Volontiranje na seoskim imanjima:Poznavanje prirode i društva


Ako pre kupovine automobila zahtevate probnu vožnju, onda bi i promenu načina života trebalo ozbiljno razmotriti. Mogućnost probnog života na selu u Srbiji je u proteklih godinu dana iskoristilo oko stotinu stranaca, zahvaljujući ogranaku WWOOF-a (World Wide Opportunities on Organic Farms), organizacije koja povezuje vlasnike imanja za organsku proizvodnju i volontere koji žele da im pomognu u zamenu za smeštaj i hranu.

Katarina Milenković, koordinatorka WWOOF-a u Srbiji veruje da je ovaj projekat pre svega koristan za ljude koji neguju iste životne vrednosti ali raspolažu različitim resursima: „S jedne strane, tu su WWOOF domaćini – vlasnici imanja koji se bave organskim uzgojem hrane i otvoreni su za mogućnost da u svoj dom prime volontere. S druge strane, WWOOF-eri su uglavnom mladi ljudi koji su tek završili svoje školovanje i u potrazi su za nečim drugačijim od onoga sto im se nudilo dosad, uključujući i znanja i veštine o uzgoju hrane na prirodan način.“ Ona sama je volontirala u raznim delovima sveta, a kao posebno iskustvo izdvaja rad na imanju jednog Španca koji već deceniju uspeva da bez vode i struje  uzgoji sve što je potrebno za njegovu porodicu, kao i život u jednoj američkoj komuni koji joj je značajno proširio vidike. Milenković napominje da je koncept pomoći seoskim domaćinstivima u zamenu za smeštaj i hranu nastao pre nešto više od četiri decenije, kada je engleska službenica Sju Kopard, iz straha da će ceo život provesti u kancelariji, dala oglas u lokalnom listu da želi vikendom da volontira u nekom seoskom domaćinstvu i ubrzo stekla brojne istomišljenike.

 vuferi

Danas je ovaj koncept zaživeo i u Srbiji. Trenutno se na sajtu WWOOF-a nalazi 25 otvorenih konkursa za volontere, u kojima domaćini iz raznih krajeva Srbije objašnjavaju čime se bave i koja im vrsta pomoći treba. Među njima ima ljudi koji su se vratili iz inostranstva i kupili imanja u mirnim mestima, mladih žena koje se bave “zelenom arhitekturom”, mladih parova koji su otišli iz gradova kako bi u zdravoj sredini odgajali decu, Nemaca i Holanđana koji su odlučili da žive mirnim životom u maloj balkanskoj zemlji, ali i starijih ljudi čiji potomci žive u gradu i neophodna im je pomoć u vođenju seoskog domaćinstva. Svako od njih ima specifične zahteve prema volonterima, bilo da je reč o održavanju bašte, branju voća i povrća, preradi poljoprivrednih proizvoda, brizi o životinjama ili učestvovanju u građevinskim radovima. Poželjne su i umetničke sklonosti i veštine, a zauzvrat pojedini domaćini nude poduke iz kulinarstva, izrade rukotvorina, pa čak i plesa.

Ponude volonterima stižu iz svih krajeva Srbije, pa i iz sela poput jednog blizu Stare planine koje ima samo 11 stanovnika. Tokom proteklih godinu dana odazvalo se oko stotinu stranaca, dok su volonteri iz Srbije uglavnom zainteresovani za rad na seoskim imanjima u inostranstvu. Kada se WWOOF tek pojavio u Srbiji, vlasnici imanja su uglavnom bili nepoverljivi prema ideji da bi neko došao da radi bez nadoknade, ali situaciju su preokrenuli oni koji su u sela došli iz gradova i prvi otvorili svoja vrata volonterima.

Iskrenost uz motiku  

Miloš Ninković, iz sela Vrmdža kod Rtnja, koga je Katarina pre nepunih godinu dana nagovorila da se uključi u ovaj projekat, danas je jedan od najpopularnijih domaćina. Prošle godine je ugostio tridesetak ljudi – u jednom trenutku ih je čak bilo desetoro istovremeno. Veruje da će se ovakav trend nastaviti, pa planira da proširi smeštajne kapacitete. “Strancima su naša sela interesantna jer su drugačija od onih u razvijenim zemljama”, kaže, dok prepričava svoja iskustva sa volonterima. „Neki doprinose više, neki manje, zavisno od njihovih sposobnosti, a dolaze i oni bez ikakvog iskustva, ali sa velikom željom da nešto nauče i sa njima je lepo raditi. Važno je da nam je svima zabavno, a što se tiče radnog doprinosa on najviše zavisi od domaćina i njegove vizije i sposobnosti da prenese znanje“. Ninković ističe da do sada nije imao bilo kakvih problema „Prvo se dogovorimo kada svi ustajemo, a nakon doručka pravimo plan šta ćemo raditi tog dana. Pošto svako odradi svoj deo posla, slobodno vreme može da iskoristi kako želi – neko šeta, neko svira gitaru ili smišljaju neke druge vidove zabave“.

rakija

Kod Ninkovića je boravio i Miljen Aljinović, mladić koji je odmah po rođenju napustio Srbiju i živi u Vašingtonu. Proveo je godinu dana po našim selima, a volontiranje kod Ninkovića toliko mu se svidelo da se posle toga još jednom vratio u Vrmdžu. “Do sada sam najbolja drugarstva sklapao prilikom kopanja motikom – tu nema pretvaranja jer smo svi suviše umorni da bismo bili izveštačeni”, kaže  Aljinović i ističe da iako je puno naučio o poljoprivredi, još vredniji su odnosi sa ljudima koje je na ovakav način uspostavio. Iznenadilo ga je i kako opstaju mala gazdinstva u Srbiji. „U Vašingtonu postoji mnogo malih imanja ali nema porodičnih gde, kao ovde, ljudi rade za sebe. Tamo ne može da se preživi sa malom poljoprivrednom proizvodnjom, pa su zato mali proizvođači organizovani slično kao nekada zadruge u staroj Jugoslaviji. Udružuju se pre svega zbog potrebe da obezbede logistiku za proizvodnju i prodaju hrane, koje je suviše zahtevna da bi to bila u stanju da uradi samo jedna porodica“. Ipak, priznaje da nije spreman za miran seoski život bar još desetak godina, ali je uveren da će mu to jednog dana biti opcija, jer mu se dopada ideja da radi za sebe a ne za druge.

Program za zaposlene 

katarinaKatarina Milenković kaže da se između domaćina i volontera često uspostave veoma bliski odnosi, pa rastanak nije lak. “Tada osećate da ste proživeli jos jedan život, a ljudi koje ste u njemu sreli ostaju vaši prijatelji zauvek. Moja domaćica iz Amerike je ovih dana rodila devojčicu i osećam se kao da sam još jednom postala tetka”. Neki prilikom ovakvih putovanja nađu i više od prijatelja, kao Francuskinja Florens Ženo, koja se ovde zaljubila i – ostala. Trenutno pokušava da nađe neku priliku za voloniranje gde bi iskoristila i svoj talenat za fotografiju. “Na nekim imanjima se ustaje jako rano i radi po ceo dan, dok je na drugim opuštenije – ta mi se više sviđaju, ali sve u svemu mnogo sam naučila, posebno o  vašoj kulturi. Sviđa mi se što na ovaj način putujem sa malo novca i što nema ugovora koji vas obavezuju da negde ostanete ako vam se ne dopada“, kaže Ženo, inače velika obožavateljka ovdašnje hrane za koju smatra da je i dalje pretežno zdrava jer se proizvodi na tradicionalan način.

WWOOF Srbija planira da u narednom periodu oformi demonstraciono imanje koje će pored znanja i veština iz oblasti permakulture, postati i okupljalište za one koji podržavaju ovakav koncept razmene, najavljuje Katarina Milenković. Zemljište je već obezbeđeno, a u saradnji sa Permakulturnom asocijacijom Velike Britanije sačinjen je projekat imanja i malog ekološkog naselja čija će izgradnja početi uskoro. Cilj je da se izađe u susret potrebama gradskih stanovnika, koji zbog posla nisu u mogućnosti da, osim tokom godišnjeg odmora, češće borave u selu i prirodi.

Advertisements

Jedno mišljenje na „Volontiranje na seoskim imanjima:Poznavanje prirode i društva

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s