогатим природним лепотама уопште и постоји помисао на отварање рудника таквог карактера. Поставио је питање да ли ико може и помислити да ће, уколико дође до експлоатације, туристи долазити да посете ове крајеве и каква је будућност не само са економске, већ и што је много битније, са здравствене и егзистенцијалне стране. Поновио је став око кога се слажу представници општина да немају ништа против истраживачких активности у које би биле укључене националне компаније под покровитељством државе, наспрам „фирми“ које не желе да саопште ко „стоји“ иза њих, нити да појасне своје намере и циљеве.

Nikl - Za i protiv 2
Господин Јовановић је изнео низ података везаних за имовинску карту „Србија никла“, и указао на чињеницу да њен представник Дејан Рајковић крије од јавности податак да су власници компаније блиски бившем (садашњем) премијеру Црне Горе Милу Ђукановићу. Оптужио је ову компанију да жели да, под изговором истраживања, прибави за себе новчану корист а потом прода права другоме.
Посебно је нагласио да апсолутно нема ништа против националног истраживања и да не постоји разлог никакве конфротације са државом. Аплеује се само на погубност овог концепта, који може бити решен разговором и чињеницама које то непобитно доказују.
На опаску проф. Цветковића зашто се након претходне иницијативе, покренуте 2005. године, није интензивно радило на трајној забрани истраживања на овим просторима, председник Јовановић је истакао да је, у разговору са тадашњим премијером др Војиславом Коштуницом, министром Наумовом и британским амбасадором у Србији, јасно отклоњена дилема да ли треба или не треба вршити ископавања у Липовцу. На питање премијера Коштунице, зашто британска влада не истражује и ископава никл у Велсу, где га има знатно више у односу на Србију, добио је одговор да ће се то радити само у екстремним случајевима, попут светских ратова и криза. Добио је контра одговор да ће онда и Србија тада да се бави ископавањем никла у Липовци. Тиме је прича везана за ову тему била завршена, све до сада када се поново актуелизује.
Председник Јовановић је изнео уверење да ни у данашњој Влади Републике Србије не постоји већина да се донесе одлука која би ишла на штету грађана Шумадије, и изразио наду да до случајева примене силе и принуде неће никада доћи.
Професор Радомир Ковачевић такође се супротставио мишљењу професора са Рударско – геолошког факултета, истакавши да је рударство било развијеније у средњем веку у Србији него данас, изразивши скептицизам по питању технологија ископавања руда. Навео је на чињеницу да се у Европи забрањује производња штетних материја, док у Србији и неразвијеном свету могу да експлоатишу „шта хоће“. Такође, истакао је да се у Европи, до пре 10-ак година, највише умирало од карцинома, па тек потом од кардиоваскуларних болести, и да су управо зато решили да се избаце штетне материје, које се сада намећу становницима Србије и Шумадије, а као пример за то навео је да је по подацима, један од 6 најштетнијих и најотровнијих у природи доступних материја, управо никл. Казао је и да не сумња у стручност професора, али да сумња у њихову одговорност, и истакао да је сурова чињеница да је никл штетан до околину и погубан по здравље људи из много различитих аспеката од респираторних и кожних па на даље.
Драган Говедарица, говорник испред општине Врњачка Бања, такође се супротставио експлоатацији, и истакао да је истражно право на територији његове општине дато за још неколико руда. Запитао се да ли треба читава територија Врњачке Бање да буде покривена рудним налазиштима и бушотинама. Такође, локалне власти, нико ништа није питао на ту тему.
Дејан Рајковић, представник „Србија никла“, чији је долазак био неизвестан, ипак се појавио на дебати након кашњења, и изнео уверавања да је штетност од евентуалне експлоатације минимална, посебно наспрам могуће економске добити за читав крај. Навео је примере Француске, Норвешке и Грчке где такви рудници постоје, али општи утисак је да је остао недоречен на бројна питања која су занимала, првенствено грађане и одборнике. Почев од питања колико су густо насељене области у државама у којима се ископава никл и о каквим се геолошким местима ради.
Окупљене је занимало колико се количински ископава када се врше истраживања, као и на коликој територији се она врше. Нису добили конкретан одговор, али су други чланови дебате споменули да се ради од количини од 112 000 камиона земље која треба бити однешена са неколико десетина хектара земље.
Представник „Србија никла“ одбио је још једном да одговори ко финансира и ко је власник компаније у чије име наступа, а на опаске грађана који су говорили о штетности коју искпавање доноси, о могућности загађења воде и земљишта, одговорио да нема разлога за страх и напетост. Оптужио је појединце међу пристнима да су заслепљени кампањом једног човека са Мокре Горе који држи преко 40 наоружаних људи и не дозвољава било каква истраживања на том земљишту.
Господин Рајковић је истакао како су грађани заплашени причама о Кавадарцима и казао да је лаж да је у том месту катастрофална ситуација. Истакао је да прича господина Драгана Јовановића како експлоатација угрожава природне елементе неопходне за производњу вина, воћа и поврћа не одговара истини и навео да у Кавадарцима постоји један од највећих виноградарских потенцијала на Балкану, са огромним производним капацитетима и производима који се дистрибуирају широм Европске Уније. На питање одборника Скупштине општине Аранђеловац господина Љубинка Златића зашто онда не организују пет аутобуса и одведу грађане Тополе и Аранђеловца да се сами увере у природну „лепоту“ и склад рударских копова и околине, рекао је да они нису туристичка агенција и да за тако нешто треба издвојити финансијска средства која они немају. На тврдњу Златића да је спреман да издвоји из сопствених средстава и плати те аутобусе није добио никакав одговор.
Представник компаније „Књаз Милош“ казао је, одговоривши грађанима на питање, да ли експлоатација може угрозити токове подземних вода, да је такав сценарио веома могућ и реалан, док су професори факултета истакли да је рано за такве тврдње и да нема доказа да воде могу бити угрожене без додатне подробне анализе. Такође, технички директор аранђеловачке фирме, истакао је да је разочаран понашањем једног дела српске интелигенције, алудирајући на три професора са Рударско – геолошког факултета.
Дебата је потрајала пуна три сата, а за то време јавио се и велики број грађана да изнесе своје мишљење. О немогућности да се на адекватан начин санирају последице евентуалних ископавања указано и подацима из села подно планине Букуља, где се налазе бурићи са отровним уранијумом, који се ту налазе више од 40 година и који отичу у оближње реке, чиме је јасно истакнуто да стручни људи тренутно не показују довољно бриге за разне ризичне сиутације широм Републике Србије. Ту причу поткрепио је и хиругр аранђеловачке болнице, господин Благојевић, који је казао да број оболелих од карцинома је из године у годину све већи, као и да не могу да „се наоперишу“, истакавши свој став да је то јасно повезано са штетним материјама који загађују воду, земљу и ваздух. Изнето је још низ података, попут тог да је Јапан земља са највећом потрошњом производа који у себи садрже никл, као и да имају потенцијално те руде чак пет пута више од Србије, а да никада нису дозволили да се ископавања врше. Навођено је много примера из земаља Европске уније које имају јасну и све развијенију свест када је у питању очување природних добара и борбе за здравији живот, што је у чистој супротности са оним што се догађа у Србији.
Дебата је протекла у конструктивном тону, са доста различитих углова гледања, али и на моменте у жустрој атмосфери. Ипак, стиче је јасан утисак да је консензус и јединство међу грађанима постигнуто пре било какве јавне дебате и гласања, а то је да свака експлоатација или било какво уништавање екологије и угоржавање здравља апсолутно није допуштено.
Секретар у Министарству природних ресура господин Шубарановић је експлицитно подвукао да ма какве резултате да покажу истраживања, чак и да се ради о потенцијалу од 2 до 200 милијарди еура руде, како се спомињало међу говорницима, и упркос најављеним изменама закона, који се тичу самосталности локалних самоуправа, да ће апсолутно задњу реч имати грађани општина на чијим се територијама потенцијална ископавања требају вршити. Остаје да му се верује да ће тако заиста и бити.
На грађанима је да се информишу, затраже одговор на легитимна питања и донесу одлуку у складу са моралним, етичким и здраворазумским нормама и начелима.

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s