Srbija i EU: Ekologija veći problem nego pregovori s Prištinom

Mnogo će koštati – i privatni i javni sketor – približavanje ekološkim standardima Evropske unije. Procene su da će za to usklađivanje morati da se izdvoji između sedam i 10 milijardi evra. Šta će sve morati da se menja – samo propisi ili i praksa?

Djubre u Srbiji

Iz krajnosti u krajnost. Ili netaknuta ili brutalno uništena. To je ukratko životna sredina Srbije.

Ako nepregledan spisak ekoloških problema svedemo na tri, tokom pregovora, najviše ćemo morati da zavrnemo rukave po pitanju otpada i deponovanja istog. Na to se nadovezuju otpadne vode i vazduh.

Mere u toj oblasti će posebno obuhvatiti industrijalce i privrednike. Čekaju nas obaveze i na edukaciji – ali ne samo građana već i onih koji će biti zaduženi za sprovođenje i kontrolu onoga na šta smo se obavezali.

A koliko će pregovori ulepšati ovu sliku? Ne u potpunosti. Jer, poglavlje o ekologiji, koliko god zahtevno, nije metla Srbije. Kroz dvadesetsedmicu, priroda će postati bogatija za 200 akata o vodi, vazduhu ili otpadu.

Usvajanje dokumentara biće obaveza za Srbiju, a pregovaraće se o rokovima za primenu tih propisa koji mogu biti i deceniju posle ulaska u uniju. Iz iskustva suseda, zaključuju stručnjaci – Evropa će prema Srbiji biti čvrsto popustljiva.

„Insistiraće na zakonima. Moramo da imamo taj administrativni kapacitet koji će da sprovodi te zakone, deo javne uprave, pogotovo sektor ministarstva poljoprivrede i životne sredine gde ljudi moraju da budu obrazovani da bi to razumeli i moramo da imamo sistem koji će jednostavno da prati to sprovođenje zakona“, objašnjava profesor FPN Darko Nadić.

Oni koji pregovaraju su saglasni: najviše treba poraditi upravo na kadrovima i modelu finansirnaja kako bi Srbija uverila uniju da je sposobna da se nosi sa evropskim eko-standardima.

„Ovogodišnja ocena napretka u oblasti životne sredine od strane EK je dosta negativna. Kao osnovni problem vidim stalni diskontinuitet u institucijama i broju posvećenih ljudi – kadrova, kao i još uvek nesistematičan model finansiranja“, navodi članica pregovaračkog tima Anđelka Mihajlov, nekadašnja ministarka ekologije i saradnica Instituta za javnu politiku na čijem je čelu zloglasni „žuti Gebels“ Vladimir – Beba Popović.

Hrvatska je tokom pregovora samo u javnoj upravi zaposlila 100 eko-stručnjaka, ne računajući inspektore, kako bi pokazala Evropi da je sposobna da primeni propise. A za, na primer, problem otpada, susedi su dogovorili 2025. kao rok da dostignu standarde.