Graviola – biljka koja leči rak

Graviola

Nepobitno je dokazano da biljka graviola ima snažno anti-kancerogeno dejstvo na organizam. Rezultati su pokazali da su supstance iz ekstrakta ploda Graviole značajno efikasnije u napadu i uništavanju malignih ćelija od onih koje se nalaze u listovima i stablu biljke.

Medicinska Graviola se trenutno nalazi na vrhu spiska biljaka sa antikancerogenim dejstvom koje će u budućnosti možda imati velikog uticaja kada je u pitanju lečenje raka uz pomoc prirodnih sredstava. Naime, savremena istraživanja vršena na ovoj amazonskoj biljci obećavaju mnogo, mada se još uvek nedovoljno zna o tome kakvu bi ulogu medicinska graviola imala u prevenciji i lečenju raka.

 U svakom slučaju nepobitno je dokazano da biljka graviola ima snažno anti-kancerogeno dejstvo na organizam. Opširnije …

PAŽNJA: Otrovan limun u rafovima!

Limunu, jedan od najrasprostranjenijih citrusnih voćki, cena je pala za čak 40 posto u odnosu na septembar, ali znate li zašto je to tako?
image

Akcione cene limuna početkom oktobra u nekim supermarketima bile su ispod 155 dinara po kilogramu iako je do nedavno cena bila 450 dinara za kilogram. Upravo zbog toga, portal Supermarket.info istražio je razlog takvog naglog pada cene.

Jeftiniji limun je uvozni i potiče iz Turske, a na deklaraciji tog limuna piše: „Ne koristiti koru! Limun je tretiran imazalil „. Upozorenje je napisano veoma malim, jedva čitljiva slovima, koje verovatno vrlo mali broj kupaca može videti sve i da insistiraju na tome.

Imazalil je fungicid, koji prodire kroz ceo plod, a ne samo kroz koru. Toliko je toksičan da iritira kožu i izaziva suzenje očiju. Vrlo je stabilan čak i na višim temperaturama, a deluje na reproduktivne organe i dokazano je kancerogen. Kod odojčadi i male dece, imazalil izaziva probleme u centralnom nervnom sistemu. Kod odraslih deluje i na reproduktivne organe.Prosečno utvrđena količina je 5,2 mg / kg, pa je dovoljna jedan veći limun za prekoračenje dozvoljenog dnevnog limita, piše Supermarket.info.

Upozorite prijatelje, ovo je vrlo važan podatak!

Green Fest počinje u Sredu

                 
Peti međunarodni festival zelene kulture „Green Fest“ počinje u sredu, 29.oktobra  i trajaće tri dana, u Domu omladine Beograda. Revijalni i takmičarski filmovi, izložbe fotografija, zeleni inovativni proizvodi, inicijative i tehnologije, kreativne radionice, debate, predavanja, i još mnogo interesantnih sadržaja, deo su festivala „Green Fest“, koji pokreće zeleni talas promena u društvu.
image

Ulaz na sadržaje programa Međunarodnog festivala zelene kulture „Green Fest“ je i ove godine besplatan, ali će, zbog ograničenih kapaciteta raspoloživih sala, ulaz biti slobodan samo za posetioce koji su se prijavili i preuzeli karte. Svi zainteresovani za praćenje revijalnog programa na ovogodišnjem „Green Fest“-u mogu da naruče karte putem zvaničnog sajta festivala –  http://www.greenfest.rs.
 
Festival je programski podeljen na tri celine: „Green Screen Fest“ – program takmičarskog i revijalnog filma, „Green Field“ – obrazovni program i „Green Square“ – izložbeni program „zelenih“ inovacija, organizacija i proizvoda.
 
U okviru filmskog programa će se naći 52 takmičarska kratka i amaterska filma iz 24 zemalje, kao i 8 revijalnih filmova, od kojih će čak 7 biti premijerno prikazani u Srbiji.
 
U revijalnom delu programa će biti prikazani dokumentarno igrani filmovi – pobednici najznačajnijih svetskih festivala, koji obrađuju neke od najvažnijih problema današnjice i koji će sigurno uzburkati emocije publike. „Green Fest“ će svečano biti otvoren u sredu 29. oktobra u 20 časova, premijernom projekcijom izuzetnog ostvarenja filma „Seme života“. Pored ovog ostvarenja, posetioci će biti u prilici i da pogledaju, „Osveta električnog automobila“ o istraživačkim i razvojnim programima razvoja električnih automobila najvećih svetskih kompanija i njihovoj borbi – ko će napraviti prvi, najbolji i najbolje prihvaćeni električni automobil za moderno doba i tržište automobila, „Obala“ o posledicama neodgovorne urbanizacije koji nas vodi u srce kontraverzi o klimatskim promenama, gde se sudaraju politika, ekonomija i nauka, „Nafta i voda“ koji nas upoznaje sa borbom „Davida i Golijata“, malog amazonskog plemena i njihovog mladog lidera protiv naftnih kompanija, koji se bore da sačuvaju svoje istorijske korene i ognjišta, „Veći od života“ – priča o životu u gradovima i mogućnostima kvalitetnijeg života kroz primenu ideje „čovek u centru planiranja razvoja grada“, i „Prokletstvo brana“ koji se bavi temom negativnih efekata brana i bezbednijim opcijama  za proizvodnju energije.
 
Festival će biti zatvoren filmom „Rat za pesak“ koji govori o novoj „zlatnoj“ groznici – ratu za drugi najviše korišćeni resurs na svetu – pesak.
 
U prepodnevnim terminima, zbog izuzetnog interesovanja publike, biće prikazivan film iz prošlogodišnje selekcije festivala – „Više od meda“, jedan od najlepše snimljenih filmova u novijoj dokumentarnoj kinematografiji, o izumiranju kolonija pčela širom sveta i uzrocima koji izazivaju ovu pojavu.
 
Deo Festivala posvećen obrazovnom programu, „Green Field“, čini dinamičan sadržaj koji se realizuje kroz vršnjačku i ekspertsku edukaciju, će i ove godine ugostiti oko 1500 učenika osnovnih i srednjih škola i fakulteta. Pametni gradovi, ekološki aktivizam, ekološki otisak, samo su neke od tema ovih radionica, među kojima su i kreativne, za sve uzraste, od reciklaže do organske hrane. U delu namenjenom studentima i široj javnosti,  posetioci će moći da čuju predavanja o klimatskim promenama, baštenskim zajednicama, drvetu u modernoj arhitekturi i kućnoj organskoj bašti. Pored toga, biće održane i panel diskusije o razvojnim potencijalima prirodnih dobara, kao i konceptu pametnih gradova.
 
U okviru treće celine, programa „Green Square“, svi posetioci će moći da uživaju u 8 različitih izložbi fotografija, predstaviće se Arboretum Šumarskog fakulteta, Manufaktura cdR sa lampama od bicikala, Think Green design sa Bašticom i projektom „My Garden“, Centar za promociju nauke kroz „13 naučnih ideja“, Eko-dvorište i Kreativna industrija stakla, kao i drugi izlagači, njih ukupno 24.
 
Organizatori festivala pozivaju sve posetioce da se uključe u društvenu kampanju sakupljanja knjiga za biblioteku „Vlada Aksentijević“ iz Obrenovca čiji je kompletan fond knjiga uništen tokom katastrofalnih poplava u maju 2014. Knjige će moći da se doniraju na info pultu „Green Fest“-a, samo tokom trajanja festivala.
 
Ovogodišnji Međunarodni festival zelene kulture “Green Fest” se održava uz pomoć Ministarstva omladine i sporta RS, Grada Beograda – Sekretarijata za zaštitu životne sredine i Sekretarijata za kulturu i podršku kompanija Lenovo i Canon, kao i mnogobrojnih partnera i prijatelja.

Kosovo: Uranijum uzima danak

Ekološka partija Kosova je veoma zabrinuta kada je u medijima objavljen tekst u listu „Gazeta Express“ koji govori o skrivenom UN izveštaju o  posledicama bombardovanja bivše Jugoslavije.
U tekstu stoji da su Ujedinjene nacije sakrile od javnosti izveštaj šefa misije za prostorni program UN Bakaryja Kantea u kome se kaže da je NATO 1999. godine, tokom bombardovanja, bacio na Kosovo blizu deset tona osiromašenog uranijuma.
image

Da opasnost bude veća, izveštaj ide dalje objašnjavajući da se bombardovanje NATO snaga desilo u vremenu setve, a osiromašeni uranijum je uticao na kvalitet vazduha, zemlje i vode, što je rezultiralo posledicama u lancu ishrane. Kao posledica toga buduće generacije su izložene povećanju broja obolelih od raka, leukemije, abortusa, deformacija novorođenih beba, naveo je u svom tekstu „Express“.
Deo izveštaja šefa komisije OUN Bakaryja Kantea 1999. godine o užasnim posledicama bombardovanja nikada nije javno objavljen. Delovi tog izveštaja su, ipak, dospeli u javnost zahvaljujući nezavisnom američkom novinaru Robertu Jamesu Parsonsu.
„U to vreme sprovedena je strašna kampanja u medijima da bi se sakrile katastrofalne posledice bombardovanja i opravdao napad na Jugoslaviju“, rekao je Parsons i dodao: „Tim UNEP je, dok je još trajalo bombardovanje, sastavio preliminarni izveštaj o humanitarnoj katastrofi koji je izazvalo bombardovanje osiromašenim uranijumom, ali taj izveštaj nikada nije zvanično objavljen. Kada sam ga ja objavio u novinama, i sam sam trpio velike pritiske zbog toga. U to vreme još je bilo živo sećanje na posledice koje su američki vojnici trpeli zbog korišćenja uranijumske municije u Zalivskom ratu. NATO ni po koju cenu nije hteo da dozvoli da se govori o osiromašenom uranijumu u Evropi“.
NATO je, prema Parsonsovim rečima, pokušao da spreči Ujedinjene nacije da posle rata pošalju tim istraživača u Srbiju. Na kraju, napravljen je kompromis – ekipa Ujedinjenih nacija je došla u Srbiju, ali nigde nisu išli bez pratnje NATO vojnika. Taj drugi izveštaj objavljen je 2001. godine.
„Vodili su ih isključivo na mesta na kojima nije korišćena uranijumska municija ili na lokacije koje su pre toga očistili. Izveštaj koji je posle toga sastavljen je besmislen“, rekao je tada Parsons. „Zapadni mediji se tim problemom gotovo uopšte nisu bavili.
Međutim, kod službenika i vojnika koji su posle bombardovanja poslati na Kosovo svest o opasnosti od radijacije izazvane posejanim uranijumom i te kako je postojala. Parsons je naveo primer holandskih vojnika koji su upozoreni da na Kosovu ne jedu ništa van vojnih baza u kojima su im služili uvezenu hranu.
image

Na osnovu ovoga teksta, Ekološka partija Kosova, traži od institucija Kosova da hitno podigne ovo pitanje na najviše instance u Evropskoj uniji, kako bi se preduzele hitne i efikasne mere radi eliminisanja ili ublažavanja ovog izuzetno opasnog fenomena za zdravlje stanovništva Republike Kosovo.
Samo da ih podsetim, Ekološka partija Kosova je na mnogim konferencijama za štampu i na okruglim stolovima stotine puta zbog sumnje ukazivala na prisustvo osiromašenog uranijuma, takođe tražeći od državnih institucija da potvrdi prisustvo uranijuma na Kosovu. Nažalost, mnogim nepotrebnim slučajevima, oni su se pozabavili, a ovaj ‘posao’ nikada nisu ni pogledali“, stoji u saopštenju potpisanim od strane Mr.sc. Arifa Krasniqija, predsednika ove stranke, prenosi portal „Indeksonline“.

Vinča: Demokrate gradile dalekovod, sada optužuju SNS !

Poslanik SNS je upitao Božovića (inače sina nekadašnjeg Đinđićevog gorile Zeke Božovića,taksiste iz Nikšića) pošto je tobože toliko zabrinut za zdravlje građana Vinče „zašto DS u periodu od 2000. do 2013. godine kada je harala Srbijom nije promenila trasu dalekovoda“

Electricity lines against blue sky

BEOGRAD – Poslanik Srpske napredne stranke Aleksandar Jovičić ocenio je da su optužbe poslanika Demokratske stranke Balše Božovića za probleme sa dalekovodom u Vinči i trafostanicom u Novom Beogradu licemerne, jer ih je upravo stvorila lopovska Demokratska stranka u vreme njene neprikosnovene vlasti.

Aleksandar Jovicic

Jovičić je naveo da Balša Božović za probleme koje je stvorila lopovska Demokratska stranka sada pokušava da optuži druge.

„Što se tiče dalekovoda u Vinči jasno je da su svi planovi o tome gde će biti trasa dalekovoda pravljeni od strane nadležnih republičkih organa decenijama unazad, a delom u vreme kada je Demokratska stranka koju vodi Božović bila neprikosnovena vlast“, naveo je Jovičić.

Poslanik SNS je upitao Božovića pošto je „toliko zabrinut za zdravlje građana Vinče“ zašto DS u periodu od 2000. do 2013. godine kada je harala Srbijom nije promenila trasu dalekovoda.

„Toliko vas brine zdravlje građana? A kada već niste promenili trasu dalekovoda zašto ste vi kao stranka koja je bila na vlasti u toj opštini dozvoljavali bespravnu gradnju kuća na trasi dalekovoda? Nažalost, nekim ljudima su ljudi iz vaše stranke izdavali i regularne dozvole iako to nisu smeli što je pitanje za krivičnu odgovornost. Eto, toliko je vas interesovala Vinča“, naveo je Jovičić.

Lagali ste ljude da mogu da grade tu kuće, a sada kada ste opozicija tražite od nas da mi rešimo problem koji ste vi napravili!? Većeg licemerja nisam nikada video“, naveo je Jovičić. Kada je reč o trafostanici u Novom Beogradu, Jovičić je kazao da su svi planovi za njeno postavljanje doneti u vreme kada je Demokratska stranka vladala i Beogradom, i Elektrodistribucijom Beograd i EPS-om.

„Tada vas nisu brinula pisma građana, njihove žalbe i tada niste tražili da građani učestvuju u donošenju odluke o zaštiti životne sredine. Vašem licemerju nema kraja, a građani treba da znaju da ste sve ove probleme za koje danas pozivate da ih mi rešimo napravili upravo vi. Zato ne lažite i ne obmanjujte ljude“, naveo je Jovičić.

Balsa Bozovic BudakPoslanik DS Balša Božović (inače sin nekadašnjeg Đinđićevog gorile Zeke Božovića,taksiste iz Nikšića) izjavio je ranije danas da u Vinči i Novom Beogradu grade dalekovod i trafostanicu napona 400 i 110 kilovolti zbog čega su građani zabrinuti kako za sopstveno zdravlje, tako i za uticaj na životnu sredinu. On je istakao da je moguće da se izmesti i trafostanica i dalekovod, uz minimalna sredstva, i tako zaštiti zdravlje ljudi i životna sredina i upitao zašto se to i ne uradi.

LEGALNA DEMOKRATSKA PLJAČKA: Dulićev savetnik trošio milione na deluks putovanja!

Momčilo Arbutina samo je jedan od više od 22 člana delegacije nekada „žutog“ Ministarstva za zaštitu životne sredine koji su putovali u Keniju i na druge egzotične destinacije na štetu ekologa i građana Srbije!

Lopovi iz DS-a Dulić i Arbutina

BEOGRAD – Zloglasni Oliver Dulić, kadar lopovske Demokratske stranke i bivši ministar zaštite životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, pošteno se naputovao svetom na račun građana Srbije. Ovaj kriminalac s pedigreom još uvek prkosi pravdi i zakonima države Srbije i uživa na slobodi u onome što je pokrao kao ministar ekologije za vreme demokrature Demokratske stranke i diktatora Borisa Tadića.

Koliko se rasipnički ponašao, najbolje govori podatak da su Dulićevu delegaciju na pojedinim inostranim destinacijama činile i po 22 osobe, a njegov neizbežni pratilac bio je Momčilo Arbutina, posebni savetnik za odnose s javnošću. Ovom Dulićevom pomoćniku je u periodu od 2008. do 2012. godine po osnovu službenih putovanja u zemlji i inostranstvu i ugovora o angažovanju iz državnog budžeta isplaćeno ukupno 5.863.861,9 dinara. Od ove sume na ime službenih putovanja Arbutina je inkasirao 1.547.051,9 dinara, dok mu je za radni angažman isplaćeno 4.316.810 dinara.

Specijalna zasedanja

Tako je Arbutina 2009. bio u Dulićevoj sviti od 12 članova koja je provela devet dana u Najrobiju u Keniji. Razlog ove posete je bilo 25. zasedanje Upravnog saveta Globalnog ministarskog foruma programa UN za životnu sredinu.

Koliko se Duliću, Arbutini i ekipi dopao boravak u Keniji očigledno je i po tome što je njihova delegacija od 12 članova u februaru 2010. boravila na Baliju. Na 11. specijalnom zasedanju Upravnog saveta Globalnog ministarskog foruma programa UN za životnu sredinu ostali su sedam dana.

momcilo-arbutina-oliver-dulic-putovanja-trosak-

U Danskoj 11 dana

Ipak, Dulićeva delegacija oborila je rekord po brojnosti i dužini boravka na putovanjima u svetu u decembru 2009. godine. Tada su 22 člana Dulićeve delegacije, u kojoj je bio i Arbutina, boravila u Kopenhagenu u Danskoj čak 11 dana. Zanimljivo je da je tada šef „parade“, koja je učestvovala na konferenciji UN o promeni klime, bio tadašnji premijer Mirko Cvetković, a Dulić mu je bio zamenik. Jedini put kad je s Dulićem i Arbutinom u delegaciji bila još samo tadašnja pomoćnica ministra Jelena Cvetković bio je septembru 2008. na Bledu u Sloveniji.

BARIČ – PRESTONICA OTROVA SRBIJE !

Na kompleksu od 25 hektara su četvorica zaposlenih koji bi trebalo da se izbore sa „Objektom 60“, u kome se nalaze tone otrova u popucaloj ambalaži

Barič 1

Barič pripada Obrenovcu, koji je prigradska beogradska opština, i sa onim što obično zovemo Beogradom povezuje ga prigradska autobuska linija. Kraće rečeno, Barič je veoma blizu glavnog grada Srbije, i to je verovatno najvažnija informacija u ovom tekstu. Niko se, naime, u domaćoj istoriji ekologije nije manje trudio da sakrije toksični, zapaljivi, eksplozivni i kancerogeni arsenal u sopstvenom dvorištu nego što to čine ljudi iz „Prve iskre“; troje njenih direktora godinama otvoreno govori „Mi vas zagađujemo“, a hemikalije i dalje slobodno i veselo interaguju sa okolinom. Zato im je blizina Bariča sedištu srpskih institucija poslednji adut. A država bi trebalo da iskoristi taj poslednji adut ako ne želi sudnji dan u Bariču, jer su prizori iz „Prve iskre“ u stvarnost stigli pravo iz noćne more ekologa pod vrućicom. Van fabričkog kruga, bez ikakve mogućnosti nadzora – „Imam jednog portira“, kaže direktor preduzeća „Prva iskra – Bazna hemija“ Miodrag Jovičević – među podivljalim rastinjem i privremenom deponijom za životni otpad građana Bariča, u bizarnom bazenu raspada se tuce različitih hemikalija.

„Imate kosorb u čvrstom stanju u ovim plastičnim buradima, imate ovo crno, to vam je TDA (toluendiamin), TDI (toluendiizocijanat), ono žuto vam je DNT (dinitrotoluen). Nekada je bila i nadstrešnica, ali su meštani isekli nosače i ukrali je. Otpad je nastao devedesetih, stoji dvadeset godina. Ne znamo tačne količine, procenjujemo da ga ima trideset ili četrdeset kubika, ne znamo ni tačan sastav, ali šta će nam? Treba li da dam zahtev, recimo, gradskom zavodu da to uzorkuje, i pošto ovde sigurno ima jedanaest ili dvanaest vrsta otpada, da platim 250 ili 300 hiljada da mi kažu, Jeste, to je opasan hemijski otpad’? Pa ja to isto znam. Ovo zeleno je kosorb…“, zna Miodrag Jovičević.

Hemijska imena jedinjenja nama laicima uvek zvuče jezivo, svako zvuči kao nekakav otrov, ali ova iz Jovičevićevog ekspozea i jesu jeziva. Evo šta, recimo, o TDA piše u bezbednosnom priručniku najveće svetske hemijske kompanije, nemačkog BASF-a.

Barič 2
„Simptomi izlaganja mogu biti plava obojenost usana i jezika, glavobolja, mučnina, konfuzija, nesvestica, šok, respiratorna paraliza, smrt… Duže ili ponovljeno izlaganje može rezultovati anemijom, oštećenjem nervnog sistema, bubrega, jetre, koštane srži… Može izazvati genetska oštećenja… Na spisku je kancerogena… Nemojte ga ispuštati u prirodnu sredinu, očekivano je da bude veoma toksičan za zemaljski i vodni život…“

Jovičević se u mučnoj šali teši time što svuda naokolo raste divlji šipak („Možda ipak nije tako strašno… Ali ipak ne bih pravio čaj od njega“) ali pravi „šipak“ ovde dobija zdrav razum. Sledeći prizor je korodirala cisterna sa nekih pedeset tona već pomenutog kosorba, nezgodnog komada hemije koji u dodiru sa vlagom isparava u zloglasnu skraćenicu koju smo svi upamtili u školi – HCl, hlorovodonik.

„Sreća da je hlorovodonik pojeo gornji deo rezervoara. Da se desilo obratno, sve bi to izašlo dole i imali bismo katastrofu. Pošto ga je pojeo na vrhu, hlorovodonik isparava svakodnevno, doduše ne u velikim količinama, čim možemo stajati ovde…“

To što može stajati pored cisterne manje-više je sve što Miodrag Jovičević može da uradi. „Prva iskra – Bazna hemija“ kompleks je od dvadeset pet hektara, a trenutno ima četvoro zaposlenih. Jovičević je jedini tehnolog, a ostatak tima čine knjigovođa, portir i „matematički saradnik“, šta god ovo potonje bilo. Na kompleksu od 25 hektara njih četvorica bili bi suviše malobrojni i da zalivaju cveće, kada bi ga imali, a kamoli da se izbore sa „Objektom 60“, u kome se nalazi trideset jedna tona kosorba u popucaloj ambalaži. Jedna vrata je hlorovodonik bukvalno pojeo, isparenja uvijaju metal kojim je skladište obloženo poput špageta, a ostala troja vrata morali su sami da sruše u majskoj poplavnoj panici.

„Dovezli samo buldožer da iskopa sva preostala vrata i nanese bar metar zemlje jer bi to bila bolja zaštita od voda. Da smo imali neki veći talas, ne bi bilo šanse da zaštitimo objekt, ne znam čak ni zašto smo ovo radili…“

Barič 3
A nešto su, bilo šta, morali da urade, kao što rade i sada, koliko god to bilo uzaludno, jer sav ovaj haos stoji na dvesta metara od Kolubare.
„Kiše padaju direktno u deo otpada koji je na otvorenom, to sve ide u zemlju i završava, naravno, u podzemnim vodama. One gravitiraju prema Kolubari, idu u Savu i ugrožavaju dva vodozahvata – naš u Bariču i makiški u Beogradu. Da je Barič poplavljen, sve bi se pomešalo sa površinskim vodama i imali bismo… velike posledice“, završava velikim eufemizmom Cvjetan Mitrović, direktor „Prve iskre – Lab“, još jednog preduzeća u sastavu uglavnom pokojnog holdinga „Prva iskra“.

To što je holding mrtav znači i da ovaj ubitačni koktel ne može da bude sklonjen bez pomoći države.
„Ništa ovde nije nikakva tajna. Još 2011. smo uradili elaborat kako bismo videli kakvog otpada ima i koliko bi koštalo da ga trajno zbrinemo van Srbije, jer trajno zbrinjavanje otpada u Srbiji ne postoji. Izračunali smo da otpada ima nešto manje od petsto tona, i da bi radovi koštali oko milion evra. To je nešto što prevazilazi mogućnosti ,Prve iskre’, ne od juče, već poslednjih dvadeset godina. Firma je u restrukturiranju, ne obavlja delatnost, imamo dvadeset pet zaposlenih, a nemamo nikakvu proizvodnju još od 2006. Milion evra ne bismo imali ni da živimo još sto godina i prodamo svu imovinu“, kaže Jelena Sadžaković, vršilac dužnosti direktora holdinga.
Država je i o ovom problemu dala izjava za razbacivanje. Olivera Topalov, načelnica Odeljenja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine, nedavno je rekla da bi posledice kontakta otpada sa poplavama bile „nesagledive“. Željko Pantelić, načelnik Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine, rekao je da su sve firme poput „Prve iskre“ pod kontrolom inspekcija. Ali hemikalije se i dalje igraju u Bariču.

„Nalože nam potrebne mere, ali džaba što nalože kada sredstva ne postoje, pa se sve svede na prekršajne postupke“, kaže Jelena Sadžaković.
„Prva iskra“ para jednostavno nema, svi njeni trenutni prihodi potiču od zakupa, a Miodrag Jovičević, da bi haos bio veći, smatra da je uklanjanje otpada bila dužnost belgijske firme koja je kupila opremu njegovog pokojnog preduzeća.

„Prodatu opremu nismo ni naplatili, vodimo sudski spor u Belgiji, a naš je privredni sud presudio da Belgijanci nisu bili dužni da uklone otpad. Podnesem prijavu protiv njih, i od svega dobijem samo inspekciju koja mi naloži ekološke mere. Kažem sebi ,Šta sam radio, bolje da nisam ni pisao, napisao sam prijavu protiv samog sebe…’ Kad su bile poplave, slušao sam od državnih službenika ,Jao, to ćemo da uradimo, da sklonimo, ko radi taj kosorb’, i slično. Mislite li da se iko posle poplava javio?“
U međuvremenu, otpad sam sebe generiše, kako bi rekao Cvjetan Mitrović.
„Ambalaža vremenom strada, te i sama postaje opasan otpad.“
Žitelji Bariča, pak, kaže meštanin Goran Marković, imaju prečih, egzistencijalnih problema, pa nemaju energije za akciju.
„Svest o opasnom otpadu bila je jaka pre dvadeset godina, a sada, kada je situacija neuporedivo gora, niko više nije zainteresovan. Ljudi su oguglali da to tako stoji, bez obzira na to što je ugrožena fabrika vode koja snabdeva ceo Barič, što nam je voda žućkasto-zelena, što je ugrožen makiški vodovod iz koga vodu pije ceo Beograd… Nema naznake da iko u državi razmišlja o tome, a Baričani brinu kako da prežive dan, kako da se prehrane, plate struju, vodu…“
Državi, kako podseća Jelena Sadžaković, trošak uklanjanja otrovne baričke čorbe ne gine kad-tad. Ako holding ode u stečaj, opet će država imati dužnost da se zanima otrovima. Možda se toga i seti kada i iz slavina u beogradskim ministarstvima pokulja nešto žućkasto-zeleno.

Gordana Nikolić

Petomato – uzgajanje hrane u domu

Najveća nedoumica svih nas je svakako kvalitet namirnica koje koristimo za ishranu. Svetsko tržište hrane je postalo jedna globalna pijaca, pa nije čudo da beli luk dolazi iz Kine a pasulj iz Afrike. Danas ćemo predstaviti jedno interesantno rešenje – kako uzgajati hranu u stanu/kući.

Petomato 3

Projekat „Petomato“ predstavlja koncep urbanog baštovanstva, pokreta koji ima za cilj promovisanje uzgajanja hrane u stanovima i na svim slobodnim površinama u gradu tj. urbanim sredinama. Opširnije…