TEMA: Dozvola za zagađenje Dunava ?!

Koliko će još krvi proteći Dunavom, da li će uopšte ta praksa prestati, hoćemo li uvesti red? Ili treba prvo da se usaglasimo šta je “red”? Za neke je ispuštanje otpadnih voda u Dunav “u redu”. Voda nosi sve, pa će i ta “crvena tečnost” brzo biti “odnešena” i, što je najgore, zaboravljena. I kad se i to malo prašine slegne, idemo ispočetka.

Za poslednji incident ispuštanja „crvene tečnosti « u Dunav kod Novog Sada jedna velika i renomirana firma, koja se bavi mesnim prerađevinama, novčano je kažnjena. Ne znam da li je platila kaznu. S obzirom da kazna ne može biti veća od milion dinara (Zakon o vodama), a da samo godišnje održavanje sistema za tretman industrijskih otpadnih voda košta značajno više, mnogo je isplativije platiti kaznu nego ući u investiciju.

SRBIJA NOVI SAD DUNAV TECNOST IZLIVANJE

DUNAV, NOVI SAD

Cena sistema za tretman otpadnih voda se kreće od više desetina hiljada evra za male (porodične) klanice, do više stotina hiljada, pa i milion evra za velike proizvođače, te je vrlo jasno da kaznena politika može jedino da “naudi” malim, porodičnim firmama. Kazne za “velike” su, u najmanju ruku, smešne.

Glavni pokazatelji zagađenja, BPK5 i HPK, se mere hiljadama mgO2/l kod netretirane industrijske otpadne vode, a dozvoljene granične vrednosti su 25 i 150 mgO2/l, po uredbi Vlade iz septembra 2011. godine. U pitanju je biohemijska potrošnja određene količine kiseonika potrebnog za razlaganje organskih materija u otpadnim vodama, preko heterotrofnih mikroorganizama, u toku prvih pet dana kultivacije (BPK5), te hemijska potrošnja određene količine kiseonika potrebne za oksidaciju organskih komponenata i neorganskih soli (HPK).

Pre nekoliko dana bio sam u jednoj od tih velikih firmi. Rekli su mi da nisu zainteresovani za tretman otpadnih voda. Na moju konstataciju da je u pitanju, osim zakonske regulative i jedan od najtežih oblika zagađenja, da je najčešće recipijent vodoopskrbno područje, da preko 70% organskog opterećenja otpadnih voda potiče iz industrije, rečeno mi je da je to za njih skupo, neće da daju pare za tretman. Kažu, čekaju Horizont 2020 (EU fond). To je samo izgovor za neupućene, jer novac iz tog fonda nije namenjen profitnim organizacijama, što mi je i lično potvrdio ambasador EU Majkl Devenport.

Zagađivanje Dunava je mnogo jeftinije od ugradnje sistema za prečišćavanje. Zagađivanje Dunava je dozvoljeno jer su u pitanju “donatori”, zato što su “veliki”, zato što dobijaju subvencije i uredno plaćaju reket. Zato što prete otpuštanjem radnika pred izbore, zato što je ovo “njihova” država, u našoj zemlji. Ko im omogućava da nesmetano “voze” otpadnu vodu kanalizacijom do Dunava? Ko ih štiti? DS ili SNS? Republićka ili Pokrajinska Vlada? Ima li razlike? Ili je to, jednostavno, DSNS?

Program pokreta “Dosta je bilo” baziran je na uvođenju reda i na potpunoj transparentnosti, kao i na stvaranju uslova za razvoj porodičnih preduzeća i gazdinstava. Oni su i sada najveći poslodavac u Srbiji i, siguran sam, budućnost ove zemlje. Od ovih “velikih” investitora, i stranih i domaćih, dobismo samo otpad i “minimalac”, preko tajnih ugovora. Dota je bilo, mi možemo bolje.

Nikola Štula,
zamenik pokrajinskog koordinatora za Vojvodinu stranke „Dosta je bilo“