Vrbas: Narodni protest protiv tajkuna Peconija!

ПЕЦОНИ – НАПОЉЕ ИЗ ВРБАСА

Данас смо у преподневним сатима организовали протесте изспред главног улаза у фабрику уља и биљних масти Витал, која послује у склопу холдинга Инвеј, власника Предрага Ранковића – Пецонија. Протести су иницирани дивљачким петнаестодневним запрашивањем грађана Врбаса густим црним димом из димњака ове фирме. Нестварна слика црног облака над Врбасом, многе је подсетила на нацистичке крематорије и равнодушни живаљ из околине Аушвица, Треблинке, Мајдана… Више се није могло чекати!

Данас дима није било, ни јуче. Иако је већ од раног јутра ваздух био загрејан, дисали смо пуних плућа. Протести су свакако „еколошки изум“!

Образ Врбаса спашавало је двеста, двеста педесет наших волонтера, комшија, познаника и пријатеља. Помогли су нам и партери из Куле и Еколошког покрета Општине Србобран. Преподневни термин ускратио је многе да са посла изађу и дају свој допринос. У исто време врбаске баште биле су пуне гостију, базен препун купача… Чека нас још увек велики посао.

Па коме смо то били у гостима?

Витал не може покренути или одржавати производњу без паре из њихове енергане. Међутим, њихови котлови су неисправни, са неравномерним сагоревањем енергента. Енергент им је неуслован и нелегалан – силосни отпад, ужегла сачма – тако да је сваки рад ове фабрике кршење закона!

Пре две године затворио је некада једино постројење за пречишћавање отпадних вода у региону и отпустио све раднике. Од тада све сирове отпадне воде излазе без икаковог третмана директно у Велики бачки канал, 500 до 800 кубика дневно.

Од када је преузео ову фирму, власник је отпустио осамсто радника, преосталима је преполовио зараде и само на томе годишње штеди вредност модерних електромагнетних филтера за одсумпоравање штетних гасова на енергани. Или најмодерније постројење за пречишћавање отпадних вода са реконструкцијом унутрашње канализације (која је узгред потпуно зачепљена).

Власник Витала Предраг Ранковић – Пецони крши већ седам година све еколошке законе ове земље без икаквих последица. Није му ни на крај памети да улаже у екологију (трошак), кад није уложио ни у погоне који му добит доносе.

Стога, ПЕЦОНИ – НАПОЉЕ ИЗ ВРБАСА!

У времену црног дима, деца из два вртића у непосредној близини Витала, листом су добила дисајне сметње и кренула да кашљу. Многи грађани су нам такође, уз резигнацију, пријављивали дисајне проблеме.

Пре десетак дана на Врбас је у пар наврата пала прљава киша. Рекли су нам то је сигурно песак из Сахаре! Има ли пешчана киша абразивно дејство. Ако сте флеке на колима оставили пар дана, тешко сте их могли скинути. А многе биљке остале су спарушене.

Али шта ћемо са државом којој тако ревносно плаћамо порезе, таксе и остале намете, да би нас оставила на милост и немилост оваквих монструма!

Драги суграђани, „будите лаких ногу“! Протести су здравствена превентива. Осећај је добар, чист ваздух, добро друштво а и дим ће стати на пар дана! А зашто баш са нама, питаће скептици? Па даје ли вам још неко овакве прилике, без политике, предизборне кампање. Можда и повратите мало свога достојанства, које вам деценијама газе?

ARHIVA:

Peconi: Glup i nepismen, ali biznismen!

Vlast u Srbiji drži nekoliko ljudi koji politiku koriste u svom izvornom obliku-kao kurvu! Skoro dvadeset godina, sa narodne grbače ne silazi ta grupa beskrupuloznih trgovaca, čije su finansijske imperije danas teške na stotine miliona, pa i milijardi evra i dolara. Danas je ta ista družina spremno otvorila svoje kese da baci šaku sitnine novoj vladi i novoj skupštini. Jedan od njih, Predrag Ranković zvani Peconi, postao je u poslednjoj deceniji vlasnik velikih srpskih preduzeća, ali je izrastao i u ozbiljan bezbednosni problem Srbije! Njegove mafijaške veze su otišle predaleko, čak do Moskve, a njegova navika da potkupljuje svaku vlast, da plaća izglasavanje zakona i gradi kuće policijskim funkcionerima, već je prevršila svaku meru. Slom njegova imperije koji je na vidiku, mnogima će u ovoj zemlji olakšati život.

Bivši obijač automobila i čovek koji je devedesetih godina jahao na vrećama opljačkanih srpskih milijardi, u avionskim letovima Beograd – Kipar, nepismeni srpski tajkun koji se potpisuje palcem, Predrag Ranković Peconi, tek bi mogao da dođe glave svakoj vlasti u Srbiji! Jer, njegovo mafijaško bratstvo se u međuvremenu proširilo i na ruske kriminalne ispostave na Balkanu, a njegov uticaj i na zakonodavnu vlast u Srbiji. Sudsku i izvršnu već odavno ima u svojim rukama…

Njegovu mračnu imperiju može jedino da ugasi onaj ko ga je i instalirao, a neki signali govore da mu se bliži poslovni kraj. Naime, u poslednje vreme su sve akcije zrenjaninskog Vitala na Beogradskoj berzi koje poseduje „gospodin Ranković“, pod nekoliko osnova založene, a i akcije koje su u vlasništvu njegove kompanije Invej, kao i akcije Ratara (Invej i Monus), akcije Medele i Albusa, i mnogo toga još što je stavio „pod hipoteku“ sumanuto uzimajući kredite koje ne može da otplati…

Pre dve godine zbog njega je izmenjen i Zakon o akcizama kako bi on (i samo on!) dobio monopolski položaj na tržištu cigareta, a jedan direktor iz njegove kompanije tih dana je intezivno obilazio poslaničke klubove po Skupštini Srbije, pre nego što je glasanje o ovoj odluci uopšte i počelo. Tajanstveni Peconijev direktor angažovan za poslove „podmazivanja“, obišao je svakoga ko je mogao da pomogne u slučaju izmene Zakona o akcizama…

 Ko je tih dana primio pare, a ko ne, nikada do kraja nije razjašnjeno, ali su se mnogi pravdali da „ni banku uzeli nisu“. Među prvima koji su odbili bilo kakvu vezu sa „gospodinom Rankovićem“, bio je i predsednik Socijalističke paertije Srbije, Ivica Dačić, koji je hitro odbacio svaku sumnju da su poslanici njegove stranke ciljano izdejstvovali usvajanje amandmana na Zakon o akcizama, kojima se povlađuje interesima Peconijeve fabrike cigareta Monus. Međutim, niko nije mogao da ospori činjenicu da je baš poslanik SPS Branko Ružić bio taj koji je u ime socijlaista podneo sporni amandman!

Ovakva i slična zamešateljstva sa opskurnim multimilionerom kakav je Predrag Ranković zvani Peconi, već godinama rečito govore o „manirima“ takozvane političke elite u Srbiji, pa je jedan lokalni filozof oštroumno zaključio: „…Reci mi ko je tvoj tajkun, pa ću ti reći ko si!“.

Prljave pare na Devičanskim ostrvima

Neposredno pre svog velikog životnog zaokreta, Predrag Ranković Peconi je svoju mizernu uličarsku karijeru obijača automobila, zamenio „ulaganjima u kockarski biznis“. Onda mu je, neko malo pametniji od njega, skrenuo pažnju na tadašnje zahteve tržišta, pa je počeo da uvozi i naftu. Uvoz je, naravno, išao preko Dunava. Kupovao je od firmi Rom Petrol i Lukoil. Tada i sklapa prva poznanstva sa ruskim trgovcima deficitarnim robama…

Naftu je punio u rumunskim lukama Đurđevo i Galati. Istovar je skoro uvek bio u Pančevu i Novom Sadu. Transakcije su bile veličine od po nekoliko stotina hiljada dolara po jednom transportu, a na početku te njegove „operacije“, svakodnevno je bilo angažovano i po četiri rečna „gurača“. Naime, srpske barže su tada bile pod embargom, pa je morao da angažuje rumunske.

Nekako istovremeno, počeo je da trguje i cigaretama i uvoznim automobilima. Ništa nije radio „na malo“, nego je roba išla šleperima u koloni…

Na Novom Beogradu, gde mu je sedište jedne od firmi, postojale su (i danas postoje) posebne prostorije za brojanje para! Angažovani su bili dileri deviza, prodavci cigareta i svi drugi „donosioci keša“ sa terena. Dinari su mu trebali za isplatu carine a devize za kupovinu cigareta. Kockarnice su mu i dalje radile. Mada je reč o osvedočenom prostaku i nebeski glupom čoveku, angažovao je svoju „propagandu“ da ga čuva od javnosti, jer bi inače bio ismejavan na svakom koraku. Plaćao je Peconi svakom jačem kriminalcu, domaćem ili ruskom, koliko god je ko tražio, ali kad bi uvideli koliko je glup i prost, svi su izbegavali javne susrete sa njim.

U to vreme, par Ruskinja, udatih za Srbe, radile su kod Peconija „spoljnotrgovinske poslove“ sa brodovima kupljenim iz ruske tranzicije, a koji su kasnije bili remontovani i prodavani na Zapadu. Kad je dolazilo do štrajkova ili problema sa platama zaposlenih u ruskim firmama sa kojima je Peconi poslovao, te dve službenice odmah su slale odgovarajuće ponude za širenje posla, a pošto je baratao isključivo kešom, sve je teklo brzo i bez komplikacija, na zadovoljstvo ruskih i srpskih tajkuna.

Ipak, najveći „poslovni zaokret“, Peconi je napravio kad je sa uvoza i preprodaje nafte prešao na proizvodnju hleba i kad je ušao u mlinarsku industriju…

I tada je neko ovom nepismenom srpskom multimilioneru rekao da je žito u svetu uvek strateška sirovina, pa je, kao pravom skorojeviću, i njemu to odmah postao glavni posao.

Od tada pa sve do danas, milioni „gospodina Rankovića“ obrću se uglavnom na njegovom of šor računu na Devičanskim ostrvima, a najmanji promet prikazuje u Srbiji, gde, dakle, plaća i najmanji porez….

Srpskoj javnosti je takođe malo poznato da je Predrag Peconi Ranković, zapravo običan instrument u rukama malo „jače ekipe“ u Moskvi, koje preko transnacionalnih banaka obrću kapital koji on u Srbiji, preko kupljenih preduzeća, ostvaruje.

Osnovana je i pretpostavka da je dobar deo novca pokraden od građana Srbije devedesetih godina u njihovim rukama (i to onaj koji je završio na takozvanim kiparskim računima). Uostalom, Peconi je bio putnik u svakom od spornih avionskih letova koji su devedesetih godina iznosili srpske milijarde na Kipar, te je bio detaljno upućen (i sam je aktivno učestvovao!) u epohalnoj pljački naroda koja se dešavala.

U vreme kad je Peconi ostvarivao svoje prve kontakte sa ruskim mafijašima, još uvek se bavio uvozom (i švercom) rusko-rumunske nafte na Dunavu. Tada su mu ovi školovani kriminalci „očitali profil“, ustanovili da je glup i odan kao pas, da je plašljiv i paranoičan, da je i brutalan i nasilan, i da je, ukratko, idealan instrument za njihove ciljeve…

 Ko bi rekao da će nekada mali i siromašni magacioner sa Bežanije, koji je vozio „Fiću“ i živeo sa majkom (koja je bila spremačica, i, kažu, skromna i izuzetno poštena!), dogurati tako daleko!

Peconi čuvao Putina, a Hrvati čuvali Peconija

Ipak, i pored svega, Peconi je danas nesumnjivo najopasnija ličnost po svaku vladu Srbije, upravo zato što finansira sve i svakoga ko se ovde dokopa vlasti, bilo one političke ili one medijske, i što su mu prave gazde, po svemu sudeći, u ruskom podzemlju.

Da je to zaista tako, pokazalo se kad je u leto 2007. godine (tačnije 18. juna) nastao haos među bezbednosnim krugovima Hrvatske, jer je u zagrebački hotel Šeraton, samo par dana uoči dolaska Vladimira Putina u službenu posetu ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici, odseo niko drugi nego Predrag Ranković Peconi! Društvo mu je tada pravio njegov poslovni „pajtos“ Milan Narandžić Limun, koji je uredno imao hrvatski pasoš (jer je rođen u Lici, svojevremeno sarađivao sa bratom po biznisu i kriminalu, Hrvojem Petračem).

Sprdnja sa Peconijem više nije bila sprdnja kad se u hrvatskom „tisku“ pojavio naslov:  „MUP zaštitio Putina od šefa srpske mafije!“. I zaista, Peconi i Limun zamoljeni su da napuste hotel u kome su odseli, ali su to učinili tek četiri dana kasnije! Izvori iz Moskve govore da je Peconi kao rezident ruske mafije, bio „po zadatku“ u Hrvatskoj u to vreme. Neko je i u samoj Hrvatskoj to morao znati, inače bi njegova „dislokacija“ bila i brža i grublja!

 

Kad Peconi zaboravi da plati…

Povremeno se i vlastodršci u Srbiji okuraže pa krenu na Peconija. To redovno čine kad zaboravi da ih plati, pa ga oni podsete, tako što su ga podsetili 2002. godine, optuživši ga da je utajio porez od „više miliona dinara“, pa je tim povodom čak deset puta dolazio na ročište u Četvrti opštinski sud. Kao drugooptuženi pojavljivao se i Aleksandar Milenković. Dvojicu optuženih zamenik tužioca Četvrtog opštinskog teretio je da su kao odgovorna lica u zemunskom preduzeću Monus od januara do decembra 2002. godine, prikazujući fiktivnu dokumentaciju, utajili porez od oko 2,6 miliona dinara. Bila je to smešna i besmislena epizoda iz koje je Peconi izašao „oprane biografije“, sa plaćenim oprostom grehova. A, taj račun je bio mnogo veći nego onaj koji je sud potraživao…

Drugom prilikom kad je zaboravio da plati, optužili su ga da je zajedno sa dvojicom rukovodilaca preduzeća za vodne puteve Ivan Milutinović, zloupotrebio službeni položaj! U sudskim spisima piše da je Ranković, od 1999. do 2000. godine, sa Žarkom Šurlanom, generalnim direktorom PIM Ivan Milutinović, i Aleksandrom Stojanovićem, direktorom za ekonomske poslove, oštetio firmu za 225.000 maraka. Istraga je bila završena, predmet prosleđen tužilaštvu, ali, Peconiju nije bilo ništa. Izašao je i iz toga, još moćniji.

Nemoć mizernih plaćenika iz vrha srpske vlasti, pokazala se i u slučaju kad su na Peconija (jer je opet zaboravio da im plati i da bi ga „podsetili na obaveze“!), „pustili“ omiljenog državnog svedoka-saradnika, Ljubišu Buhu Čumeta, inscenirali su sukob njihovih obezbeđenja, pa je tom prilikom Peconi i priveden, a kasnije i privedeno kod istražnog sudije njegovo obezbeđenje. Peconijev bivši šef, „gospodin Čume“, za koga je krao automobile, izašao je iz ovog uličnog sukoba nepovređen. Ni Čumetu nije bilo ništa. Sve su to važni ljudi za mafijašku državu i njihovo zbrinjavanje je prioritet svakoj vlasti…

Novine su tih dana pisale: „…Posle naizgled blagog okrznuća vozila, i svađe koja je zatim usledila, pripadnici privatnog obezbeđenja Predraga Rankovića, usred dana, nedaleko od Opštine Novi Beograd, pucali su na drugo vozilo koje je učestvovalo u udesu, u kojem su bili Ljubiša Buha i obezbeđenje koje mu je dodelila država…“.

Ajde što je glup, nego što je u dugovima!

Na podužem spisku Peconijevih preduzeća bila su ili i dalje jesu Rubin, Vital, Ratar, Verat net, Beogradska industrija piva (zapravo, tržni centar u Skadarliji), Albus, Milan Blagojević (Smederevo), Monus, pekarska industrija Pančevo

Sa Jovicom Stefanovićem Ninijem zajednički je vodio fabriku keksa Medela i farmaceutsku kuću Srbolek. U javnosti se zna i to da je preko svoje firme Siti port postao vlasnik ugostiteljskog preduzeća Stari grad i tako se dokopao restorana London, Donji grad, Zlatni bokal, kafane Tašmajdan, Dva bela goluba, kafe-poslastičarnice Kod konja, hotela Kasina i Park. Ova dva hotela je već preprodao…Jednom je na skupštini Rubinovih akcionara najavio i da će nešto sam sebi da proda!

Od kako je istinska kriza zavladala i na tržištu cigareta (što zbog antipušačkih kampanja što zbog obaranja cena), Peconijev posao sa fabrikom cigareta Monus (u Inđiji), počeo je sve manje prihoda da mu donosi. Konačno, i brojne izbeglice iz Dalmacije koje u Sremu gaje duvan i svake godine čekaju otkup, nemaju puno strpljenja nego pare traže odmah. Takozvanim ratom cena koje je u Srbiji poveo protiv njega „Filip Moris“, ponajviše govori o obračunu dvaju različitih mafija, a ponajmanje o kvalitetu onoga što one proizvode.

Dobro upućeni u cenovni rat koji je izazvala Monusova konkurencija mogao da ima za posledicu ugrožavanje rentabilnosti proizvodnje i pad profitabilnosti Monusa, ali i eventualne posledice po likvidnost cele Invej grupe u kojoj se nalazi i Monus.

Peconijevi direktori govore o njegovom privatnom biznisu kao o „domaćem proizvodu koji je ugrožen“ i kome treba „izlazna strategija“!

Međutim, rat koji je protiv njega poveo Filip Moris može i konačno da sahrani njegovu poslovnu imperiju (i to uz saglasnost njegovih kriminalnih šefova na Balkanu i u Moskvi), pa će „izlaznu strategiju“ da potraži kroz prolaz za slučaj krajnje nužde! Sve govori da on kroz takvu rupu neće proći, jer i njegovi najbliži saradnici govore kako se finansijski toliko nagojio, da se u međuvremenu prezadužio, i da predstavlja rizik i za njihovu bezbednost.  Njegov „posao“ sa Lukom Pančevo, gde je on držao kontrolni paket akcija preko nekoliko firmi, takođe je ugrožen teškim kreditnim opterećenjima ali i labavim vlasničkim odnosima.

Sve govori da mu je kraj blizu. Ali, dolazi vreme kad će nova vlast da sebe testira na Peconiju, a, kako izvori govore, i Peconi se sprema da „testira“ novu vlast.  Daće im koliko god traže, samo da ga ostave u poslu. Problem je jedino što Peconi više ne može da plati novcem koji je njegov! Sva njegova imovina je vlasništvo banaka i drugova iz evroazijske mafije, školovane na planskoj privredi, dogovornoj ekonomiji i poznavanju sile!    

 

Da vidimo koga će sad da plati…

Nekadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić sa svojom svitom poreznika nije išao u pohode Predragu Rankoviću Peconiju. Dinkićeva partija je od Peconija dobila lepu apanažu, čime je čovek, koji je na crno zaradio milijardu dolara za ministra Dinkića, dok je bio ministar finansija, prestao da bude interesantan. Takođe, osim političke i logističke podrške koju je imao od Bogoljuba Karića, Peconijev čovek je bio i nekadašnji direktor Savezne uprave carina Vladan Begović. Peconi je sa njim lepo poslovao i nakon što je smenjen sa ove unosne funkcije, pa ga je, preko svojih veza u politici, postavio za direktora Agencije za duvan! Na taj način je Peconi i dobio dozvolu da u Inđiji gradi fabriku duvana, u koju je ulažio 40 miliona evra u kešu, od čega je dobar deo otišao za „namirivanje svih viđenijih faktora“ u ovom poslu.

Ostanak Mlađana Dinkića i u novoj Vladi Srbije, i to na pozicijama sa kojih će ponovo rukovoditi srpskim finansijama, ekonomijom  i Narodnom bankom Srbije, mnogi pripisuju uticaju Predraga Rankovića, koji godinama Dinkića ima za saveznika. Peconije, smatraju upućeni, iz Moksve obezbedio Dinkiću da preživi, jer je on spasao sve Miloševićeve pare sa Kipra, a ko zna čije još.

 

Ujed zmije

Suština Rankovićevog biznisa bila je u tome što bi najpre „snimio“ firmu sa jakim brendom,  pa bi onda, preko svojih čauša, koje je slao u „izvidnicu“, obećavao „kule i gradove“. Pre preuzimanja obavesti bi sve male akcionare, pojedinačno i pisanim putem, da će biti korektan, da će ispuniti socijalni program, da će investirati u fabriku, da će poštovati kolektivni ugovor, te da će sarađivati sa sindikatima, da bi na kraju ponudio najbolju cenu… Onda bi se njegovi propagandni petlovi pojavili na lokalnoj televiziji, i pričali do besvesti o njegovim poslovnim uspesima. Onda bi, kao zmija žabu, zgrabio kontrolni paket akcija uz pomoć države (režima)  upadao bi u firmu, rasturao zatečeno rukovodstvo i ekspresnom brzinom formirao svoj Upravni odbor na čije čelo stavljao – sebe. Ovaj blic-krig uspešno je funkcionisao, dok je još imalo zdravih preduzeća. U međuvremenu je i Srbija opustošena…

 

Kako je radio, tako mu se i vraćalo

Samoživost Predraga Rankovića smetala je i vođama surčinske bande. Peconijeve zelenaške kamate mnoge dužnike su oterale u smrt, jer su za hiljadu pozajmljenih maraka a kasnije i evra, morali da vrate i po nekoliko desetina hiljada, i to u roku od pola godine!

Upamćeno je u njegovoj biografiji i to da ga je njegov bivši mafijaški šef Ljubiša Buha Čume kidnapovao, smatrajući, valjda sa pravom, da je on „njegov kadar“ i da ne može da radi šta mu se hoće! Tražio je od Peconija da mu plati milion maraka u kešu, za otkup. Teškom mukom, pristao je da plati pola miliona pokojnom Zoranu Šijanu. Ova patološka cicija, bila je spremna i glavom da plati, samo da iz šteka ne izvuče milion maraka! Jer, on plaća samo kad mora, i uglavnom ljude na položajima!

Padom Miloševića sa vlasti, Peconi uspeva da se održi u sedlu. Veliki deo stečenog novca plasirao je u Rumuniji, dajući ga pod visoku kamatu. I danas to čini, ali u zemljama regiona i pod kontrolom svojih „saradnika na terenu“.

Kome će sad kuću da gradi ?

Vlasti u Srbiji se smenjuju, ali, jedan od glavnih „kadrovika“ iz senke, Predrag Ranković Peconi, uporno istrajava u svojoj ulozi „selektora“. Vakrsava i višenamenski ministar Mlađan Dinkić koji je svojevremeno drugovao sa bivšim načelnikom, bivšeg UBPOK-a, Mladenom Spasićem. Dinkić je ovog frustriranog policajca oženio, a „gospodin Peconi“ mu je i kuću gradio! 

Predragu Rankoviću Peconiju, koji je Spasiću zidaio kuću, nije bilo u interesu da se sudski procesuiraju započeti postupci u predmetima “stečajne mafije“ i „Mobtela“, jer su njegove ruke do lakata bile upletene u ove kriminalne radnje. I načelnik Spasić je salutirao, pokupio prnje i otišao „na godišnji odmor“, sabotirajući na sve moguće načine započete istrage.

Stvarni načelnik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala je, u stvari, bio Peconi! Po nalogu Peconija, potpukovnik Spasić je nagovorio ministra finansija Dinkića da sa dužnosti pomoćnika šefa poreske policije smeni Miodraga Vukovića, nekadašnjeg pomoćnika načelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, koji je za vreme akcije “Sablja“ pritvorio Predraga Rankovića Peconija!

Hoće li se Peconi „ponoviti“ i novim vlastima na isti način kao što se „desio“ i bivšima?

Mrtva trka

Utrkujući se sa Željkom Mitrovićem i televizijom Pink, ko će blesaviji program da ima, Predrag Ranković Peconi je pokazao prirodnu potrebu za najnižim ljudskim porivima, emutujući ogavne rijeliti rpograme i uvlakačke informativne emisije na svojoj „Hepi televiziji“. Em zna da se uvali u dugove kao Željko, em je blesaviji od njega!

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s