Priča o Sunčanom salašu: Od zelenog raja do zgarišta

Daleke 1991. godine, u Čavolju kod Subotice, nadomak granice sa Mađarskom, osnovana je prva komunitarna ekološka zajednica na teritoriji bivše Jugoslavije, pod nazivom Sunčani salaš. Pokretači ovog eksperimentalnog poduhvata bili su tada mladi bračni par, Beograđanka Milica Radulović i Laslo Feher iz Sente, ekolozi i antropozofi po opredeljenju.

suncani-salas-6

Srećni dani Sunčanog salaša

Nakon prethodnog trogodišnjeg boravka u Nemačkoj na biodinamičkoj farmi za prozvodnju organske hrane, i stečenih sertifikata o stručnom osposobljavanju za samostalan rad na proizvodnji zdrave, organske hrane, vratili su se u Jugoslaviju i odabrali tada napušten salaš na Čavolju kod Subotice, u državnom vlasništvu, kao najpogodnije mesto za osnivanje prve ekološke komunitarne zajednice na Balkanu.

?

?

Početak je, kao i svaki početak, bio težak. U tada totalno nesređenoj državi, koja se našla u vrtlogu građanskog rata i sankcija, bilo je veoma teško pokrenuti nešto novo i neviđeno na ovim prostorima. Naročito zbog toga što u pitanju nije bila obična porodična farma nego komunitarna zajednica, sa elementima antropozofskog pogleda na svet koji nas okružuje.

suncani-salas-9

Prvi stanovnici komune na Sunčanom salašu, pored Milice i Lasla, bili su uglavnom ljudi izbegli iz ratnih područja, koji su tu našli mir i toplinu novog porodičnog ognjišta. Na Sunčanom salašu rodilo se ukupno više od 20-oro dece, za petnaestak godina koliko je živeo salaš. Samo Milica i Laslo izrodili su petoro dece, a njihovi naslednici Alen i Hrvojka dvoje. Komuna se povećavala iz dana u dan, ali i smanjivala. Ljudi su dolazili, živeli, odlazili, ali salaš je živeo svoj drugi život. Od napuštenog objekta, koji je obuhvatao dve velike zasebne stambene zgrade, štalu, mlekaru, svinjac i ostavu, napravljeno je predivno mesto za život i rad. I to ne samo za jednu porodicu, nego za više njih.

suncani-salas-5

Preko cele godine salaš su posećivali ekolozi iz celog sveta. Boravili su na salašu neko vreme a onda odlazili dalje, na druge ekološke komunitarne farme, u drugim državama širom sveta. Najviše gostiju na Sunčanom salašu bilo je iz Nemačke, Španije, Izraela, Sjedinjenih Američkih Država…

Sunčani salaš rastao je, cvetao i napredovao. I bio je sve lepši…

suncani-salas-7

A onda je došao rat na Kosovu. Sankcije. Opet! Bombardovanje. Nestanak struje. I salaš više nije mogao da funkcioniše. Ljudi su odlazili sa salaša. Na kraju su otišli i osnivači salaša, Milica i Laslo. Sunčani salaš je predat na čuvanje i upravljanje novim stanovnicima, Alenu i Hrvojki Stantić iz Subotice, mladom bračnom paru, koji je preporodio salaš, u svakom smislu.

Porodica Stantić je boravila na salašu dugi niz godina, održavala ga, ulagala nesebično rad i novac da bi salaš živeo, ali nekome iz državne administracije je iznenada zasmetalo to što ovi ljudi žive i rade na, od države zakupljenom, sada prelepom salašu.

suncani-salas-4

I tako su Stantići morali silom prilika da napuste Sunčani salaš, koji je ostao prepušten na milost i nemilost zubu vremena ali i migrantima koji su, u želji da se domognu Evropske unije, banuli na salaš, koji se inače nalazi na samo par stotina metara od mađarske granice!

suncani-salas

Sunčani salaš danas

Migranti su provalili u salaš, demolirali ga i na kraju ga zapalili.

Mediji su u Srbiji ispratili ovaj slučaj, sa akcentom na migrante i probleme koje oni prave.

Želja autora ovog teksta nije da priča o migrantima, nego o Sunčanom salašu koji je i njemu bio, neko vreme, drugi dom.

U više navrata posećivao sam taj salaš, provodio divne i nezaboravne trenutke sa ljudima koji su bili pioniri u proizvodnji organske hrane i organizovanju komune u Jugoslaviji, sveukupno sam čak 14 meseci (!) proveo na Sunčanom salašu, da bih danas, u trenu, u medijima, prepoznao ruine koje su ostale od njega…

Setio sam se svih lepih trenutaka provedenih na salašu, rađanja dece, njihove graje koja je odzvanjala salašom, druženja, „porađanja gospođa krava“ koja sam lično obavio, pravljenja kačkavalja bez aditiva, jahanja konja, pecanja na Palićkom jezeru koje se nalazi u neposrednoj blizini salaša, i mnogo toga drugog…

Kroz Sunčani salaš prošla je armija ekologa iz Srbije i celog sveta, i svako ko je boravio na ovom salašu, odlazio je sa njega plemenitiji i bogatiji za jedno životno iskustvo.

Ja sam svoje ovde ispričao…

Dejan M. Andrić