Tragom nikla 2 : Kavadarci – Nikl truje zemlju i ljude

Oko “Fenija” sve je crveno, i zemlja i voda… Čak i kupus sa seoskih imanja. Više obolelih od raka nego u okruženju…

NEPRIRODNO usađen u ambijent pitomog vonogorja Tikveša, industrijski kompleks Kombinata za proizvodnju feronikla “Feni industri” više od tri decenije se suočava sa kontroverzama oko opravdanosti izgradnje ovog objekta.

Kako podsećaju seljani iz okoline Kavadaraca, tadašnje komunističke vlasti su tezama o “savremenoj budućnosti” i “boljem životu” pokrivale već donetu odluku da se baš tu podigne – “Feni”. Komunističke vlasti su to, jednostavno, želele.

- Vidim da se u Srbiji digla velika buka oko zahteva čak i za samo istraživanje, a kamoli za podizanje kapaciteta za proizvodnju nikla. Nisam stručnjak za nikl, ali znam da zbog njega mi debelo ispaštamo i da to traje godinama. Cenu već uviđamo – kaže  Đorđe Varelov, koji zajedno sa bratom Zoranom pažljivo prati “proces” prepeka loze u porodičnoj proizvodnji. – Nama je sve vezano za vinograd, za grožđe, za vinariju. Iako je naša loza “sa druge strane”, nešto zaštićenija, kada nas zahvate talasi crvene otrovne prašine iz “Fenija” spasa nema. To pada na vinograde, bašte, travu, truje zemlju, vodu, stoku i ljude. Ne prolaze tu nikakvi apeli i umirujuće priče o dobrom poslovanju kombinata. No, para je uvek bila merilo “za” i “protiv”, pa je tako i ovde. Tako će oni iz sela Vozarci koji rade u “Feniju” da zataškavaju sve loše, a oni koji žive samo od poljoprivrede da negoduju. Tako je to.

Tikveško selo Vozarci, na oko osam kilometara zapadno od Kavadaraca, zaista je “slika i prilika” tih kontroverzi. Seljani imaju dvojni aršin prema “Feniju”, u zavisnosti od toga, kako vele, “da li od njega žive, upošljeni sa pristojnim platama za ovo vreme, ili polako umiru od otrovne vreline miliona tona otpadne zgure iz ‘Fenija’”.

ZAGAĐENJE OD GUMA DODATNE pritužbe na “Feni” stižu i zbog sagorevanja dnevnih količina od 100 do 150 tona granulata starih guma uvezenih iz Srbije i Grčke, koje se koriste kao gorivo u pećima “Fenija” što pojačava zagađenost vazduha iznad tog dela Makedonije.

Rukovodstvo “Fenija” u selu Šivec ima dodatnu deponiju… A u izvoznim aranžmanima se uračunava i profit od plasmana otpadne zgure izvučene iz procesa proizvodnje feronikla.

Naslage otpada na industrijskoj deponiji, koja zahvata više od pet hektara površine u tom selu, rastu i preteći pritiskaju seosko groblje i crkvu. Seljani su svedoci i glavna potpora ekolozima koji godinama upozoravaju da je oko “Fenija” “sve crveno – i zemlja, i voda iz odvodnog industrijskog kanala koji otrove nosi prema ušću u Crnu reku… Pocrveneo je čak i kupus sa njihovih njiva.

Tikveško vinogorje je i u vreme berbe zatamnjeno talasima crvene prašine iz “Fenija”.

Seljani se žale da im na pijacama često postavljaju pitanja – odakle su.

- Donesemo naše proizvode, papriku, paradajz, kupus, grožđe… i ljudi prvo pitaju iz kojeg ste mesta. A i ne moramo da se krijemo. Naše glavice kupusa, kada ih rasečeš, u sredini su crvene. Imamo probleme i sa grožđem. Trovanje je na odloženo, posledice će se videti na generacijama koje dolaze – jadaju se seljani.

Iz rukovodstva “Fenija” istrajavaju u stavu koji je u nekoliko navrata plasiran u javnosti – “nus-proizvod feronikla apsolutno nije štetan i u zemlji se ne rastvara”. Istovremeno, ističe se, raste interes za prodaju zgure u SAD, Škotsku, Kanadu. Javnost je često smirivana da, uprkos negodovanjima, nema promene u vazduhu iznad Tikveša – isti je, kažu, bio i pre podizanja “Fenija”.

Neki od rukovodilaca “Fenija” su čak optuživali seljane iz okolnih mesta “da pokušavaju da naplate reket” budući da nisu uspeli da se uposle u kompaniji, pa sada na taj način ispoljavaju nezadovoljstvo.

MALIGNA OBOLENJA PREMA podacima dr Vlatka Aleksova iz Kavadaraca, u tom gradu u poslednjih pet godina od malignih bolesti je obolelo 382 građanina – 234 muškarca i 148 žena. Najčešća oboljenja od karcinoma su na plućima (106), zatim na debelom crevu (33), pa na želucu, dojci… Doktor Aleksov je podatke prikupio iz izveštaja hitne medicinske pomoći i službi domaće posete u Kavadrcima za period od 2006, koja je bila posebno teška zbog ispuštanja industrijske prašine iz “Fenija”, pa do 2010. godine. Jasno je da su sada te brojke znatno uvećane. U tim podacima je navedeno da je najstariji oboleli od karcinoma bio “pacijent sa malignitetom” star 92, a najmlađi sa svega 18 godina.

Iako ekološke organizacije i stanovništvo u Kavadaracima zahtevaju rigoroznu primenu propisa o maksimalnoj zaštiti životne sredine investicijama za ugradnju filtera (jedan prosečno vredi oko četiri miliona evra) na svim pećima “Fenija”, u rukovodstvu industrije se brane da Makedonija ima vrlo prestroge kriterijume…

I dok iz medicinskih ustanova nema preciznih podataka o zdravstvenim posledicama životnog okruženja “Fenija” na stanovništvo, specijalista interne medicine iz Kavadaraca dr Vlatko Aleksov je još u maju ove godine objavio poražavajuće rezultate istraživanja o porastu malignih oboljenja u tom delu Makedonije.

U Institutu za javno zdravlje u Kavadarcima tvrde da ne poseduju podatke o tome kako “Feni” utiče na zdravlje ljudi, jer “lekari opšte prakse ne šalju izveštaje, iako su na to zakonom obavezani, pa generalne statistike nema”.

PARADOKS

PARADOKS je da “Feni”, umesto da ulaže u sisteme zaštite životne sredine, troši novac kao glavni sponzor “Tikveške berbe grožđa”, podizanje crkve, uređenja trga u Kavadarcima…

 

 

 

2 mišljenja na „Tragom nikla 2 : Kavadarci – Nikl truje zemlju i ljude

  1. Жалосно и тужно по људски род. Како је могуће,питам се,дадобију сагласност,еколошку односно зштити животне среддине, за рад ако су последице загађења угрожавање људских живота!?

  2. Јављам се из Прибоја на Лиму.

    Како је у овој земљи корупција присутна на свим нивоима, најнормалније би било да се сва истраживања и планирања потенцијално опасна по животну средину и здравље природе и човека обуставе док не решимо проблем корупције.

    Ових дана у нашем граду је много проблема везано за проблематику хидроелектрана.

    Мени непозната лица, наводно из фирме „ГЕОСФЕРА“, раде геолошка истраживања на локалитету између Пријепоља и Прибоја (Бањски Чамац) због најављених изградњи ХЕ на Лиму.

    Као заинтересовани грађанин који се бори против ХЕ у неколико наврата сам био на тој локацији и у разговору са радницима те фирме, полицијом и представницима удружења грађана, сазнао да та фирма већ месец дана изводи радове без одговарајућих овлашћења.

    Инспекцијски органи општине и државе се извлаче (Инспектор из Прибоја послао допис непостојећем министартству). Полицајци свакодневно легитимишу грађане који штите своја Уставом загарантована права, а ‘господа’ из „ГЕОСФЕРЕ“ је до сада само једном дала изјаву одељењу унутрашњих послова. Бар су мени тако рекли другови полицајци, који су приватно на нашој страни али су забринути и испрепадани због разних моћника и не смеју јавно рећи свој став.

    Становници Прибоја су остављени на милост једној од ‘мафија’, са којом највероватније ‘шурују’ представници локалне власти и полиције…

    Народе, овде се дешава тихи геноцид над становницима овог краја. Сада нас окружује око 10-ак хидроелектрана а спремају се да нам зауставе реку Лим са још 10-ак брана. Овакав сценарио би био по мом мишљењу погубан за нас. У прилог овој тврдњи иде неозбиљност којом општински органи прилазе овом проблему — најпре смо платили за израду „Плана детаљне регулације за
    изградњу хидроелектране »Рековићи« на реци Лим“ (предузећу ИНФОПЛАН“ Д.О.О. АРАНЂЕЛОВАЦ) и др. планске документације, а онда када је заседала Комисија за планове, председник општине уједно и председник комисије нас обавештава да ће се касније разматрати приговори на „ИЗВЕШТАЈ О СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ИЗГРАДЊУ ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ РЕКОВИЋИ НА РЕЦИ ЛИМ У ПРИБОЈУ НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ“ (такође предузеће ИНФОПЛАН“ Д.О.О. АРАНЂЕЛОВАЦ). У огласу за ову седницу стајало је да ће се расправљати о укупној планској документацији. Грађани нису добили одговоре ни на једно питање на поменутој седници.

    Овом приликом позивам све медије да дођу и виде на лицу места тешке повреде Устава и закона РС. Поједини грађани имају информације да ‘важни’ људи добијају новце, станове и слично уз обавезу ћутања.

    Наша борба се може пратити и на фејсбук страницама групе „VoLim NE dam – Protiv hidroelektrana na Limu“ (http://www.facebook.com/groups/ne.dam.Lim/), а у припреми су и странице на вордпресу на адреси https://limovanje.wordpress.com

    Сачувајмо оно мало што добисмо од предака. Имамо обавезу да то пренесемо у најбољем стању онима што долазе за нама.

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s