EKOCID U TIMOČKOJ KRAJINI (5): Radnici rade, a krv im curi iz nosa!

Nekada ponos Titove Jugoslavije, IHP Prahovo je devedesetih doživeo sudbinu većine državnih firmi. Od nekadašnjeg giganta koji je zapošljavao 4.500 radnika, fabrika je do 2000. tavorila, a onda su neki novi „stručnjaci“ na svaki način pokušali da je privatizuju.

„Šarena laža“

Probali su razni, da bi 2012. godine IHP kupila Elixir Group, koja tvrdi da je do danas urađeno toliko toga da bi im i stranci pozavideli. Dok Elixir ističe da je jedna od najvećih investicija izgradnja nove deponije po svim evropskim standardima, da su ulagali u postrojenja i zaštitu zaposlenih, jedan od bivših radnika za „Vesti“ tvrdi da je veći deo toga „šarena laža“ koja prolazi zato što se ovom temom do sada niko nije ozbiljno bavio u Srbiji, a pri tom, trenutna situacija odgovara svima „u lancu“.

Radioaktivni „soc“ na sve strane

– Najsmešnije je kako se vadi fosfogips iz prese u pogonu TPP koja prečišćava staklenu vodu. Na Zapadu se za taj „soc“ koriste specijalni kontejneri, a ovde se prevozi traktorima koji su pri tom bušni kao sito, pa se taj „soc“, inače sa najviše radioaktivnosti u sebi, prosipa duž trase gde se odlaže, a odlažu ga negde iza fabrike, mali broj ljudi zna gde tačno – tvrdi sagovornik.

Ovaj bivši radnik je spreman da pred istražnim organima ispriča kako od zaštite radnika i životne sredine – nema apsolutno ništa. On je do pre samo nekoliko meseci bio zaposlen u fabrici Elixir u kojoj rad opisuje kao horor.

Pošto je insistirao da se njegov identitet u potpunosti zaštiti, delove priče koji suštinski nemaju veze s činjenicama koje će izneti, promenili smo tako da ga ne bi otkrile.

– Dok sam radio u fabrici, nagledao sam se onoga od čega se ljudima diže kosa na glavi. U pogonu za monokalcijum fosfat (aditiv za tov svinja i goveda) prema propisima bi, dok mašine rade, trebalo da bude najviše dva do tri procenta prašine, ali tog praha ima toliko da se radnici među sobom neki put ne vide. Zaposleni u tom postrojenju naizgled poštuju sve mere zaštite na radu, nose maske, ali poslodavac im je kupio najjeftinije, jednokratne, koje se brzo začepe, pa nema svrhe da ih stavljaju. Svojim očima sam gledao kako tim ljudima tokom smene ili posle nje počinje da curi krv iz nosa kao posledica udisanja te prašine. Kada sam to prvi put video, jedan od poslovođa mi je rekao da se ne uzbuđujem jer je to normalno, kapilari pucaju od velikog procenta sumporne kiseline u vazduhu. Dok sam radio, svaki dan bi nekome tekla krv iz nosa – priča ovaj bivši radnik Elixir-a.

On navodi da je spreman pred bilo kojim istražnim organom ili sudom da imenom i prezimenom nabroji ljude koji su radili i pored toga što su imali krvarenje iz nosa.

Ne brini, nemaš decu

Sagovornik je Elixir napustio kada je, kako kaže, kap prelila čašu. Od grupe zaposlenih u kojoj je bio zatraženo je da veoma otrovan, kontaminirani vanadijum peroksid prepakuju u džakove i odlože na drugo mesto.
– Od sve zaštitne opreme, nepropusnih skafandera i sličnog, dobili smo molerske kombinezone koji se pocepaju i na najmanji pokret. Kada sam im skrenuo pažnju da je to što rade je mimo svih zakona i propisa jedan od njih mi je kroz šalu rekao: „Šta se buniš, nemaš još decu?“ Tu sam shvatio da mi je dosta – zaključuje ovaj bivši radnik Elixir-a.

Manipulacije sa inspekcijama

– Kao i mnogi drugi koji su i dalje tamo zaposleni i ja sam radio zato što nisam imao izbora. Negotin je mrtav kraj. Da biste se zaposlili u Hidroelektrani Đerdap treba vam debela veza ili debeo novčanik. Ostaje ili da odete u inostranstvo ili se zaposlite u fabrici Elixir – priča ovaj bivši radnik.

Tvrdi i da je postrojenje gde ljudima curi krv iz nosa dozvolu za rad, ali i kreditni podsticaj dobilo na sumnjiv način.

– Priče o evropskim standardima u Elixir-u su za malu decu. Kada je neka delegacija trebalo da fabrici odobri kredit rečeno nam je da prekinemo rad. Sve mašine su oprane, postavljene su čak i žardinjere s cvećem, a nas koji smo imali pocepana radna odela su sklonili kao miševe. Slično je bilo i kada im je davana dozvola – atest za proizvodnju zdrave hrane – priča sagovornik.

O tome šta se zaista radi u Elixiru i koliko to utiče ne samo na zdravlje radnika, već i životno okruženje, pa i živote meštana, informacije smo dobili od još nekih bivših i sadašnjih radnika ove fabrike. I dok čelnici fabrike Elixir oštro demantuju sve te navode, tvrdeći kako se sve radi u skladu sa zakonom, nudeći rezultate brojnih istraživanja, slede zapanjujući podaci onih ljudi koji su, kako tvrde, i lično učestvovali u manipulacijama sa brojnim inspekcijama koje su dolazile da bi očitale količinu štetnih materija koje se ispuštaju u vazduh, vodu i zemlju.