Bač: Rat ‘šinterske mafije’ protiv azila za pse !

U opštini Bač već duže vreme traje rat između tzv. „šinterske mafije“ koja hara ovom bačkom opštinom i Udruženja ljubitelja životinja „Lesi”, koje je u Plavni kod Bača otvorilo prihvatilište za pse uz pomoć donatorke Ružice Tifenbaher iz Beča. Naime, Opština Bač koju kontroliše pomenuta „šinterska mafija“ naložila je zatvaranje prihvatilišta za pse u Plavni i namerno odlaže da im izda potreban papir u katastru s obrazloženjem da ovo udruženje navodno „nije ispunilo uslove za registraciju prihvatilišta“, pa je zbog toga komunalni inspektor zabranio rad, uz to da im je ostavljen rok od mesec dana da otklone utvrđene nedostatke.

Azil za pse u Baču 2

Psi u prihvatilištu u Plavni u slobodnom kretanju okruženi ljubavlju i pažnjom

Azil za pse u Baču

Opština Bač uporno odbija da legalizuje rad prihvatlišta u svom ataru dok istovremeno papreno skupo plaća iz budžeta opštine šintere iz susedne opštine Kula za hvatanje i sterilizaciju pasa lutalica iz Bača. Da stvar bude još gora, psima iz Bača koje šinteri iz Kule odvedu u Kulu nestaje svaki trag što opravdano upućuje na zaključak da se psi ubijaju umesto da se sterilišu! Izgleda da određena lica u ovom postupku imaju korist od celog angažmana kulskih šintera na teritoriji opštine Bač što ne čudi ako se uzme u obzir činjenica da je opština Bač prema nekim informacijama iz medija najgore leglo korupcije, bezakonja i samovlašća nekolicine ljudi koji izgleda očekuju da ih neko podmiti pa da prestanu da terorišu entuzijaste iz  Plavni.

Dozvola - Lesi

Uredna dokumentacija za rad prihvatilišta

Udruženje je inače dobilo sporno rešenje po kojem svih 65 odraslih pasa i 17 štenaca mora biti iseljeno iz prihvatilišta, koje je ujedno i vlasnički posed porodice Milice Eseš Pinter, koja rukovodi azilom.

– Ukoliko budemo morali da postupimo po rešenju inspekcije i prinudno iselimo sve pse, samo se pitamo šta će sa njima biti – kaže Milica i poziva građane i ljubitelje životinja da pomognu tako što će potpisati PETICIJU za opstanak azila. U tekstu peticije se navodi da se sa ulica uklanjaju već sterilisani psi, koje su volonteri Udruženja „Lesi” vratili na ulicu. Inspekcija je u obrazloženju navela da postupa po prijavi komšija koje su se požalile da je „život uz azil za pse koji su u neposrednoj blizini njihovih porodičnih kuća bukvalno nepodnošljiv“. Međutim, komšija koji se navodno buni zbog azila je partijski vojnik predsednika opštine koji je učestvovao u famoznoj tuči s političkom pozadinom u Baču (vidi dole izvor).

– Na samom početku rada prihvatilišta stigao nam je veliki broj pasa koje je slala opština. Mi smo im rešili veliki problem, jer su milionske sume isplatili iz budžeta na ime odštete za ujede pasa lutalica. Radili smo po svim pravilima, a naša donatorka zna šta je dozvola za rad i stalno je insistirala na tome, međutim, u lokalnoj samoupravi su oklevali govoreći da „nema problema” – objasnila je Milica Eseš Pinter.

Aušvic za pse u Kuli 2

Prihvatni centar u Kuli gde se psi drže u nehumanim i skučenim uslovima

Aušvic za pse u Kuli 1

Načelnik Opštinske uprave Bač Nebojša Vojnović podseća da poslovi zoohigijene, nisu trajno povereni nijednom udruženju ili javnom preduzeću već se oni poveravaju na osnovu zakona koji reguliše javnu nabavku.

– Ceneći činjenicu da je problem pasa i mačaka lutalica na našoj teritoriji veoma izražen, da građani Bača, preko budžeta plaćaju ne male naknade na ime štete zbog ujeda pasa lutalica, posle sprovredenog postupka, taj posao poveren je JKP „Komunalac” iz Kule. Njihova obaveza je da kvalitetno i brzo hvataju, evidentiraju i prevoze životinje, smeštaju ih i hrane uz nadzor veterinara. Kulska firma obavezala se na sprovođenje zdravstvenog tretmana obolelih pasa i mačaka, na sterilizaciju, postoperativni tretman, vakcinaciju, mikročipovanje … – objasnio je Vojnović. On ističe da opština Bač poziva ne samo „Lesi”, već i druga udruženja i sva pravna lica koja poseduju materijalne, kadrovske i prostorne uslove za bavljenje poslovima zoohigijene da se jave na javne pozive koji se raspisuju.

ODLUKA OPŠTINE BAČ KOJA SE NE SPROVODI U DELO !

Opštinsko veće opštine Bač
Predsednik opštine Bač
Dragan Stašević, s.r.
224.
Na osnovu člana 54. Zakona o dobrobiti životinja (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2009) i člana 15. Odluke o opštinskoj upravi Bač (“Sl. list Opštine Bač”, br. 18/2008, 11/2010, 30/2013 i 4/2014) Opštinsko veće opštine Bač, donosi
PROGRAM KONTROLE I SMANjENjA POPULACIJE NAPUŠTENIH PASA I MAČAKA NA TERITORIJI OPŠTINE BAČ
I. Ovim Programom uređuje se kontrola i smanjenje populacije napuštenih pasa i mačaka na teritoriji opštine Bač (u daljem tekstu: opštine) prema specifičnosti sredine.
II. Veliki broj napuštenih pasa i mačaka na teritoriji opštine u najvećoj meri
predstavlja posledicu ponašanja vlasnika, građana i prirodne reprodukcije. Tačan broj napuštenih pasa i mačaka je veoma teško odrediti, jer postoji veliki broj vlasnika pasa ili mačaka koji svoje kućne ljubimce svesno ili nesvesno puštaju bez kontrole, što doprinosi povećanju njihove reprodukcije.
Na teritoriji naše opštine nema izgrađeno prihvatilište za napuštene pse i mačke.
Članom 66. Zakona o dobrobiti životinja (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2009) regulisano je da je organ jedinice lokalne samouprave dužan da obezbedi prihvatilište ako na svojoj teritoriji ima napuštenih životinja. Organ jedinice lokalne samouprave dužan je da obezbedi prikupljanje, prevoz i zbrinjavanje napuštenih i izgubljenih životinja, kao i da im pruži pomoć, brigu ismeštaj u prihvatilište u skladu sa ovim zakonom. Organ jedinice lokalne samouprave dužan je da napuštenim i izgubljenim životinjama koje su bolesne ili povređene obezbedi odgovarajuću veterinarsku pomoć, a da za neizlečivo bolesne ili povređene životinje obezbedi lišavanje života u skladu sa ovim zakonom. U cilju rešavanja problema napuštenih pasa i mačaka neophodno je ostvariti potpunu saradnju nadležnog ministarstva, lokalne samouprave, javnih komunalnih i drugih javnih preduzeća, veterinarskih službi i udruženja za zaštitu životinja i građana.
III. Ciljevi donošenja ovog programa su:
1. socijalno-bezbednosni – smanjenje napada na građane kao i narušavanja javnog reda i mira,
2. ekonomski – smanjenje troškova u slučaju odštetnih zahteva građana,
3. zdravstveni – sprečava se širenje i prenošenje zaraznih bolesti, kao i bolesti koje su
zajedničke ljudima i životinjama (zoonoze),
4. higijensko-ekološki – sprečava se rasturanje otpada iz posuda za sakupljanje otpada i sprečava se prljanje površina javne namene,
5. edukativni – podizanje ukupne svesti svih građana, i
6. humani odnos prema životinjama – humano postupanje sa životinjama je mera koja je u interesu i ljudi i životinja.
IV. Ciljevi utvrđeni u tački III. ovog programa realizovaće se sledećim merama:
1. registracija i obeležavanje napuštenih pasa i mačaka, broj 36 – str. 1181 SLUŽBENI LIST OPŠTINE BAČ 26. decembar 2014.
Populacija napuštenih pasa i mačaka povećava se zbog neadekvatnog odnosa vlasnika, odnosno držalaca pasa i mačaka. S obzirom na to da veliki broj vlasnika, odnosno držalaca pasa i mačaka napušta svoje životinje, neophodno je da se sprovede registracija i obeležavanje ovih životinja, kao i stimulacija vlasnika, odnosno držalaca pasa i mačaka, da ih obeleže i čipuju.
2. izgradnja prihvatilišta ili poveravanje obavljanja ove delatnosti prihvatilištu
van teritorije opštine Bač. Obaveza izgradnje prihvatilišta predviđena je članom 66. Zakona o dobrobiti životinja, prema kojem je organ jedinice lokalne samouprave dužan da obezbedi prihvatilište ako na svojoj teritoriji ima napuštenih životinja, da obezbedi prikupljanje, prevoz i zbrinjavanje napuštenih i izgubljenih životinja, kao i da im pruži pomoć, brigu i smeštaj u prihvatilištu najduže 30 dana.
3. sterilizacija napuštenih pasa i mačaka,
Sterilizaciju i hirurški zahvat izvodi veterinar, a podrazumeva ovari-histerektomiju ženki i kastraciju mužjaka, a primenjivaće se u terapeutske svrhe i u svrhu kontrole populacije. Ovom merom najefikasnije se smanjuje populacija napuštenih pasa i mačaka, reguliše brojnost populacije u prihvatilištima, kao i njihova nekontrolisana reprodukcija.
4. udomljavanje,
Udomljavanje napuštenih pasa i mačaka iz prihvatilišta je najhumaniji način njihovog zbrinjavanja i tom prilikom moraju biti vakcinisani, sterilisani i obeleženi. Saradnja sa društvima za zaštitu životinja mora biti na najvišem nivou kako bi informisanje građana o mogućnostima udomljavanja pasa iz Prihvatilišta dalo očekivani efekat.
5. edukacija i informisanje vlasnika ili držalaca životinja o osobinama i potrebama životinja i zakonskim obavezama vlasnika, odnosno držalaca (edukacija i informisanje)                                                                                                                     Edukacija je upoznavanje vlasnika životinja kao i građana sa osobinama i potrebama životinja, sopstvenim motivima držanja životinja, zakonskim obavezama vlasnika životinja.
Pored toga građanstvo se mora upoznati sa elementima ovog programa u cilju boljeg razumevanja prava i odgovornosti svih učesnika u lancu rešavanja problema, a naročito obaveza vlasnika odnosno držaoca životinje. Informisanje putem medija ima veoma važnu ulogu u edukaciji i podizanju svesti građana o problemu napuštenih životinja.
6. druge mere u skladu sa zakonom.
Druge mere u skladu sa zakonom, u okolnostima i na način predviđen Zakonom o dobrobiti životinja, kao i druge mere koje za cilj imaju smanjenje populacije napuštenih pasa i mačaka. Strategija „uhvati-steriliši-pusti“ je metod koji je uveden kao humana alternativa eutanaziji, a za ograničavanje brojnosti populacije napuštenih pasa i mačaka.
Svetska organizacija za zdravlje životinja (OIE) preporučuje da programi kontrole
brojnosti populacije uličnih životinja moraju da se zasnivaju na humanim metodama, pre svega na sterilizaciji.
Zastupnici strategije „uhvati-steriliši-pusti“ ističu da je ovaj metod za ograničavanje populacije napuštenih pasa i mačaka delotvorniji od lišavanja života, jer kada se uklone svi napušteni psi i mačke s jedne teritorije, psi i mačke iz okolnih oblasti počeće da se naseljavaju u toj oblasti, u kojoj postoje skloništa i hrana, i počeće da se razmnožavaju. S druge strane,
26. decembar 2014. SLUŽBENI LIST OPŠTINE BAČ broj 36 – str. 1182 sterilisani napušteni psi i mačke vraćeni na prvobitna staništa ne mogu da se razmnožavaju, čuvaju teritoriju i sprečavaju dolazak nesterilisanih pasa i mačaka. Brojnost populacije može da se kontroliše ako se pridošli napušteni psi i mačke sterilišu pre nego što počnu da se razmnožavaju.
V. Na teritoriji opštine poslove prikupljanja, prevoza i zbrinjavanja napuštenih pasa i mačaka, vakcinisanje, sterilisanje, čipovanje i ponovno puštanje iz prihvatilišta obavlja preduzeće kome se ti poslovi povere.
VI. Sredstva za realizaciju planiranih aktivnosti u okviru Programa kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka na teritoriji opštine Bač, obezbeđuje se u budžetu opštine Bač.
VII. Ovaj Program objavljuje se u „Službenom listu opštine Bač“.
Broj:020-45-296/2014-II
U Baču, dana: 26.12.2014. godine
Opštinsko veće opštine Bač
Predsednik opštine Bač
Dragan Stašević, s.r.

– Opština Bač neće se baviti pojediničanim slučajevima, kao što se ni ovo udruženje nije bavilo pojedinačnim slučajevima napada na maloletnu, čak i predškolsku decu. Poslove zoohigijene i u narednom periodu rešavaćemo isključivo u okviru zakonskih propisa, ne obazirujući se na izvore finansiranja pojedinih udruženja i na njivog pokušaj da omalovaže zakonito postupanje lokalne samouprave – zaključiio je Vojnović.

Čelnici opštine Bač u poseti prihvatilištu za pse u Plavni

Čelnici opštine Bač u poseti prihvatilištu za pse u Plavni,pre sukoba

Šta je plaćeno?

Kako navodi Milica Eseš Pinter „osnivači Udruženja „Lesi” platili su od 2013. godine preko 1.000 evra taksi, koje su bile navedene kao obavezne od strane SO Bač, ali je sva dokumentacija koja je dostavljana opštinskoj upravi potpuno izgubljena”.
Iz opštinske uprave podsećaju da od aprila prošle godine okosnicu lokalne vlasti čini Srpska napredna stranka sa svojim koalicionim partnerima, i dodaju:
„Ako su ovo udruženje i njeni osnivači iz Austrije i Slovenije, određena novčana sredstva prenosili po nekim nezakonitim osnovama lokalnoj samoupravi, obavezujemo se da to utvrdimo i da o tome informišemo ne samo javnost nego i druge nadležne organe. U protivnom, ako ne utvrdimo nikakvu odgovornost lokalne samouprave, smatramo da se u konkretnom slučaju radi o kleveti”, navodi se u saopštenju Opštine.

Načelnik veterinarske inspekcije za juznobački okrug rekao je da „prihvatilište postupa sa životinjama u skladu sa zakonom“ i osudio ulogu komunalne inspektorke iz Bača  koja ne poznaje sopstvene ingerencije i koja je očito instrumentalizovana da ometa rad prihvatilišta.

Tužba protiv opštine Bač

Tužba protiv opštine Bač

Tužba protiv opštine Bač 2

Tužba protiv opštine Bač 3

Tužba protiv opštine Bač 4

Izjava Ružice Tifenbaher za Zelene novine

Moje posete opštini Bač su učestale posle kupovine kuće za moju staru majku koja je izrazila želju da svoju duboku starost provede u svom rodnom selu,Vajskoj. Preko 30 godina živim u inostranstvu,od toga 25 godina vodim uspešno svoju firmu.Naučila sam sta je tačnost i odgovornost tj. šta znači sa reči preći na dela. Svog odraslog sina sam učila odgovornosti i marljivosti.Naučila sam ga da poštuje život i sve oko njega.Pričajuci uvek lepo i sa ljubavlju o narodu i rodnom kraju, naučio je da voli i poštuje „korene“odakle potičemo.

Pri posetama mojoj majci uvek sam se morala stideti pred sinom zbog nehumanog i bahatog ponašanja prema životinjama i životnoj sredini koje je jako izraženo u toj opštini. Pregaženi i polumrtvi psi na cestama i atarima nikog ne zanimaju! Tužne slike su me pratile pri povratku kući u Austriju. S obzirom da suze i kukanje ne mogu ništa promenuti,odlučila sam da nešto uradim po tom pitanju u toj opštini. Sva moja nastojanja i urađeni projekti su kod nadležnih nailazili na ismejavanje i ruganje. Shvatila sam da od njih nema pomoći i počela sam sama da organizujem prihvatilište za napuštene  tj. bolesne pse. Upoznala sam Milicu Eseš Pinter i zajedno smo odlučile da se borimo za prava tih živih bića. Ona je dala svoj plac i radnu snagu a ja sam finansirala materijal, hranu i veterinere. S obzirom na to da mi je poznat „balkanski“ način rada, od samog početka, pre nego što je početo bilo šta da se radi, tražila sam od opštine da nam kaže sta je potrebno za registraciju prihvatilišta. Ja ne ulažem novac u nešto što nije potpuno sigurno da će se realizovati. U poslednjih 2 godine se u toj opštini promenilo 4 vladajuće garniture odnosno čak 4 gradonačelnika tj. predsednika opštine, pri svakoj promeni vlasti nije niko ništa radio mesecima. Brzo smo shvatile da niko od nadležnih nije upućen niti ima bilo kakvog pojma, niti volje da se zabavi zakonima o zaštiti životinja Republike Srbije. Dolazili su nebrojeno puta, slikali se, naređivali šta treba da se napravi i kako ali niko nije konkretno rekao šta nam treba za registraciju. Mi nismo imali vremena da čekamo na njih jer su 10 pasa bili u grupama oko škola u zimskim periodima. Bojali smo se za decu! Sklanjali smo pse po zahtevu nadležnih iz opštine. Jako često su nas pozivali da uzmemo tj. pokupimo pse sa ulice. Čak smo na početku imali i svoj termin na Radio Baču. Prošle godine smo dobili nešto malo novca i mi smo bili zadovoljni, jer je to bio znak da nas „priznaju“ a isti slučaj je i ove godine, samo ove godine smo dobili 15.000 dinara za hranu, možemo 10 dana da hranimo pse tim novcem. Sterilizovali smo, što uličnih, što vlasničkih oko 200 pasa ukupno, svi su čipovani, infovani. Puno pasa je lečeno i u proseku 2-3 mesečno udomljeno. Ja sam uložila preko 20.000 evra u te pse. Imamo za 30 pasa mesečne donacije po 30 evra. Tim novcem se plaćaju Milica, Darko i Zvonko. Plaća se održavanje automobila, gorivo, higijenska sredstva. Moram naglasiti da je puno ljudi iz Austrije dolazilo i pomoglo oko izgradnje prihvatilišta. Ceo plan odnosno projekat je rađen od strane g. Milorada Milića, rodom iz Beograda a po ugledu na najbolje prihvatilište za pse u Austriji, Villachu i moje sugestije. Moja zamisao je da se prihvatilište mora samo finansirati jer je to jedini način da opstane na duže staze. Ceo projekat je za primer i jedan od najboljih na ovim prostorima. Ljudi su donosili pse kad su išli u poseti deci u inostranstvo ili kad bi neko umro a pas je ostajao u prihvatilištu. Pitali smo uvek za pružanje pomoći svakog ako je pas bolestan, nosili smo hranu za pse i lekove, sakupljali povređene pse ….

Ja sam prekinula kontakte sa opštinom jer sam uvređena ponašanjem nekih ljudi iz nje i nepristojnim ponudama za „lepo druženje uveče“. To je krajnje nemoralno i ispod svake ljudskosti. Napade od strane kulskog šinteraja necu ni spominjati!

Mene i pse ne zanima politika ali me zanima kad neko uništava nešto što sam ja uradila tj. izgradila.  Zanima me odnos prema deci, ljudima i životinjama. To prihvatilište hrani 5 dece i omogućava da idu u školu. To su jedina nova radna mesta u poslednje 2 godine u toj opštini.

Bač,mesto malo ali …

Aktuelni predsednik opštine Bač je prvi opštinski odbornik u Baču koji je prihvatio da za nadoknadu od 200.000 evra promeni stranačke boje. Dragan Stašević, tada član SNS-a je 2006.godine kao član DS-a nekih četiri meseca vršio funkciju opštinskog menadžera. Pošto se posvađao oko podele plena napustio je tu stranku, ali joj se rado vratio za pristojnu novčanu nadoknadu.

Dragan Stašević

Dragan Stašević, „unapređeni demokrata“ 

Državni i vrh Srpske napredne stranke se oglušio o sve ove navode, čuvajući po svaku cenu one koji su kradeni novac bili spremni da podele sa svojim zaštitnicima.

BAČ: TUČA ZBOG VLASTI, MALVERZACIJE OKO ZEMLJIŠTA

“Situacija u Baču je dosta komplikovana, znate. Ovo je jedina opština u kojoj se vlast prekomponovala tako da bude u suprotnosti s republičkom“, ovako Dragan Stašević, šef odborničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini opštine Bač, počinje priču o političkoj situaciji u tom mestu.

Na majskim izborima Demokratska stranka osvojila je devet, SNS šest, Socijalististička partija Srbije pet, Liga socijaldemokrata Vojvodine tri, a Srpska radikalna stranka dva odbornička mandata. Vlast su prvobitno, prema ugledu na republičku, formirale SNS i SPS uz pomoć jednog odbornika radikala i jedne odbornice LSV-a, koja je prešla u “naprednjake”. Međutim, nakon nekoliko meseci na dnevni red skupštine stigao je Program izdavanja u zakup državnog zemljišta, koji je razjedinio vladajuću većinu. Predsednik Opštine Mirko Pušara, koji se inače bavi stočarstvom, koristeći pravo prečeg zakupa, za sebe je predvideo 675 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, zbog čega je odbornica SNS-a Mirjana Vuković napustila tu većinu i prešla u Demokratsku stranku. Ovaj događaj bio je povod da demokrate krenu u prekomponovanje, pa su sa LSV-om i jednim odbornikom SRS-a podneli zahtev za smenu vlasti.

Tuča zbog vlasti 

Predsednica Skupštine opštine Bač Lidija Šamanović zakazala je sednicu na inicijativu odbornika Demokratske stranke, ali se nije pojavila te su naprednjaci i socijalisti zahtevali da se zbog njenog odsustva sednica odloži, što nova većina nije prihvatila, već je nastavila sa radom i izabrala novo rukovodstvo. Smatrajući ovu odluku nelegitimnom, odbornici SNS-a narednih dana nisu dozvoljavali novoizabranim predstavnicima da uđu u zgradu Opštine, zbog čega su oni sednicu održali na trgu uz prisustvo predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajtića, predstavnika Pokrajinskog odbora DS-a i brojnih aktivista ove stranke, a potom su uz pomoć privatnog obezbeđenja ušli u zgradu Opštine.

Držeći se stava da oni nisu legitimni predstavnici vlasti, aktivisti SNS-a ušli su u zgradu i iz nje izbacili novoizabranog predsednika i zamenika predsednika i zabarikadirali se u zgradu zahtevajući poništenje odluka. Potom je u zgradi Opštine izbila i tuča pristalica demokrata i naprednjaka u kojoj je povređeno desetak osoba, nakon čega su reagovali i predsednici ovih stranaka Dragan Đilas i Aleksandar Vučić, kao i premijer Ivica Dačić, i apelovali na hitno rešavanje ove političke krize, kako bi se omogućio normalan rad opštinskih institucija.

Ministarstvo za lokalnu samoupravu donelo je konačno odluku da je većina legitimno izabrana, te je nekoliko dana kasnije izvršena mirna primopredaja vlasti, čime je okončana ovakva situacija i demokrate su 8. januara i suštinski preuzele vlast. Nakon što su već na sednici Skupštine 29. decembra razrešeni direktori, kao i članovi upravnih i nadzornih odbora gotovo svih javnih preduzeća i ustanova, pa i školskih odbora, na red su došle i prijave protiv bivših vlastodržaca.

Izvori:

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=284&cl=08

http://www.najgradonacelnik.org/bac-tuca-zbog-vlasti-malverzacije-oko-zemljista/