EU će zaštititi pčele zabranom pesticida

Evropska unija sprema se da uvede dvogodišnju zabranu korišćenja pesticida neonikotinoida koji, kako je upozorila Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA), predstavlja veliki rizik za pčele. Između 1985. i 2005. godine Evropa je izgubila 16% kolonija pčela a najveći gubici ubeleženi su u Engleskoj, Češkoj, Nemačkoj i Švedskoj, pokazao je projekat „Status i trendovi evropskih pčelinjih kolonija“ (STEP) koji je finansirala EU.

Evropska komisija traži od članica EU da na dve godine zabrane upotrebu tri neonikotinoida kod kultura koje privlače pčele – suncokreta, kukuruza, repice i pamuka, istakao je portparol evropskog komesara za zdravlje Frederik Vinsent (Frederic Vincent).

Agencija za bezbednost hrane utvrdila je da tretiranje semena klotianidinom (clothianidin), imidaklopridom (imidacloprid) i tiametoksamom (thiamethoxam) može da šteti pčelama koje sleću na biljke ili su izložene prahu ili kapima pesticida.

Prema ocenama iz projekta STEP, insekti poput pčela, uključujući divlje, opraše 84% od 264 evropske vrste useva i 4.000 sorti povrća, čime ekonomiji EU doprinose sa 22 milijarde evra.

Za zaštitu pčela veoma je zainteresovana i javnost, što dokazuje podatak da je više od dva miliona ljudi potpisalo peticiju grupe Avaaz na internetu da se zabrana uvede pod hitno.

Vinsent je rekao i da se predloženom zabranom članicama EU daju dve godine da vide da li će zabrana delovati kako bi se tada odlučilo da li su potrebne izmene propisa.

O dvogodišnjoj zabrani upotrebe neonikotinoida u ekspertskom komitetu EU trebalo bi da se glasa kasnije ovog meseca. U Komisiji se nadaju da će predlog zabrane biti spreman do marta da bi dobio zakonsku snagu do 1. jula.

Borci za očuvanje prirode pozdravljaju najavljenu zabranu za koju Endrju Pendleton (Andrew) iz Prijatelja Zemlje kaže da predstavlja „veoma značajan prvi korak na putu da se zaustavi smanjenje broja pčela“.

„Dokazi povezuju neonikotinoide sa sve većim padom populacije pčela. Ne možemo da ignorišemo opasnost za pčele koje su ključni oprašivači“, istakao je Pendleton.

Poljoprivrednici međutim ne dele oduševljenje zaštitnika životne sredine jer brinu zbog potencijalnih troškova.

„Kao poljoprivrednici mi znamo kolika je dodata vrednost pčela kao oprašivača i treba da cenimo taj rad. Istovremeno, ako se suočimo za drastičnom zabranom Komisije, cenu će platiti sektor stočarstva i to je ono što ne možemo sebi da priuštimo“, rekao je za Euractiv.com direktor za sirovine Kopa-Kogeke (Copa-Cogeca) Arno Peti (Arnaud Petit). Kopa-Kogeka predstavlja evropske farmere i zadruge.

Članice EU se premišljaju

I stavovi članica EU o predloženoj zabrani još nisu ujednačeni. Tako se zvaničnici EU privatno žale da Španija i još neke zemlje „iza scene“ usporavaju planirane mere.

Istovremeno britanski ministar poljoprivrede ukazuje na rezultate drugih istraživanja o delovanju pesticida na pčele dok iz nekih članica poručuju da „mnogo vole pčele ali da je jako teško uraditi nešto na javnom nivou“.

Francuska je u junu 2012. godine povukla odobrenje za jedan neonikotinoid kompanije Sidženta (Sygenta) koji se koristi u proizvodnji uljane repice zbog straha da loše deluje na pčele.

Ograničenja na korišćenje pesticida na snazi su i u Nemačkoj, Sloveniji i Holandiji.

Cena zabrane neonikotinoida

Na nivou EU principi predostrožnosti u osnivačkom ugovoru obavezuju na delovanje kada su sumnje da nešto predstavlja rizik po čovekovu okolinu ili zdravlje ljudi naučno zasnovane.

Proizvođači pesticida i oni koji ih koriste naglašavaju međutim da bi predložena zabrana koštala ekonomiju EU 17 milijardi evra tokom pet godina a da bi za posledicu imala i gubitak najmanje 50.000 radnih mesta.

Oni se pozivaju na istraživanje Humboltovog foruma za hranu i poljoprivredu (Humboldt), koje su finansirali korporacija Bajer sajens (Bayer Crop Science) i Sindženta. U izveštaju Foruma navodi se da nisu nađeni „naučni dokazi da je tretiranje semena neonikotinoidima prvenstveno odgovorno za smanjenje populacije pčela“. Oni su kao najverovatnije krivce za smanjenje broja pčelinjih kolonija izdvojili bolesti, viruse i gubitak staništa.

Zvaničnici EU osporavaju tačnost tog istraživanja i ističu da se u izveštaju o poremećajima kolonija pčela na globalnom nivou iz 2010, koji je uradio Program UN za čovekovu okolinu (UNEP), navodi da tri pesticida, koja je izdvojila i EU, „potencijalno mogu da izazovu hroničnu izloženost otrovima oprašivača na koje se nije ciljalo“, poput pčela.

Laboratorijski testovi pokazali su da hemikalije mogu da poremete insektima osećaj za pravac pa ne znaju da se vrate u košnice, oslabe pamćenje i metabolizam mozga i prouzrokuju uginuće, navodi se u izveštaju UNEP.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s