Kragujevac: Zagađenje preko svake mere!

Kragujevac je jedan od pet najzagađenijih gradova u Srbiji, a najveći problem predstavlja „Energetika”, ali i gust saobraćaj i 40.000 individualnih ložišta. Merenja su pokazala da su tokom 15 novembarskih dana vrednosti bile skoro dva puta više od dozvoljenih

kragujevac

Tokom protekle nedelje Kragujevčani su okupirali društvene mreže slikama dima iz „Energetike”, gustim oblacima čađi i smoga koji su se nadvili nad gradom na Lepenici. Oni koji su se tih dana našli na ulicama grada svedočili su da je vazduh bio „pretežak” i da jednostavno nije moglo normalno da se diše.

Ovakva iskustva naših sugrađana poklopila su se sa najnovijim istraživanjima kvaliteta vazduha koja su pokazala da je Kragujevac sredina u kojoj postoji visok stepen zagađenosti. Toliko visok, da je grad svrstan u jedan od pet najzagađenijih u zemlji.

Takva informacija nije iznenadila stručnjake u Institutu za javno zdravlje, koji vrše kontrolu kvaliteta vazduha u gradu, jer kažu da tome značajno doprinosi i geografski položaj, ali i infrastruktura grada. Naime, Kragujevac se nalazi u kotlini, a građen je tako da ne poseduje široke bulevare, već se sav saobraćaj odvija u uskim ulicama.

dr-nebojsa-rankovic– Na osnovu dugogodišnjih iskustava može se reći da kvalitet vazduha ima sezonski karakter. On je u periodu godine kada nemamo grejanja, dakle tokom leta, boljeg kvaliteta, nego zimi. To ne znači da je sve idealno leti zato što se tada kao najveći potencijalni zagađivač izdvajaju motorna vozila sa svojim izduvnim gasovima. Zimi tome treba dodati i 40.000 individualnih ložišta, jer se procenjuje da Kragujevac ima toliko domoćinstava, a loži se ugalj, drvo, sve ono što pri sagorevanju oslobađa čađ i što je najmanje ekološki prihvatljivo, objašnjava doktor Nebojša Ranković, specijalista komunalne higijene.

Ipak, ističe da najveći kragujevački problem prestavlja činjenica da se samo 200 metara vazdušnom linijom od centra nalazi gradska energana. Po njegovim rečima „Energetika” je realan problem i svi u gradu su toga svesni. Pored činjenice da se nalazi u centru grada, ovo preduzeće za svoj rad koristi goriva koja nisu najbolji izbor za sagorevanje. Naime, pored Bora, Kragujevac je jedini grad koji za grejanje koristi ugalj.

Zagađenosti vazduha po njegovim rečima pogoduje i činjenica da Kragujevac nema obilaznice, pa se autobusi, kamioni i šleperi, potencijalno veliki zagađivači, kreću magistralnim putevima koji idu iz pravca hale „Jezero” ka Maloj Vagi i sa Aerodroma preko Bulevara kraljice Marije ka Kraljevu. Takođe, na kvalitet vazduha često utiče i vetar koji najčešće duva iz pravca Zastave i Stanova ka centru grada, pa su tri najzagađenije tačke u gradu prostori oko autobuske stanice, hale „Jezero” i zgrade „Lepa Brena”.

U Institutu svakodnevno kontrolišu kvalitet vazduha na četiri najprometnije raskrsnice u gradu – u centru grada, kod Medicinske škole, na Maloj vagi i kod autobuske stanice. Rezultati za novembar nisu baš ohrabrujući, jer su zabeležene vrednosti bile skoro dva puta veće od zakonom dozvoljenih.

– Kontrolišemo kvalitet 24 časa, sedam dana u nedelji. Pratimo gasove – sumpor dioksid, azotove okside i čađ i rezultati su pokazali prekoračene vrednosti tokom 15 dana novembra na raskrsnicama kod autobuske stanice i na Maloj vagi, dok je na raskrsnici kod Medicinske škole vrednost bila povišena šest dana. Sa stanovišta zdravlja stanovništva nije toliko važno što su vrednosti bile povišeno, koliko je bitno da one ne budu takve kontinuirano više dana. Nažalost i to je bio slučaj, pa su tako na Maloj vagi vrednosti bile povišene od 1. do 6. novembra, objašnjava naš sagovornik.

To je po njegovim rečima moglo negativno da utiče na zdravlje onih koji boluju od hronično -opstruktivnih bolesti pluća, asmatičare, ranjivu populaciju u koju spadaju deca, ali i na ljude koji su u fazi izlečenja od neke bolesti.

Da ipak, nije sve tako crno pokazuju merenja prašine koja se mere na osam lokacija u gradu, a tokom novembra samo je jedna tačka, prostor oko železničke stanice, pokazivao minimalna iskakanja.

Međutim, po zakonu u Institutu su obavezni da mere određene vrste prašine koje se nazovaju ukupne suspendovane čestice. Naime, kako objašnjava doktor Ranković, ljudi kijanjem i kašljanjem izbacuju iz svog organizma najveću količinu prašine, ali postoje male čestice koje mogu da prevare takve mehanizme odbrane i da se talože u plućima.

– Takve čestice su takođe reper za ocenjivanje kvaliteta vazduha. One se mere na dve lokacije u gradu, u Industrijskoj zoni u JKP „Čistoća” i u Osnovnoj školi „Mirko Jovanović” sedam dana u mesecu .U „Čistoći” su zabeležene dvostruke vrednosti od dozvoljenih u tri od sedam merenja, pa možemo da kažemo da one u kombinaciji sa gasovima koji nastaju kao produkt lošeg sagorevanja, ali i od motornih vozila čine da je vazduh u gradu u zimskim mesecima realno opterećen, ističe Ranković.

Bilo da to kažemo na taj način ili kroz podatak da živimo u jednom od pet najzagađenijih gradova u Srbiji, činjenica je da Kragujevčani teško dišu, a koliko smo ekološki osvešćeni verovatno će vremenom biti sve teže.

Advertisements