Graviola – biljka koja leči rak

Graviola

Nepobitno je dokazano da biljka graviola ima snažno anti-kancerogeno dejstvo na organizam. Rezultati su pokazali da su supstance iz ekstrakta ploda Graviole značajno efikasnije u napadu i uništavanju malignih ćelija od onih koje se nalaze u listovima i stablu biljke.

Medicinska Graviola se trenutno nalazi na vrhu spiska biljaka sa antikancerogenim dejstvom koje će u budućnosti možda imati velikog uticaja kada je u pitanju lečenje raka uz pomoc prirodnih sredstava. Naime, savremena istraživanja vršena na ovoj amazonskoj biljci obećavaju mnogo, mada se još uvek nedovoljno zna o tome kakvu bi ulogu medicinska graviola imala u prevenciji i lečenju raka.

 U svakom slučaju nepobitno je dokazano da biljka graviola ima snažno anti-kancerogeno dejstvo na organizam. Opširnije …

BARIČ – PRESTONICA OTROVA SRBIJE !

Na kompleksu od 25 hektara su četvorica zaposlenih koji bi trebalo da se izbore sa „Objektom 60“, u kome se nalaze tone otrova u popucaloj ambalaži

Barič 1

Barič pripada Obrenovcu, koji je prigradska beogradska opština, i sa onim što obično zovemo Beogradom povezuje ga prigradska autobuska linija. Kraće rečeno, Barič je veoma blizu glavnog grada Srbije, i to je verovatno najvažnija informacija u ovom tekstu. Niko se, naime, u domaćoj istoriji ekologije nije manje trudio da sakrije toksični, zapaljivi, eksplozivni i kancerogeni arsenal u sopstvenom dvorištu nego što to čine ljudi iz „Prve iskre“; troje njenih direktora godinama otvoreno govori „Mi vas zagađujemo“, a hemikalije i dalje slobodno i veselo interaguju sa okolinom. Zato im je blizina Bariča sedištu srpskih institucija poslednji adut. A država bi trebalo da iskoristi taj poslednji adut ako ne želi sudnji dan u Bariču, jer su prizori iz „Prve iskre“ u stvarnost stigli pravo iz noćne more ekologa pod vrućicom. Van fabričkog kruga, bez ikakve mogućnosti nadzora – „Imam jednog portira“, kaže direktor preduzeća „Prva iskra – Bazna hemija“ Miodrag Jovičević – među podivljalim rastinjem i privremenom deponijom za životni otpad građana Bariča, u bizarnom bazenu raspada se tuce različitih hemikalija.

„Imate kosorb u čvrstom stanju u ovim plastičnim buradima, imate ovo crno, to vam je TDA (toluendiamin), TDI (toluendiizocijanat), ono žuto vam je DNT (dinitrotoluen). Nekada je bila i nadstrešnica, ali su meštani isekli nosače i ukrali je. Otpad je nastao devedesetih, stoji dvadeset godina. Ne znamo tačne količine, procenjujemo da ga ima trideset ili četrdeset kubika, ne znamo ni tačan sastav, ali šta će nam? Treba li da dam zahtev, recimo, gradskom zavodu da to uzorkuje, i pošto ovde sigurno ima jedanaest ili dvanaest vrsta otpada, da platim 250 ili 300 hiljada da mi kažu, Jeste, to je opasan hemijski otpad’? Pa ja to isto znam. Ovo zeleno je kosorb…“, zna Miodrag Jovičević.

Hemijska imena jedinjenja nama laicima uvek zvuče jezivo, svako zvuči kao nekakav otrov, ali ova iz Jovičevićevog ekspozea i jesu jeziva. Evo šta, recimo, o TDA piše u bezbednosnom priručniku najveće svetske hemijske kompanije, nemačkog BASF-a.

Barič 2
„Simptomi izlaganja mogu biti plava obojenost usana i jezika, glavobolja, mučnina, konfuzija, nesvestica, šok, respiratorna paraliza, smrt… Duže ili ponovljeno izlaganje može rezultovati anemijom, oštećenjem nervnog sistema, bubrega, jetre, koštane srži… Može izazvati genetska oštećenja… Na spisku je kancerogena… Nemojte ga ispuštati u prirodnu sredinu, očekivano je da bude veoma toksičan za zemaljski i vodni život…“

Jovičević se u mučnoj šali teši time što svuda naokolo raste divlji šipak („Možda ipak nije tako strašno… Ali ipak ne bih pravio čaj od njega“) ali pravi „šipak“ ovde dobija zdrav razum. Sledeći prizor je korodirala cisterna sa nekih pedeset tona već pomenutog kosorba, nezgodnog komada hemije koji u dodiru sa vlagom isparava u zloglasnu skraćenicu koju smo svi upamtili u školi – HCl, hlorovodonik.

„Sreća da je hlorovodonik pojeo gornji deo rezervoara. Da se desilo obratno, sve bi to izašlo dole i imali bismo katastrofu. Pošto ga je pojeo na vrhu, hlorovodonik isparava svakodnevno, doduše ne u velikim količinama, čim možemo stajati ovde…“

To što može stajati pored cisterne manje-više je sve što Miodrag Jovičević može da uradi. „Prva iskra – Bazna hemija“ kompleks je od dvadeset pet hektara, a trenutno ima četvoro zaposlenih. Jovičević je jedini tehnolog, a ostatak tima čine knjigovođa, portir i „matematički saradnik“, šta god ovo potonje bilo. Na kompleksu od 25 hektara njih četvorica bili bi suviše malobrojni i da zalivaju cveće, kada bi ga imali, a kamoli da se izbore sa „Objektom 60“, u kome se nalazi trideset jedna tona kosorba u popucaloj ambalaži. Jedna vrata je hlorovodonik bukvalno pojeo, isparenja uvijaju metal kojim je skladište obloženo poput špageta, a ostala troja vrata morali su sami da sruše u majskoj poplavnoj panici.

„Dovezli samo buldožer da iskopa sva preostala vrata i nanese bar metar zemlje jer bi to bila bolja zaštita od voda. Da smo imali neki veći talas, ne bi bilo šanse da zaštitimo objekt, ne znam čak ni zašto smo ovo radili…“

Barič 3
A nešto su, bilo šta, morali da urade, kao što rade i sada, koliko god to bilo uzaludno, jer sav ovaj haos stoji na dvesta metara od Kolubare.
„Kiše padaju direktno u deo otpada koji je na otvorenom, to sve ide u zemlju i završava, naravno, u podzemnim vodama. One gravitiraju prema Kolubari, idu u Savu i ugrožavaju dva vodozahvata – naš u Bariču i makiški u Beogradu. Da je Barič poplavljen, sve bi se pomešalo sa površinskim vodama i imali bismo… velike posledice“, završava velikim eufemizmom Cvjetan Mitrović, direktor „Prve iskre – Lab“, još jednog preduzeća u sastavu uglavnom pokojnog holdinga „Prva iskra“.

To što je holding mrtav znači i da ovaj ubitačni koktel ne može da bude sklonjen bez pomoći države.
„Ništa ovde nije nikakva tajna. Još 2011. smo uradili elaborat kako bismo videli kakvog otpada ima i koliko bi koštalo da ga trajno zbrinemo van Srbije, jer trajno zbrinjavanje otpada u Srbiji ne postoji. Izračunali smo da otpada ima nešto manje od petsto tona, i da bi radovi koštali oko milion evra. To je nešto što prevazilazi mogućnosti ,Prve iskre’, ne od juče, već poslednjih dvadeset godina. Firma je u restrukturiranju, ne obavlja delatnost, imamo dvadeset pet zaposlenih, a nemamo nikakvu proizvodnju još od 2006. Milion evra ne bismo imali ni da živimo još sto godina i prodamo svu imovinu“, kaže Jelena Sadžaković, vršilac dužnosti direktora holdinga.
Država je i o ovom problemu dala izjava za razbacivanje. Olivera Topalov, načelnica Odeljenja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine, nedavno je rekla da bi posledice kontakta otpada sa poplavama bile „nesagledive“. Željko Pantelić, načelnik Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine, rekao je da su sve firme poput „Prve iskre“ pod kontrolom inspekcija. Ali hemikalije se i dalje igraju u Bariču.

„Nalože nam potrebne mere, ali džaba što nalože kada sredstva ne postoje, pa se sve svede na prekršajne postupke“, kaže Jelena Sadžaković.
„Prva iskra“ para jednostavno nema, svi njeni trenutni prihodi potiču od zakupa, a Miodrag Jovičević, da bi haos bio veći, smatra da je uklanjanje otpada bila dužnost belgijske firme koja je kupila opremu njegovog pokojnog preduzeća.

„Prodatu opremu nismo ni naplatili, vodimo sudski spor u Belgiji, a naš je privredni sud presudio da Belgijanci nisu bili dužni da uklone otpad. Podnesem prijavu protiv njih, i od svega dobijem samo inspekciju koja mi naloži ekološke mere. Kažem sebi ,Šta sam radio, bolje da nisam ni pisao, napisao sam prijavu protiv samog sebe…’ Kad su bile poplave, slušao sam od državnih službenika ,Jao, to ćemo da uradimo, da sklonimo, ko radi taj kosorb’, i slično. Mislite li da se iko posle poplava javio?“
U međuvremenu, otpad sam sebe generiše, kako bi rekao Cvjetan Mitrović.
„Ambalaža vremenom strada, te i sama postaje opasan otpad.“
Žitelji Bariča, pak, kaže meštanin Goran Marković, imaju prečih, egzistencijalnih problema, pa nemaju energije za akciju.
„Svest o opasnom otpadu bila je jaka pre dvadeset godina, a sada, kada je situacija neuporedivo gora, niko više nije zainteresovan. Ljudi su oguglali da to tako stoji, bez obzira na to što je ugrožena fabrika vode koja snabdeva ceo Barič, što nam je voda žućkasto-zelena, što je ugrožen makiški vodovod iz koga vodu pije ceo Beograd… Nema naznake da iko u državi razmišlja o tome, a Baričani brinu kako da prežive dan, kako da se prehrane, plate struju, vodu…“
Državi, kako podseća Jelena Sadžaković, trošak uklanjanja otrovne baričke čorbe ne gine kad-tad. Ako holding ode u stečaj, opet će država imati dužnost da se zanima otrovima. Možda se toga i seti kada i iz slavina u beogradskim ministarstvima pokulja nešto žućkasto-zeleno.

Gordana Nikolić

Petomato – uzgajanje hrane u domu

Najveća nedoumica svih nas je svakako kvalitet namirnica koje koristimo za ishranu. Svetsko tržište hrane je postalo jedna globalna pijaca, pa nije čudo da beli luk dolazi iz Kine a pasulj iz Afrike. Danas ćemo predstaviti jedno interesantno rešenje – kako uzgajati hranu u stanu/kući.

Petomato 3

Projekat „Petomato“ predstavlja koncep urbanog baštovanstva, pokreta koji ima za cilj promovisanje uzgajanja hrane u stanovima i na svim slobodnim površinama u gradu tj. urbanim sredinama. Opširnije…

Subotica: Kuća od slame i koštica od voća

Umesto da, po navici, bacate koštice od voća ili ostatke slame, bolje ih ostavljajte negde gde će vam biti na dohvat ruke, jer ćete jednog dana imati materijal za gradnju „zdrave kuće“, kakve projektuje i gradi Lehel Horvat, građevinski inženjer iz Subotice.

Kuća od slame 1Iako na prvi pogled to deluje nerealno, pa čak i neodrživo i nestabilno, ovaj Subotičanin, bivši asistent na Građevinskom fakultetu u Subotici, ističe da se ovakakv princip gradnje koristi već više od jednog veka, pre svega u Sjednjinenim američkim državama i zemljama Evropske unije. Opširnije…

Paraćin: Osnovan odbor Zelene ekološke partije

Paraćin – Juče je u Paraćinu osnovan opštinski odbor Zelene ekološke partije – Zeleni. Za predsednika odbora jednoglasno je izabran Zvonko Kovinić, ekolog i aktivista u lokalnom ekološkom udruženju Zeleno zvono. Sastanku je prisustvovao predsednik Zelene ekološke partije g. Mitko Nokić sa saradnicima.

Zelena ekološka partija Paraćin

Članovi odbora Zelene ekološke partije u Paraćinu

- Nedavne poplave ostavile su za sobom mnogo posla za nas iskrene ekologe. Članovi Zelene ekološke partije dali su svoj doprinos u akciji saniranja posledica poplave i dokazali na delu da im je zaštita životne sredine na prvom mestu - rekao je Kovinić.

Reporter baner gif final

Opštinski odbor Zelene ekološke partije u Paraćinu broji više od tri stotine članova i predstavlja relevantan politički faktor u gradu na Crnici.

Zvonko Kovinić- Politička situacija u Paraćinu veoma je komplikovana zbog nestabilne većine Demokratske stranke i njihovih sadašnjih koalicionih partnera. Raspisivanje prevremenih lokalnih izbora u Paraćinu veoma je izvestan epilog  razrešenja aktuelne političke krize i Zelena ekološka partija već preduzima korake u pravcu pripremnih radnji za te izbore – kaže Kovinić.

Prema njegovim rečima, Zelena ekološka partija će na predstojeće prevremene lokalne izbore u Paraćinu najverovatnije izaći u koaliciji mada ni samostalan nastup nije nemoguć.

Novi Pazar: Očišćeno jezero Gazivode

U velikoj ekološkoj akciji kojoj se odazvalo više stotina ekologa-volontera očišćeno je jezero Gazivode. U organizaciji Zelene ekološke partije – Zeleni učesnicima akcije dodeljena je knjiga ekološkog sadržaja „Kako je Mila dobila krila“ autorke Jasne Kovačević a koja govori o čišćenju Srbije od otpada.

Čišćenje jezera Gazivode 1

Od Ribarića, prema Jezgrovićima, Podama, Brnjaku i Gazivodama, naime, „plove“ stotine tona smeća pokupljenog sa deponije u opštini Rožaje i divljih smetlišta duž reke Vidrenjak, u opštini Tutin. Opširnije …

SKANDALOZNO: Monsanto donirao GMO seme nastradalima u poplavama !

Poljoprivrednici iz pet poplavljenih opština u Srbiji primili pomoć u GMO semenu kukuruza i povrtarskih kultura !

Monsanto donirao GMO seme poplavljenima
Poljoprivrednici u područjima pogođenim poplavama u Srbiji su ovog vikenda primili donaciju u GMO semenu kukuruza i povrtarskih kultura, koja će im obezbediti trenutnu pomoć kako bi obnovili useve i ponovo pokrenuli proizvodnju u ovogodišnjem vegetacionom ciklusu.

Kao odgovor na period katastrofalnog plavljenja i hitne potrebe da se pomogne srpskoj poljoprivredi i poljoprivrednicima da povrate svoju proizvodnju u Obrenovcu, Kragujevcu, Kruševcu, Čačku i Jagodini, zloglasna kompanija Monsanto, vodeći proizvođač GMO semena u Evropi, donirala je GMO seme kukuruza dovoljno da se zasadi približno 3.000 hektara. Ukupna maloprodajna vrednost donacije GMO kukuruznog semena Srbiji je 375.000 američkih dolara.

Reporter baner gif final

Područja na kojima će seme biti donirano, kao i njegova količina, identifikovani su u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, a donacija će biti direktno isporučena poljoprivrednicima čija su domaćinstva ugrožena u poplavama.

Poplave koje su u maju ove godine pogodile Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, ocenjene su kao najveća prirodna nepogoda koja je balkanske zemlje zadesila u proteklih više od sto godina. Ukupna šteta koju je poljoprivreda u Srbiji pretrpela je procenjena na oko 500 miliona evra.

Monsanto je takođe donirao seme za ponovnu setvu drugim balkanskim zemljama – Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Ukupna maloprodajna cena semena koje je donirano regionu je 600.000 američkih dolara. Monsanto takođe donira seme paradajza, krastavca i kupusa u vrednosti od oko 100.000 američkih dolara poljoprivrednicima u ove tri zemlje.

Bulatović: Neophodni su pokrajinski i lokalni izbori u Vojvodini

Povodom aktuelne političke krize u Vojvodini i predstojećih pokrajinskih izbora, razgovarali smo sa Dejanom Bulatovićem, potpredsednikom Zelene ekološke partije – Zeleni i prvim čovekom ove stranke u Vojvodini koja po mnogim analitičarima trenutno zauzima četvrto mesto po rejtingu i snazi u pokrajini.

Dejan Bulatović, predsednik Zelene ekološke partije - Zeleni u Vojvodini

Kako ocenjujete aktuelnu političku situaciju u Vojvodini i najavu prevremenih pokrajinskih izbora ?
Bulatović: Politička situacija u Vojvodini je veoma komplikovana, najpre zbog toga što nema konsenzusa oko rešavanja vitalnih pitanja među političkim strankama koje su u vojvođanskom parlamentu. Ovakvo političko stanje u pokrajini pogoršava inače tešku ekonomsku situaciju u ovom regionu i ukoliko se stvari ne budu brzo rešile, Vojvodina ce ući u veoma ozbiljan problem koji će svakako ostaviti i teške ekonomske a i socijalne posledice za Vojvodinu. Jedini izlaz iz ove teške političke situacije je raspisivanje prevremenih pokrajinskih ali i lokalnih izbora u Vojvodini i Zelena ekoloska partija – Zeleni se zalaže za ovo rešenje. Imamo stalne kontakte sa drugim strankama na ovu temu. Stvari još uvek nisu jasne mada čvrsto verujem da će još u Septembru biti raspisani pokrajinski i lokalni izbori u Vojvodini. Opširnije …