Markov potok – permakulturno dizajnirano naselje u Srbiji

Sve je bilo u savršenom redu, dok ljudi, kao izuzetno inteligentna i svesna bića nisu počeli da degradiraju i skrnave prirodu u potpunosti, kao da je ona neka totalno nebitna stvar. Sva sreća pa se koncept permakulture rodio u mislima mudrih ljudi koji vole i razumeju prirodu… Priroda nije mesto koje se posećuje, priroda je naš dom.

Markov potok 1

Permakultura je izuzetno svrsishodan i moćan alat za ozdravljenje prirode i čitave Planete. Njene predispozicije su takve da stvara harmoniju, sklad, izobilje na svim nivoima. U biljnom, životinjskom, mikrobiološkom i svetu ljudi. Ona predstavlja brigu o zemlji, brigu o ljudima, brine o pravednoj raspodeli, o energiji i generalno svim segmentima života.

Markov potok 4

Buduće naselje Markov potok nalazi se pored sela Osnić, oko 20 km od Zaječara i 8 km od Boljevca.

Idejni tvorac permakulturnog naselja Markov potok je Zoran Stanimirović, permakulturni dizajner i elektro inženjer po zanimanju, a vizionar po opredeljenju. Obezbedio je 30 hektara zemlje sa željom da sa isto toliko ljudi za početak stvori naselje u kome će se živeti svesno i odgovorno u saglasnosti sa prirodom.

Naselje ima sledeće geografske karakteristike:
–         Južna ekspozicija brda, od 400 do 480 m nadmorske visine
–         Severni deo iznad naselja je listopadna šuma
–         Placevi unutar naselja su pretežno livade sa retkim žbunovima i stablima

Kako se rodila ideja o osnivanju ovakve vrste naselja?

Kurs za permakulturni dizajn Zoran je završio 2013.godine kod Džef Lotona i tada je shvatio koliko je malo razumeo događaje oko sebe i promene u prirodi koje su nastale u njegovom selu, od njegovog detinjstva do današnjih dana. Pamtio je kako su kao deca na rečici pored kuće preko celog leta hvatali rakove, kupali se i uživali u vodi. Danas ta rečica preko leta ne teče više pored njegove kuće. Zoran nije razumeo zašto sve to promenilo sve dok nije ovladao znanjima iz permakulture. Na vestima često čujemo klimatske promene, ove promene i one promene, ali niko ne objašnjava zašto i kako, šta je uzrok svih ovih promena.

Odgovor je: MI SMO UZROK svih tih promena. Naše nedogovorno ponašanje prema eko sistemu, koji je na kraju krajeva naš dom, za rezultat ima nestanak šuma, eroziju tla, nestanak vode i nastajanje pustinjskih krajolika, a istovremeno svaka kiša umesto da je blagodetna danas takođe ima erozivno dejstvo, jer nema velikog drveća sa velikim korenovim sistemima, koje bi tu kišu prihvatilo i polako spuštalo od brda i planina do nizija. Kada čovek pronađe odgovor i uzrok, onda je sve nekako lakše. Znači, potrebno je sve uraditi ispočetka i uz poštovanje prirode i zemlje, učeći neprestano i posmatrajući rezultate svog drugačijeg načina ponašanja.

Tako je i Zoran shvatio da ukoliko želi da pomogne sebi da stvori imanje na kome će on i njegova porodica prestati da budu puki potrošači, već odgovorni članovi tog eko sistema, on to ne može sam. Potrebno je da bude više ljudi, da to bude zajednica onih koji su osvestili da novim pokolenjima treba ostaviti nešto što traje, a pri tom nikog ne ugrožava. Čovek u svojoj bahatosti često se prema svom okruženju odnosi tako kao da posle njega nije važno šta i kako će biti.

Prvi korak na tom putu, činilo se logičnim, bilo je obezbediti dovoljno zemlje za buduće naselje. U tom poduhvatu Zoran je imao pomoć prijatelja, koji su imali poverenja u projekat Markov potok.

Sledeći korak  bio je pronaći ljude sa kojima je moguće krenuti dalje u realizaciju ovog po mnogo čemu pionirskog projekta na našim prostorima. Za relativno kratko vreme, našlo se deset porodica, koje su spremne na ovaj ne mali korak u pravcu promene i životnog okruženja i mnogih navika u svakodnevnom životu. U samoj grupi Markov potok imamo još dva mlada i školovana permakulturna dizajnera. To su Marko Tris i Branko Čipčić, obojica su ovom poslu prišli sa mnogo entuzijazma i želje da sve ono što su učili u teoriji sada realizuju u stvarnosti i praksi. Isto tako u aktivnosti oko pisanja statuta, pravilnika, tumačenja zakona i mnogih drugih bitnih stvari nesebičnu pomoć pruža  Nataša Vukićević i ovom prilikom joj se iskreno zahvaljujemo.

Markov potok 3

Koje su specifičnosti ovog naselja?

Naseljavaće se povšina od oko 30 hektara. Imanja će biti grupisana u grupe – klastere od po pet imanja i u svakom klasteru će biti odvojeno dodatnih ½ hektra za zajedničke prostorije.

Pošto želimo da ostvarimo zadate ciljeve, moraćemo da se obavežemo ugovorom, jer ćemo tako izbeći moguće manipulacije i privući ljude koji su zaista zainteresovani da se projekat realizuje.  Pojedinac će biti u potpunosti zaštićen i neće biti moguće da mu se otuđi imanje ukoliko se pridržava obaveza koje će unapred biti dogovorene.

Osnovna načela i ciljevi eko naseljaMarkov potoksu:

–  Maksimalna energetska nezavisnost naselja
–  Trajno življenje na svom imanju
–  Korišćenje materijala koji neće štetiti prirodi, gradnja prirodnom materijalima
–  Proizvodnja hrane koja će biti organski proizvod
–  Brendiranje naselja kako bi zajednički plasirali proizvode na tržištu, udruživanje kako bi zajednički plasirali široku lepezu proizvoda
–  Udruživanje komšija u eko naselju radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva (gradnja zajedničkih objekata, izgradnja ograde, škole, trg, putevi), kupovina određenih mašina (za transport robe, građevinske mašine), kupovina sadnica, gradnja jezera i biobazena radi poboljšanja mikroklime, ugostiteljskih usluga, turistička atraktivnost i dr.
–  Potpuna sloboda u pogledu religijskog i verskog opredeljenja, s tim da ne ugrožava ljude oko sebe, kao i potpuna tolerancija istih
–  Održavanje radionica – permakulturni kursevi, stari zanati (pletenje, pravljenje korpi, grnčarija, pinterstvo, tkanje..), kako osnivati eko naselja, gradnja prirodnim materijalima, meditativni retreatovi, dekupaž, radionice za decu…
– Maksimalna tolerancija između komšija, gde bi se obogaćivao suživot među ljudima. Mada, za ljude koji su skloniji samotnijem načinu života se ostavlja mogućnost da ograniče svoj suživot sa komšijama. Predviđena je nezavisnost svakog placa da radi na njemu šta ko hoće, ali da se poštuju gore navedene stavke.

Markov potok 2

Koja je vaša vizija?

Naša buduća imanja treba da pokažu kako je moguće organizovati suživot i ljudi i životinja i biljaka, a da iz tog odnosa svi dobijamo. Naša vizija nije da živimo sami, već sa ljudima koji žele da stvaraju i uče od prirode. Ukoliko budemo vični da razumemo prirodu, ne trebaju nam veće škole ni fakulteti. Plan je da sve kuće u naselju budu od prirodnih materijala i da budu pasivne, što znači da ne troše previše energenata preko zime, već da udružimo sva znanja kako bismo napravili samogrejne kuće. U tom poduhvatu tražili smo pomoć od onih ljudi iz sveta građevine i arhitekture koji imaju najviše praktičnog znanja i za sada smo dobili obećanje da će nam pomoći na prvom zajedničkom objektu koji krećemo da gradimo početkom septembra ove godine.
U avgustu kreću radovi na prikupljanju materijala i građe i u tom segmentu rada tražiće se vredni, radni i sposobni za različite fizičke poslove i zanate.

Markov potok 5

Ko može da se pridruži ovom projektu?

Svi ste pozvani da pomognete svojim radom, znanjem i veštinama u ostvarivanju jednog sna koji sanjaju već mnogi ljudi na planeti, a ima i onih koji su mnogo toga već realizovali širom sveta. Ovakva naselja pod različitim imenima: eko sela, permakulturna sela itd. nastaju na svim merdijanima kao pokušaj čoveka da pronađe rešenje za osećanje nemoći i pasivnosti u ovom svetu. Niko ne želi da živi bez rada, samo svi želimo da taj rad ima više smisla i da ne ostavlja iza sebe nikakve posledice destruktivne po okuženje, a samim tim i po čoveka.

To znači da ćemo učiti da živimo tako što nećemo proizvoditi đubre, već ćemo sve umeti da recikliramo, učićemo da proizvodimo hranu bez veštačkih đubriva i hemijskih preparata , pazeći da zemlja ostane živa i plodna, podsticaćemo na našim imanjima raznolikost biljnog i životinjskog sveta i, naravno, slogu i toleranciju među ljudima. Svako ko želi može da nam se pridruži, mesta još uvek ima dovoljno. Uslov je da prvo postanete član Udruženja Permakulturna naselja Srbije, nakon čega ste u mogućnosti da postanete vlasnik parcele u naselju Markov potok.
O svim detaljima više na facebook strani Markov potok ili na mejl: markovpotok@gmail.com

Načelno postoje 3 načina da se pristupi projektu:

  1. Kupovinom zemlje u rasponu od 25 ari do 1,3 hektara, po ceni koja uključuje pored cene i potreban novac za zajednički fond (mašine, strukture vode, objekti…)
    2. Za one koji možda nemaju ceo iznos u novacu, imanje se može kupiti i svojim radom i zalaganjem na izgradnji naselja. Satnica rada se obračunava, pa vremenom možete postati punopravni korisnik svog imanja. Prednost u ovoj grupi imaju ljudi čije su veštine i znanja korisna za izgradnju imanja, a i u budućem suživotu.
    3. Predviđeno za ljude koji nemaju vremena za izgradnju infrastrukture i objekata, a imaju novac da plate izvođenje radova.

Nešto više o samoj permakulturi

Permakultura je dizajniranje samoodrživih sistema sa ciljem nenarušavanja balansa u prirodi i među ljudima. Zapravo, ona taj balans unapređuje i obogaćuje. Neki od osnovnih principa permakulture su:

– Radi sa prirodom a ne protiv nje

– Svi elementi sistema u međusobnoj sprezi

– Multifunkcionalnost – svaki element izvršava više fukcija, a svaku funkciju izvršava više elemenata

– Smišljeno i svrsishodno korišćenje energije u svakom pogledu, korišćenje obnovljivih izvora energije

– Korišćenje prirodnih resursa

– Intenzivno korišćenje sistema na malom prostoru

– Primena i oblikovanje prirodnih procesa i ciklusa

– Podržavanje i korišćenje dejstva koja daju prednost – stvaranje visokoproduktivnih struktura na malom prostoru

– Bioraznolikost umesto monokulture

Više divnih ljudi  je vezano za nastajanje, razvoj i promovisanje permakulture. Joseph Russell Smith (Kulture drveća, eng Tree Crops: A Permanent Agriculture), P.A. Yeomans (Voda za svaku farmu, eng. Water for Every Farm), Rad Stewart Brand, Ruth Stout, Esther Deans, Masanobu Fukuoka (Revolucija jedne slamke)… I naravno Bill Mollison i David Holmgren.

Začetke permakulture kao interdiciplinarne nauke osmislio je Bill Mollison u periodu između 1972 – 1974. Pridružio mu se David Holmgren koji je slušao neka Mollisonova predavanja. Mollison i Holmgren se najčešće navode kao suosnivači permakulture. Čvrsto povezivanje nauke i ostalih područja ljudskog delovanja vezanih uz život i prirodu Mollison pretvara u globalnu misiju stvaranja armije permakulturnih radnika koji podučavaju o (samo)održivoj proizvodnji hrane. Prema Mollisonovim rečima iz tog vremena „Mnogi od nas koji su iskusili socijalna previranja kasnih 60-tih vide da nema pozitivnog pomaka napred. Umesto toga i dalje su prisutni oni aspekti globalnog društva koje smo odbacili. Ti aspekti uključuju vojni avanturizam, atomsko naoružanje, bezobzirnu eksploataciju zemlje, aroganciju zagađivača i opštu nesenzibilnost za ljudske potrebe.“

Permakultura

Neki od praktičara i praktičnih primera permakulture u svetu:

Sepp Holzerwww.krameterhof.at – sa svojim čudom od prirode na preko 1000 m nadmorske visine. Uzgajanje limuna, mandarina i smokvi na Alpima predstavlja pravu egzotiku, ali i realnost. On je stvorio neke od najboljih svetskih primera mikroklimatskih oaza koristeći konfiguraciju terena i veštačka jezera kao reflektore da poveća solarni dobitak za pasivno solarno grejanje što mu je omogućilo da gaji pomorandže u inače nemogućim klimatskim uslovima.

Džef Lotonwww.geofflawton.com – je permakulturni konsultant , dizajner i učitelj. Od 1995. on je specijalizovan za permakulturno obrazovanje, projektovanje, implementaciju, uspostavljanje sistema , administraciju i razvoj zajednice. Loton je obučio više od 6000 ljudi na PDC kursevima širom sveta. Loton je 1997. godine osnovao Permaculture Research Institute kao globalni centar za umrežavanje za permakulturne projekte. Lotonov cilj je da se u svetu uspostavi mreža samoodrživih edukacionih permakulturnih centara.

Sonja Gabelić & ekipa iz Markovog Potoka

3 mišljenja na „Markov potok – permakulturno dizajnirano naselje u Srbiji

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s